Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)... -Ćao, ko je? -Pa jaa sam... -Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao. -Ma ja sam, Marija. -Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži? -Što pričaš tako sa mnom, šta ima? -A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv? -Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ... -Ključna reč je bili. Ladno si još glupa. -E, kajem se i što sam te zvala! -I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija! -Baš si seljak. A ja htela da se vidimo... -Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš? -Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru! -Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno... -Na mom rođendanu! -Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija... -Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?! -Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra? -Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom... -Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali. -Znam ali ima nešto u tebi... -Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka. -Piješ zbog mene hehe? -Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta? -Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav. -Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila. -Seljaku. Tu sam za sat vremena. -Ćao ćao.
Najzajebanija stvar za definisanje i to ne samo na ovom sajtu nego od velikokg praska do danas uopšte.
Singularitet je termin, fenomen, pojava (a niko ne zna šta je) koja prkosi zdravom zemaljskom (a možda i vanzemaljskom) razumu na svaki način zbog toga što je on verovatno SVE i verovatno i istovremeno NIŠTA. Neće vas valjda zbuniti (a znam da hoće) ako kažem da je to mesto (ako je uopšte mesto) u kome je SVE i od koga sve POČINJE (ako uopšte u njemu pojam vremena nešto znači što svaki početak nužno zahteva). Sve u svemu, nešto što vas može učiniti konfuznim više nego bilo šta na ovom svetu i nešto što će najefikasnije ubiti volju u vama za saznavanjem i otkrivanjem tajni univerzuma i naravno definisanju istih. Uzročno-posledično pitanje “šta je straije kokoška ili jaje?” je prava teletablis zanimacija u odnosu na tajne singulariteta.
Singularitetom se opisuje stanje kada je sve na ovom svetu, ali ama baš sve, bilo u stanju kosmičkog embriona ili nečemu što je još mladje od embriona. Iz ovog beskrajno majušnog i beskrajno gustog zametka nastala je cela Vasiona i ono što je u njoj. Ako zamislite (a ne možete) tačku koja je toliko mala da i nema dimenzije i da u njoj sabijete svu materiju Vasione blizu ste onoga što se zove singularitet. Rekosmo zamislite i sabijte … e tu je kvaka, kao mislilac, sabijač i u neku ruku kreator singulariteta morate da se nalazite negde, ali negde van singulariteta ne postoji, negde ne postoji ni u samom singularitetu, što vas baca u logičku zajebaciju da je mislilac i sabijač ili singularitet “lično” i ne može da ga vidi, zamišlja i razume a kamo li sabije, ili se potpuno sjebete pa zaključite da mislilac i sabijač uopšte ne postoji jer nema gde da postoji.
Ako singularitet ipak zamišljate kao malu, okruglu petardu koja “visi” negde u prostoru i “čeka” da prasne velikim praskom i podari vam radost postojanja u Vasioni, opet ste se zajebali. Izvan singulariteta PROSTOR NE POSTOJI, nema ničega, jednostavno petarda nema gde da “visi”, nema čak ni vas koji čekate da vidite vatromet jer ste vi produkt velikog praska i deo Vasione koja još uvek “čeka” da nastane i “kreira” prostor za posmatrače. Da, pomenusmo glagol čekati … opet kvaka, nema čekanja u singularitetu jer u njemu vreme ne da ne teče - VREME NE POSTOJI.
Pa šta postoji koje pičke materine u tom singularitetu pitamo svi.
Pa postojala je cela naša vasiona (sva njena materija) koja nije ni u prostoru niti u vremenu. Eto to je singularitet, x=0, y=0, z=0, t=0, m=∞. Sve za šta znamo je bilo u njemu ali na način i u formi koju ne možemo da zamislimo. Jednostavno ljudski mozak ne poseduje “dimenziju” neophodnu za shvatanje tvrdnje da je u singularitetu sve, ali to sve nije ni u prostoru (NIGDE) ni u vremenu (ne postoji reč za NIJE U VREMENU), pa ako nije nigde onda verovatno i ne postoji, a svi jebeno znamo da postoji. Ili, singularitet je sve, što po ljudskoj logici znači i svuda i uvek, ali kako u singularitetu prostora i vremena nema to automatski znači da nije nigde, … i slične zajebacije i logičke vratolomije.
