Kad ostaneš poslednji nepronađeni u igri žmurke, ali samo zato što te niko ozbiljno nije ni tražio.
Rečnik / autori
LI
Lazarijus II
na Vukajliji od decembar 2012.viđen 20. dec 2016.
7 definicija0 odabranih88 poena
Floskula koju uglavnom koriste stariji ljudi kako bi klincima indirektno stavili do znanja da, iako sada vode miran i idiličan porodični ćivot, to nije oduvek tako bilo, bili su i oni nekada mladi i razuzdani, ali posao, žena, deca, jebiga, morali su kad tad da se smire i skrase i uplove u mirne luke bračnih voda.
Ipak, predanja o događajima iz njihove mladosti ostaće večno da žive u pričama i prenosiće se generacijama s kolena na koleno.
- Ćale, daj ključeve od kola.
- Mrš.
- A daj, imam sastanak, kiša lije, neću valjda peške po devojku da idem?
- Ohoho, sastanak, pa što ne kažeš sinčino moja, evo ključevi od kola, evo 200 dinara za piće i još 200 za kondome. I nemoj da radiš ništa što ja ne bih xexe.
- A šta si ti to radio? Stric mi pričao da si bio bubuljičavi štreber, da nisi pio, nisi pušio, nisi izlazio, da ti je keva bila prva i jedina devojka koju si imao i da si plakao od sreće kad ste se prvi put poljubili jer si mislio da ti je to ujedno i poslednji put. Tako da me interesuje, šta si ti to tačno u mladosti radio?
- Jebo sam ti majku. Ostavi ključeve.
Retorička caka koja se koristi za vraćanje nade i raspaljivanje mase. Jeste, zajebani su naši protivnici, brži su, pametniji, imaju više para, ali otud ide đavo s budžom! Imamo i mi keca u rukavu, imamo i drugog kad provale da prvi ne postoji!
Udruženje srpskih pornićara Čvrsto Stanje drži tribinu "Crno im se piše". Pun Sava centar, sjatilo se sve staro i mlado što je kadro pušku držati i guzice šljepkati. Predsednik udruženja Tvrdiša Stamenić drži vatren govor.
T: ...Dosta su nam otimali poslove! Dosta sam slušao- ne može Tvrdiša, nisi crn! Kao da je to bitno. Okej, možda njima ne treba pauza od pola sata između dva seksa. Možda imaju trbušnjake, a ne pivski stomak. Možda je njihov najveći jebač Mandingo, a naš Željko Samardžić. Možda ne jebu u belim čarapama.
otkopčava kaiš i diže ga iznad glave
MOŽDA IMAJU VEĆI KURAC, ALI MI IMAMO VEĆA MUDAAAAA!
Masa: TAKOEEEEE
svi mašu kaišima iznad glave
Tip iz kladionice koji na svaki rezultat, gol, koš, crveni, na sve moguće i nemoguće viče "znao sam".
Još ga zovu i prorok.
- Kako završila Barsa?
- Dobila 1-0.
- Znao sam, a ja necu da igram. A Mančester?
- 3-2.
- Znao sam, 4+ viđeno.A PK47?
- 6-1
- Znao sam, trpaju se ko ludi.
- Jedi bre govna Nostradamus, nemam pojma, došao sam pre 2 minuta, pržim te.
- Znao sam.
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
Ona dominira. Ona postavlja uslove. Ona ti ne dozvoljava da se ponašaš po sopstvenoj volji, ona upravlja tobom. Ti otvaraš kapiju dok ona vozi traktor, ti joj nosiš vodu dok kosi. Ona gleda Cvajtu u živom prenosu, ti ribaš pločice sonom kiselinom. Ona pije pivo, ti piješ sok. Kad je jebeš, ona ustvari jebe tebe.
Ne daj Bože nikom.
- Ćao, hoćeš do mene da se jebemo?
- Ju, što si direktna, nisam stigao ni da ti kažem da su tvoje oči pučina u koju ću se otisnuti poput Defoovog junaka, makar doživeo njegovu sudbinu. Da ću ti skinuti zvazde s neba i...
- Puši kurac, ćeš da se jebeš ili nećeš?
- 'Oću, bre, malo se zajebavam, šta ti je?
- Polazi onda, nemoj da se zajebavaš.
...
- Opa, mečku voziš? Ti to ćale kupio?
- Sama sam je kupila. Na lizing.
- Ahahaha, na lizing, sad mi je jasno!
- Ne seri i ne metaforiši.
- U, jebote, što si ti neka ozbiljna. Daj malo, nasmej se, majku mu! Ne reče mi kako se zoveš.
- Anđela.
- Lepo ime, Anđela. Ja sam Rad...
