Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.
I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:
'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve! :strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku: ...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj.... I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.
Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.
Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte. Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva. Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini? Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi. Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci. (završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije. Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji. I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!" Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!" Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa. I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema. I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Odličan naziv za babe i dede koji se mogu videti na pijacama i u okolini istih.
Prolazi baba, tegleći dva zembilja, žurnim koracima ide prema drugoj, i već sa poveće udaljenosti počinje glasnu raspravu o ceni krompira i pasulja. -''El si video ove babe?'' -''Ne, što?'' -''Izgledaju kao da su iz serije rekordne gledanosti...''
Upitna rečenica, začinjena izvesnom dozom rasizma, kojom izražavamo svoj revolt prema postupku nekog ganfera, koji nas je u tom momentu opasno ugrizao za živac...
Autoput, crveno svetlo, kolona vozila... Ganfuri 'vataju svoje krpe i flaše i kreću da peru čiste šoferšajbne...
- "Kume, jel' treba jedno pranje...?" - :kvasi krpu i priprema se za posao: - "Ne tre...$&#... ALOOOO!!! REKAO SAM DA NE TREBA!!! NE TREBAAAA!!!" :drži sirenu, pali brisače, ablenduje, spušta prozor: - "Pusti da ti obišem, živ ti ja... Vid' kak'o ti je staklo..." - "KADA TI KAŽEM DA NE TREBA, NE - TRE-BA!!! JEB'O VAS ONAJ KO VAS PUSTIO NA AUTOPUT..." - "Jeb'o tebe tata, koi ti dao ta kola!!!" - "ŠTA??? SA' ĆU DA TI JEBEM MATER" :ganfur odlazi: - "Pusti ga id' u kurac, pali ti se zeleno. Šta se zbog njega nerviraš?" :suvozač, glas razuma: - "Ma jebem li mu familiju lešinarsku, kako mi je dig'o pritisak sada!!! Hitleru, mamu ti jebem, što ne završi pos'o kad si ga već započeo..."
Luna Lu je rođena u opštini "Urbano brdo", grad Beograd. Reč je o najelitnijem, modernom, jet-set delu glavnog i odgovornog grada naše domovine. Otac joj je bio skromni trendseter,a majka samouki PR u najbitnijoj kompaniji, generalnom distributeru skupih stvari proizvedenih u inostranstvu. Završila je prestižnu akademiju "Snežna Dakić" u klasi profesorke Duške Jovanić, smer wellness. Profesionalno se bavi odlaskom na proslave i žurke gde je uvek rado viđena. Razume se u "Sex i grad"
Rekli su o Luni Lu:
Sergej Trifunović Urban "Pazi ovako, Luna je jedan definitivno pozitivan lik. Ja sam sad bio u New York-u i tamo ovakve likove niko ne smatra iritantnim i bespotrebnim idiotima. Supportujem sve što ona radi"
Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.
-Studiram prava? Ti? -Pa ja ...ono pauziram jednu godinu... -Volim plazmu i mleko! -Netolerantan na laktozu. -Bila sam jednom u Kušadasiju! -Kerem Tunčeri, lopov turski! -Trenirala sam odbojku. -Trenirao sam salsu...Khkm...Ma ovi naši pučani ne kapiraju moderne sportove. -Obožavam Balaševićeve tekstove! -Panonski smarač!
(neugodna pauza...očajanje) -Moj pradeda prešao Albaniju.... -I moj! AJ SE JEBEMO!!!