Zašto ljudima nedostaje moždana “dimenzija” za potpuno razumevanje singulariteta? Pa verovatno iz istog razloga zato što krokodilima nedostaje moždana “dimenzija” za razumevanje integrala ili, recimo, književnosti Milorada Pavića.
Na kraju, pitate se gde je ovde zabava i neophodna zajebancija u definisanju. Odgovor naslućujete; u singularitetu nema ni prostora ni vremena za zajebanciju, a i kad bi bilo ne bi vam mnogo stalo do toga. Isuviše je “skučen” i “statičan” za ozbiljniju zabavu.
Jebeno za definisanje u pičku lepu materinu, ali ipak donekle zabavno.
Za muskarce: 1.Ako planiras da nekome pobijes citavu porodicu i otmes mu imanje, obrati paznju i na klinca koji se krije iza bureta. On ce ti za 20 godina jebati kevu i otece ti sve. 2.Ako si sredovecni prcac u stilu Zeljka Samardzica, trudi se da sto manje jebes. U slucaju da bas moras, opali nekog bastovana, batlera ili sofera. Sluzavke nemoj jer je velika sansa da su bar 2-3 tvoje cerke. 3.Ako si bogat a nisi glavni lik, nemoj nikako da se zenis. Zena ce da te izjebe za pare, majku joj raspalu. 4.Ako si invalid, bole te kurac, samo se vozikaj okolo. Prohodaces ti, narocito ako si studirao arhitekturu a tvoj tadasnji cimer je sad uspesan doktor koji je slucajno specijalizovao te invaliditete. K'o da je znao, jebote. 5.Iako si enormno bogat, sto cesce idi na pijac. I to ne samo kad je sezona, kad god ti padne na pamet. Velike su sanse da ces naci ljubav svog zivota. 6.Ako imas majku koja te svojim slepilom ucenjuje da ne ozenis devojku koju volis, oteraj je u picku materinu. Pretvara se 100%. 7.Ako si klinac, placi svaki dan i tvoja botoksirana baba ce ti kupovati sta god 'oces. 8.Nemoj da silujes ribe okolo. Zavrsices u zatvoru a onda ce tebe da prcaju. 9.Placi ponekad, valja se. 10.Nemoj da budes neki namcor, niko te nece voleti. A to je u ovakavim serijama jako bitno. K'o sto kaze Sanja Marinkovic:"Volite nekog i neka taj neko voli vas".
Za zenske: 1. i zlatno - Cuvaj nevinost za brak! Ne daj nikome! To ce ti otvoriti sva vrata. E sad, ako je u toj seriji i Fernando Colunga onda ne znam sta da ti kazem. Njemu ces dati kako okrenes. On ne pita, on radi. 2.Nadji debelu drugaricu. Ako nadjes neku koja je dobra riba, ona se druzi s tobom samo da bi ti otela decka. Kalastura jedna. 3.Ne veruj najboljem drugu. On redevno drka zamisljajuci tebe u raznim pozama a 'vamo ti prica da je gej. Bagra. 4.Ako si zla, nemoj se dzabe zaljubljivati u glavnog lika i pokusavati sve da ga osvojis. Ispusices ga u svakom slucaju. I to ne onako kako bi ti zelela. 5.Nadji neku kucerinu i tu se zaposli. Prvo ce baba da te zgotivi a onda ces otkriti da je gazda tvoj davno izgubljeni otac. Tu malo cmizdri i kuliraj ga, kao neces ti pare, ovo-ono. Onda mu uzmi sve, tako mu i treba kad je jeb'o okolo. 6.Ako si baba, umreces. 7.Kad ukrades neke velike pare, nemoj bezati avionom jer ce se srusiti. U stvari, nemoj bezati uopste, uhvatice te kako okrenes. 8.Kad god sumnjas u nesto, pitaj Devicu od Gvadalupe. Preciznija je od Milana Tarota. 9.Ako ti je neko ostavio dete na pragu, obavezno ga odgaji i slepaj se uz njega/nju. Zgrnuces pare 100%. 10.Ako zaglavis zatvor, samo kuliraj. Nevina si. Kao sto kaze Lea Kis:"Pravda je spora ali dostizna"
Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak. Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke. U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi. Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista. Ta epopeja traje cirka 20 epizoda. U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo. Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...
Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu. Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega. Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.
- Novotarije iz sveta: gde je i šta radi Kristl iz Dinastije, Sandra Bulok šeta bebu, Kejt Vinslet i Džad Lou kod Sarkozija na rođendanu njegove mame, Anđelina i Bred daju besplatne časove glume gladnoj deci iz Etiopije. - Sa kraljevskih dvorova: venčanje iz bajke norveške princeze i debelog šeika, Elizabeta na konjskoj trci, marokanska kraljevska porodica igra bridž na svom vikend imanju na datumskoj granici. - Domovi poznatih - kod Ljiljane Habjanović - Đurović: Zlatne draperije, ikone, freske i oltar, uspomene iz piramide, poklon sablja od pok. deda Toplice, njoj najdraži artefakt - knjiga Dobrice Ćosića sa posvetom: "Dragoj Lilji od srca, sa željom da me nadjebe u smaranju" i još 500 gluposti sa sve debelim unučićima na stilskoj sofi. - Zvezde kuvaju: Gordan Kičić i Stefan Kapičić spremaju jebački suši od električne jegulje posle kog svaka pička skida gaće. Uz ovo obavezan šampanj Kristal a posle seksa štrudla od domaćeg pekmeza i tartufa, garnirana divljom orhidejom. - Ispovest: Kalina Kovačević otvara dušu kako je najviše boli što je dete poznatih roditelja a pokojni Zoran Radmilović je dolazio svaki dan da se kida od smeha na njene imitacije kad je bila mala. - 20 stranica biografije Jovana Ćirilova sa prigodnim fotografijama: mali Ćirilov čita Sartra, Ćirilov svira orgulje u studentskom domu, Ćirilov i Umberto Eko igraju jamb na plaži, Ćirilov i pozajmljene sve knjige iz Matice Srpske za potrebe fotografije... - Modni savet Maje Mandžuke: kupite crnu veš majicu u Espriju za 100 evra. - Ana Antić, PR menadžer kompanije Frutela, otkriva tajnu svoje lepote: koristim samo pincetu i labelo ali zato noćnu kremu nabavljam na Tahitiju. Receptura je vekovna urođenička tajna. - od A do Š: Leopold Kun, fotograf, baletan i dizajner umetničkih sanitarija otkriva zašto se plaši igle u plastu sena, šta za njega znači Kumova slama i miris pokisle mačke i kome bi oblajvio iako nije gej. - Draga saveta: varam muža, pomozite; svastika mi je đubre i krade nam iz kuće.
Dodatak: ljubavni vikend roman Krici usrane golubice.
Dan posle noći provedene u druženju sa čašicom, kako se to kaže, obično sa sobom donosi težak mamurluk i pucanje glave, kao i čuveno pitanje: Da li da umrem odmah ili da se mučim još malo? Priče koje čuješ o svom ponašanju iz perioda kada si imao prekid filma, dodatno pojačavaju važnost suštinskog pitanja.
- Da li da umrem odmah ili da se mučim još malo? - Umri pička ti materina! Zaključao si se u WC-u i zaspao si tamo! Upropastio si mi još jedan doček, govno jedno pijano! - Dobro, dobro. Nemoj da se ljutiš. Evo umirem.