- Slušaj, nemoj više ništa da pričaš. Zvala sam te da se jebemo, pristao si. Sad kad dođemo, jebaćemo se, možeš da se istuširaš, eventualno ispušiš ajn cigar i pališ. Feršten?
- Okej, feršte. Ali nisi mi jasna.
...
- U, jebote! Koliki ti je stan! Nije valjda da si i njega na lizing dobila, ako me razumeš, hehe.
- Hajde ovamo, u spavaću.
- Ajde, Anđo, ako si rešila.
...
- Skidaj se!
- A mogli bismo malo i da se poigramo, znaš, ja tebe zubima da skinem, ti mene kako umeš. Ono kao...
- SKIDAJ SE!
- Dobro, bre, šta vičeš, evo skidam se.
- Gut. Lezi tu.
- Ovde a? Ajde sad se ti skini. Ej bre! Gde ćeš? Šta nosiš to? Lisice? E, nemoj to, molim te, nisam neki ljubitelj sadomazoa. Deder onako tradicionalno da te ja kresnem, pa da idem kući, ima...
- Tišina! Daj vamo ruku!
- Evo ti, jebala te ruka! Koji kurac dođoh? Nemoj samo neke boleštine da mi izvodiš ovde. Okej, razumem ja da ti imaš neke fetiše i to, ali ja...
- Ja, zer gut. Ne mrdaj, lezi tu.
- Kako da mrdam kad si me vezala!? Šta ti je to? Ej, je l' mi se čini ili ti to vadiš bič? Zajebi to, je l' me čuješ. Ej bre! Šta radiš to!?
TRŠ
- Ajjj, bre! Ne udaraj se, koj' ti kurac? Si normalna?
TRŠ TRŠ
- Tišina! Nisi bio dobar, sleduje ti kazna! Viči: „ Ih bin ungecogen, štrafe mih!“ Feršten?
- Ma, batali ti mene! Ti nisi normalna, keve mi Milijane! Odvezuj ti ovo, da idem ja.
TRŠ
- Aaaaaa! Ne udaraj me, pička ti materina nemačka devijantna!
TRŠ TRŠ TRŠ
- Ih bi ungecogen! Šprehe, zerbišen švajn!
TRŠ
- Aaaa! Ih bin uncigojen!
TRŠ
- Ungecogen!
- UNGECOGEN! IH BIN UNGECOGEN!
- Šneler! Štrafe mih! Kazuj!
TRŠ
- AAAAAA! Štrafe mih, ih bin ungecogen!
- Šneler!
- Ihbinungecogenštrafemih!
...I tako su do duboko u noć odjekivali udarci biča o golo, muško meso, da bi se kasnije u buku uključili i zvuci upotrebe raznoraznih sprava i predmeta, pomešanih sa tenor vrištanjem prestravljenog naivka iz stana gospođice Anđele zvane Merkelova...
Oh my, God....It's full of stars...
je svakako jedna od najmisterioznijih rečenica koja je ikad izgovorena na filmu. To je ujedno poslednja rečenica koju glavni lik Dejvid Bouman izgovara u svom ljudskom obliku.
Odiseja u svemiru je dokaz kako temeljan rad može iznedriti vrhunsko remek delo kome se malo šta može zameriti. Artur Klark, pisac scenarija je u svojoj knjizi "2001, izgubljeni svetovi" izneo čitav proces nastanka ovog filma i tu se može videti kako su autori (A. Klark i Stenli Kjubrik, režiser) u suštini mukotrpno dolazili do onakvih filigranskih rešenja.
Cela priča je u stvari zasnovana na klarkovoj kratkoj priči "Stražar" u kojoj ekspedicija vanzemaljaca dolazi na Zemlju u vreme praistorije i sve što tu može da vidi su životinje od kojih jedne imaju kandže, jedne kljove, jedne oklop i majmuni koji nemaju ništa pa samim tim i izumiru jer ne mogu da dodju do hrane. Vanzemaljci inače lutaju svemirom i pomažu vrstama sa iole šanse za razvoj, da se usavršavaju i stvore neku civilizaciju. Na zemlji toga nema ali vodja ekspedicije ipak medju onim izgladnelim majmunima primeti jednog koji noću kad se sve utiša sedne na jedan kamen i uporno gleda ka mesecu. Vanzemaljac oseti dozu simpatije prema toj jedinki koja logično dobije ime Gleda-Mesec i ipak odluči da ovoj vrsti ostavi neka početna znanja za dalji razvoj.
Prva ruka scenarija je bila nastavak ove priče gde je ljudska civilizacija trebala da završi na Jupiteru gde ih već milenijumima čeka isti onaj vanzemaljac zadovoljan što je nekada davno ipak učinio pametan izbor.
Kroz dalji razvoj priče Klark i Kjubrik su ipak postajali svesni da, ako žele da naprave remek delo, moraju da se odreknu eksplicitnog prikaza vanzemaljaca i vanzemaljskih svetova i da bi bilo najbolje kad bi sve ispričali kroz simboliku. Rezultat svega toga je npr. onaj famozni monolit koji je majmunima doneo mudrost umesto nekakvog karikaturalnog vanzemaljca kao i ona čuvena psihodelična sekvenca kad D.Boumen leti kroz zvezdano polje da bi na kraju završio u hotelskoj sobi u kojoj se odvija njegova ubrzana transformacija u neki novi oblik života. Na taj način približili su se svim cepidlakama ovog sveta, hoću reći, svako može da ga tumači na svoj način. Religiozno orijentisani u monolitu mogu da nadju simboliku Boga. Filosofi pak mogu da shvate to kao neku apsolutnu mudrost, naučnici opet verovatno imaju neko treće stanovište i tako dalje. Isto važi i za hotelsku sobu. Prikaz vanzemaljskog sveta bi samo unazadio celokupni utisak filma tako da je i ovde ostavljeno gledaocima da tumače kako kome odgovara.
Ovo je u stvari najjednostavnija moguća priča. Priča o čovekovoj borbi za saznanjem, od momenta kad je kao evolucijski autsajder prevazišao svoja ograničenja pa do tenutka kad se vinuo daleko od svoje matične planete koja mu ipak jedina omogućuje biološki opstanak pa do momenta kad zahvaljujući tom hrabrom koraku čovek nastavlja egzistenciju u nekom novom savršenijem obliku života, kao dete-zvezda. Oh, my God! It's full of stars!
Čovek koji nikada nije bio mlad. Mnogi tvrde da su pronašli eliksir mladosti, e ovaj čovek je pronašao eliksir starosti. Dušan Poček je glumac koji u poslednjih pedeset godina glumi starca. I što je najzanimljivije, podmlađuje se iz uloge u ulogu. U seriji ''Bolji život'' je umro, a nekoliko godina kasnije, u seriji ''Srećni ljudi'' je bio jednom nogom u grobu, da bi se nekoliko godina nakon toga, u seriji ''Porodično blago'' transformisao u sasvim vitalnog intelektualca. Očekuje se da u nekom narednom projektu glumi polumaratonca ili gimnastičara (recimo Leona Štukelja) i da radi kitosklekove.
- Vidi, sine, deda što je bio mlad.
- Kad je ovo slikano?
- Pre 35 godina.
- Pa, isto si bio mator kao sad. Gori si od Dušana Počeka.
Pretvaranje novčane sume koje neko poseduje u neki od predmeta interesovanja. Praktikuje se na različite načine za različite socijalne grupe.
Penzioner:
- Znate li vi koliko košta klozet na autobuskoj stanici? Ej, 35 dinara. Pa to je cela vekna hleba.
Student:
- Čekaj, 1100 dinara za gradski prevoz. Pa da li ludi su oni? Jel' znaju oni kakav izlazak može da se izrežira za te pare?
Narkoman:
Zašto tolike pare dati na lečenje, kad ih mogu ubrizgati u venu?
Ulagati najminimalniji mogući napor koji je potreban da bi se preživelo. Često se svodi samo na disanje i obavljanje najnužnijih potreba i obaveza.
profesor: Dakle, ispit se polaže na sledeći način: 51 bod kolokvijum, 30 bodova prisustvo i ostatak usmeni deo koji nije obavezan.
Ja: A jel obavezno prisustvo?
profesor: Nije, ali vam preporučujem jer...
Ja: Ne bih ja ako nije obavezno. A šta treba za kolokvijum?
profesor: Od 32. do 147. strane. Samo ipak vam je bolje da budete na predavanjima zbog veće ocene.
Ja: Jok ja, meni šesca dosta.
profesor: Kolega sa takvim stavom nećete daleko dogurati u životu.
Ja: Nit sam planirao.
Naučna fantastika od situacije. Kcija koju da bi realizovao mora da uspavaš babu, daš ške za izlazak matorcima koji te izdržavaju od nekih minimalac rumunesku plata, i pošalješ retardiranog burazera na festival etnološkog filma.
Treba ti i vremenska mašina kako bi prethodno veče provedeno u maratonu cirke i džunglanja, prepravio u veče kada si zaspao odmah nakon trećeg dnevnika.
Ako ti sve ovo pođe za rukom, eto prilike da se opustiš i izdrkaš k'o čovek.
San svakog mazohiste.