Poruke prilikom kojih se čestita određeni praznik, od strane pošiljaoca, kojeg zabole baš kurac za primaoca. Bez trunke autentičnosti i posvete, radi licemernog ispunjavanja socijalnih normi. Često stižu od ljudi, sa kojima više nemamo nikakav kontakt u životu, a nekim čudom se još uvek nalazimo u njihovom imeniku, koji oni temeljno terorišu ovim spam porukama, ni ne sećajući se lica mnogih ljudi kojima spam poruke šalju. Ne jebavački, iskreni stav u kojem se umesto ovakve ljigave, ne šalje nikakva poruka i ignorisanje nastavlja, iskazuje veću dozu pažnje i poštovanja prema primaocu.
Generička čestitka:
Sretjna nowa godina. Samo ljoobaw, sretja i ono fazon. Woli was washa Betty Kawaii <3<3<3
Reply:
Brankice, puši kurac. Nauči da pišeš srpski. Jebem te usta. Srećna ti nova!
Kad ti pozvoni na vrata da ti uvali Kirbi, a umesto toga uvališ ti njoj.
Močugu.
ZVRRRRR! ZVRRRRR!
- Aaaa, jebote, šta si leg'o na to zvono k'o kamiondžija na volan...
ZVRRRRRRRRRRRRRRRRR!
- Evo, stižem... u kurac...
(:ostavljanje kanter strajka i geganje, u gaćama, do vrata:)
- Dobar dan, da li imate domaćicu u kući? - A? - Domaćicu, je l' imate? - Pa zna da kuva... a, izvini, a šta tebi treba ustvari? - Pa mi smo iz Kirbija, meni bi treb.... - Kako misliš "mi", ja vidim samo tebe? - Hihi, pa da... ja sam ustvari iz Kirbija, treba mi.. - E, da, izvini sad, ja sam u gaćama, nisam stigao da se obučem. - Ma ništa... htela sam reći, meni treba prezentacija. (:Counter Terrorists Win!:) - E, dokurca! - Molim? - Ma ne kažem tebi, ubiše me u kanteru... ček' samo sekund odo' do kompa... - Aha, ok.. - Jebiga. Ubili me sad. I to u bazi. Šta si rekla, šta tebi treba? - Prezentacija. Mi bi kod vas organizovali jednu pr... - To oni usisivači, i to? - Sve ću vam objasniti, da li ste zainteresovani da zakažemo prezentaciju kod vas? - Znači, usisivači, i to, a? E, nismo nešto zainteresovani. Mislim, nisam zainteresovan. Imam neki stari, bučan je, ali radi još. - Kako mislite niste zainteresovani? Pa imate li vi domaćicu u kući? - E, ne moraš da mi persiraš, daj bre... ma ima domaćica, ali ima i usisivač. - A, je l' živi tu još neko sa vama? - Daj, nemoj mi persirati, rek'o sam ti. - Hehe, dobro, je l' živi tu još neko sa tobom? - Pa živi žena moja, al' nije tu, na moru je. - Aha, a kada se vraća? - E, devojko, puno ti mene pitaš, mislim sad već ono... moram da žurim, i to. - Dobro, ništa... - Aj ćao. - Zdravo...
SUTRADAN, POPODNE:
ZVRRRRRRRR!
- Ma daaaaj, ko je sad u kurac...
(:ostavljanje kanter strajka i geganje, u gaćama, do vrata:)
- Dobar dan, mi smo... - Opet ti? - Jao, izvinite, nisam znala da sam već bila kod vas... - Persiranje... - Ah, da, hehe, izvini, nisam znala da sam već bila ovde... - Ma jeste, nisi znala. Šatro. Nije mi žena još došla sa mora, ako si mislila nju danas da zatekneš, pa da je nagovoriš za tu prezentaciju tvoju. Nego, ja opet u gaćama. Prekinula si me, pa zato. Vraća se u sredu, ali ti ne vredi ni onda da dolaziš pošto sam ja glava kuće i nema prezentacija ovde. - Ali, to je samo sat vremena... (:Counter Terrorists Win!:) - U kurac! - ?? - Ma ubiše me opet. Koje s' ti godište? - Molim? A što je to bitno? - Pa ako ćeš već da mi uvaljuješ usisivač, red je da znam. - Pa kakve to veze ima sa mojim godištem? - Prezentacija, godište. Godište, prezentacija. Kontaš? - Ne baš.. ali, osamdeset peto, kad je već tako bitno... - Bitno, bre. Aj na kafu? - Izvini? - Uđi bre, ubiće nas promaja na hodniku ovde. - Pa rekao si da ne želiš prezentaciju... - Ja? Ma ne ono, ne mogu ovako na hodniku da pričam. Vinjak? - Pa dobro... ne mora kafa, ali da ne stojimo na hodniku, stvarno... - Ma da. Jebo komšije, ne moraju sve da čuju.
... ...
- Može još jedan? - Uh, hajde još samo jedan, ali samo dva prsta... pa da vidimo ovo za prezentaciju... - Nemoj ti meni dva prsta, zna se kako se pije u domaćinskoj kući. - Hihi, pa dobro... - Posle ćemo dva prsta... i taj kurbi, šta već... - Hihi... al' si lud.. je l' ti ono liker neki tamo?
Trolovanje trola. Jedini način da pobedite trola je da budete bolji trol od njega.
Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima odmora ne mora se nužno završiti loše.
ZVRRRRRRRRRR!!!
(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)
- U kurac!
ZVRRRRRRRR!!!!
- Evo, bre, u pičku materinu....
(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)
- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija... - ? - ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac... - Ček, ček, stani. Ko tebi treba? - Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u... - Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra. - Verujete li u... molim? - Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne? - Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem... - Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste? - Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo. - A ti si ceo dan već na nogama? - Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih.... - Kod mene se izuva. - Aha.. pa nije problem... - Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se. - ... - Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući. - Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu... - Igraš kanter? - Izvinite? - Koja ti je to knjiga? - To je naša knjiga, gde ćete naći istine o... - A kanter? - Izvinite? - Kanter. Kanter Strajk. - Nisam čula... - Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi. - Ne, stvarno ne znam... - Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to? - Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o... - Hedšot. - Izvinite? - Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem. - Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite? - Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop. - Doviđenja.... - Vozdra.
Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike. Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
*Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos, zagolicalo me i odjednom osetim dodir onog čuperka...i ukapiram da miris njene kose, kao eho odzvanja u meni već godinama, a nisam siguran osećam li ga u nozdrvama i nosim svuda sa sobom, pa je možda to razlog zašto odavno sebi nisam kupio parfem ili ga, da zvuči još luđe, čujem kao šuštanje jesenjeg lišća pod đonovima..Ih, mirise čujem? Biće da ludim..ne, ipak čujem njen glas, ali, zaboravio sam njegovu boju, zaboravio sam te površne stvari, ali znam da je boje maslačka, golica me njen pogled dok joj objašnjavam stvari koje zna, ali uživa u tome da joj ipak pričam, smeškam se, jer je skoro već deceniju nosim na ramenu iako ona to ne zna, sve što radim, radim posmatrajući se njenim pogledom i... Molim? Da, četvrt praznog i jogurt, molim Vas.*
12. februar Scena 1: Mladi kapetan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, romske nacionalnosti (u daljem tekstu kapetan Romo) budi se iz sna u porodičnoj kući u Kraljevu. Romo izlazi na ulicu da baci đubre, prolazi pored uspaničenih komšija i vraća se u kuću. Tek slučajno bacivši pogled kroz prozor primećuje ogroman vanzemaljski brod iznad rodnog grada.
Scena 2: Opšta uzbuna na aerodromu Lađevci. Piloti 241. eksadrile „Tigrovi“ trče preko piste ka svojim Orlovima.
Scena 3: Kraljevo u plamenu. Na razarajući napad vanzemaljaca nadovezuje se zemljotres koji uništava ono što je preostalo od grada.
Scena 4: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se ukrcava u „Land force one“ (MKŠK-a broj 1) i upućuje na tajno komandno mesto u Žarkovu, Ratka Resanovića 1.
13. februar
Scena 5: Vazdušna bitka između Kraljeva i Kragujevca. Napad 101. i 241. eskadrile ne daje rezultate. Vanzemaljski brod je neranjiv zbog energetskog štita, srpski avioni bivaju oboreni. Ostatak Vitezova i Tigrova se povlači ka Batajnici.
Scena 6: Kapetan Romo obara vanzemaljsku borbenu letelecu u besomučnoj jurnjavi kroz kanjon reke Uvac, ali pri tome i njegov orao biva uništen. Kapetan Romo se padobranom spušta kraj vanzemaljca koga linčuje lokalno stanovništvo sa vilama i motikama.
Scena 7: SAD pozivaju obe strane da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile.
Scena 8: Žene u crnom organizuju protest na Terazijama zbog ratnog zločina nad zarobljenim vanzemaljcem.
Scena 9: Kragujevac u plamenu. Fijat napušta Srbiju i pored obećanja minista Dinkića da će dobiti dodatne subvencije.
Scena 10: Vrhovni komandant Nikolić proglašava opštu mobilizaciju. 50 000 vojnika i 700 000 pripadnika civilne zaštite spremaju odbranu Beograda.
14. februar Scena 11: Veliki svemirski brod se primiče Kosmaju. Raketne jedinice i protivgradna zaštita pokušavaju da uspore napredovanje vanzemaljskog broda.
Scena 12: Savetovanje vodećih političara na tajnom komandnom mestu predsednika Nikolića. Aleksandar Vučić predlaže hapšenje najbogatijih građana da bi se umirila javnost. Ivica Dačić pristaje na rekonstrukciju Vlade. Vojislav Koštunica predlaže skupštinsku rezoluciju o „NLO agresiji u funkciji nezavisnog Kosova“. Čedomir Jovanović tvrdi da je napad vanzemaljaca posledica promašene politike iz devedesetih i traži da se prizna realnost. Jovanović napušta sastanak i prelazi na stranu vanzemaljaca.
Scena 13: Kapetan Romo od predsednika Nikolića i ministra odbrane Vučića dobija zadatak da zarazi svemirski brod najnovijim virusom, koji je razradilo 1000 domaćih stručnjaka iz IT centra kod Leskovca (zajednički projekat Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata).
15. februar Sretenje Scena 14: Kapetan Romo u zarobljenom vanzemaljskom lovcu stiže na bazni brod u orbiti Zemlje. Prenosi virus i postavlja eksplozivnu napravu (šestomesečna proizvodnja Krušika iz Valjeva). Dok se svemirski brod raspada u eksploziji kapetan Romo uspeva da se domogne Srbije i sleće na niški aerodrom.
Scena 15: Uzleće celokupna srpska avijacija. Jedinim preostalim Migom-29 pilotira predsednik Nikolić. Prate ga preživeli migovi 21, orlovi, helikopterske jedinice kao i avioni za zaprašivanje komaraca. Lasta 95 pada pri uzletanju.
Scena 16: Bitka u vazduhu. Stotine vanzemaljskih lovaca, sada bez energetske zaštite bori se protiv srpskog vazduhoplovstva.
Scena 17: Predsednik Nikolić lansira raketu koja pogaća ulaz u vanzemaljski brod. Eksplozija. Delovi agresorskog broda padaju na Rušanj.
Scena 18: Predsednik Nikolić u kokpitu Miga-29. Suza mu kreće iz oka dok okreće avion na desnu stranu. U krupnom kadru ostaje Takovski krst na levom krilu.
