Pre nego je izgovorio "mama", zubima je pregrizao medvedu vratnu zilu jer ga je isti uznemiravao dok je cepao drva za potpalu.
Prva ljubav mu se zvakla Smiljka, a imena ostalih nije zapamtio jer je stado ovaca bilo trocifreno.
Rakiju pije iskljucivo iz opanaka.
Kada prica, on vice kao da doziva prvog komsiju (zive na razdaljini od 4km vazdusnom linijom).
Gradsko okruzenje ga nije promenilo, jer seta za Smiljkom nikada nije prestala da tinja u njemu. U spomen njoj, nosi dzemper od vune koju je sa nje skinuo.
Solitarna igra / razbibriga koju naročito tokom hladnijeg dela godine upražnjavaju pripadnici muškog roda dok stoje napolju i kuliraju. Sastoji se od stavljanja barem jedne cele šake u džep, (sa sve palcem) i onda nasumičnim premeštanjem štapića i loptica koji se nađu pod tkaninom unutrašnjosti tog džepa. Služi za ubijanje vremena, opuštanje i zagrevanje ruku.
Igrač džepnog bilijara često nije svestan da ga igra, ali su cela šaka uronjena u džep, odsutan pogled i blaženi izraz na licu dobri znaci za prepoznavanje.
Merna jedinica sela u krvi. Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".
Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.
- A klinac kakvi su ti ovo mladeži na ruci? - Koji mladeži čika policajac? - Ova tri. Vidi kako su pravilno poređani u trougao. Ko na Ninovoj faci. - Pa tako sam, ovaj, rođen, ne znam. - Ček' kolega pa nisu ovo mladeži, ovo kao da je tetovaža. - Vidi stvarno, a što me lažeš ti i kakva ti je ovo tetovaža ovde? - Ma to smo samo probali da li umemo da tetoviramo, ne znači ništa. - Ništa ne znači a? A ček' da nije to ono mrzim kurve, pedere i još neke, samo ne mogu da se setim koje. Koje momak? - Ma nemam pojma za to, ovo slučajno ispalo tako. Proba. - Momak koga to još mrziš? - Ovaj, vatrogasce. - Vatrogasce a? - Da, da. - Jel ti to mene zajebavaš? - Ne, ne, ne, naravno. - Koga još mrziš? - Pa.... - Imaš tri sekunde da odgovoriš. Jedaaaan......dvaaaaa...... - Milicajce. - E tako lepo reci. Znaš, ja imam oslikana cela leđa i bolelo me je solidno dok sam se tetovirao, ali tebe će sada ove tri tačkice mnogo više da bole. Kolega, pakuj ga.
Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina. Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.
Doktor: Dobar dan, dobri ljudi, gde je bolesnik?
Gorštak: Doktore, ne zajebavaj i ti, nego skidaj taj mantil fali nam čovek na ladnjači. Ti služi onaj red do kapije pošto se Mića Dupe upropastio, ima sliku nema ton, idi leba ti prosuće nekom pečenje za vrat.
Živi leš, etiopljanin. Osoba na čijim štrčećim rebrima možeš slobodno učiti prvenče da broji. Koščato stvorenje koje dok hoda, kod prisutnih izaziva određenu dozu straha u iščekivanju preloma tankih nožica poput čačkalice o kutnjak nakon krmljanja žilave krtine.
Bez duše i da pusti goluba, bledog tena i očiju k'o u Pjerluićija Koline, predstavlja živu definiciju glumca kakvog Spilberg nikada nije pronašao za potrebe snimanja "Šindlerove liste".
- Tata, ovo je moj novi dečko. Zove se Čedomir. - Ovo? - Budi pristojan, tata! - Je l' tebe sinko izela neka, da prostiš, boleština pa si mi se tako usukao? - Ne, gospodine. Takav mi je metabolizam, ali i slabo jedem, da budem iskren. - Slabo jedeš? E pa 'ajde onda da tebe tast na'rani k'o gospodina. Spremio sam džigerice u skrami, sidu leče. - Ja sam vegeterijanac. - Vegeterijanac? Sad mi je sve jasno. E slušaj me dobro! Takav mi nećeš u kuću, jebeš mi mater, a niti će moja jedinica u tvoju. Pored, koliko-toliko, živog zeta ja da zovem komšiju da mi pomaže kad koljem svinju?! E oprem, nema! - Tata bre! - A ti, pile tatino, umesto nekog rumenog u obrazima da mi nađeš, ti mi dovodiš ovde ovog logoraša. Vidi ga bre kakav je k'o podgrejan leš! Glupa si na majku, da znaš.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA. Nedelja je. Jebem vam mater svima redom. Koji sam kurac danas Bože mili. Mislim da sam doktor, bela odeća, bolnica, armatura na prozorima. Moram da radim u ludnici, hmmm kolika li mi je plata. Aj da odem u vizitu, moji pacijenti me očekuju. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM. NE, UHVATILI SU ME. Znao sam da nisam trebao ubiti onog divnog dedicu što je prelazio ulicu.. Ko mu jebe mater. Govno prelazi ulicu na magistrali. Učinio sam sve što bi svaki dobar vozač uradio, dao gas. U JEBOTE, pa ja sam vozač. Pitam se šta li vozim. Konobar, zovi moga menadžera, pitaj ga kad mi je sledeća trka da BRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRM BRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRM. Menadžer se ne javlja ? Zidu jebem li ti mater nesposobnu ko ti dade telefon, stolica bi bolji posao od tebe uradila. STOLICE ĐE SI JEBLA MATER SVOJU, ZOVI MI MOGA MENADžERA PITAJ GA KAD SLEDEĆI PUT BRM BRM, DO TADA IDEM DA POSETIM SVOJE PACIJENTE. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM. Da li sam ja to u zatvoru, šta ću ovde ? bela uniforma, hmmmm. ZATVORSKI SAM DOKTOR, odoh da vidim ko me treba, možda se neko ubio, možda nekoga treba ubiti injekcijom. Ko zna šta se danas dešava. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAA, ZAKLjUČAN SAM. Mora da su me uhvatili. Govna ne znaju da sam tajni agent koga je poslala C-I-A. Mater li im nesposobnu jebem. Sad ću izaći ko Džejms Bond i porokati sva govna. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAA, ZAKLjUČAN SAM. Možda sam glumac pa glumim ludaka, dobra uloga. Moram napustiti scenu i pišati. Elementara ljudska potreba, ček da nađem pisoar. Što su mi ruke zavezane ? da nije malo realno da glumac ima ludačku košulju. Moram napustiti set i zvati režisera. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAA, zaključan sam. A možda sam šizofrenik pa sam u bolnici ? MA JOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOK. Nema šanse. Ček da pitam nekoga. Zatvorena vrata, AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA ZAKLjUČAN SAM ...
"Narezivanje" suza i žalopojki raznih plačipički po kojekakvim sajtovima dok se sveže preminula vip persona još nije o'ladila.
Vest1: Umro neki pevač, bio crn pa beo, šatro voleo decu. Komentara: bezbroj +1
235: R.I.P. 456: R.I.P. Svet propada bez njega :(. 537282: R.I.P. Skrhana sam od bola. Bolje da je mene milostivi bog uzeo. 6486381729: R.I.P. Toliko sam ga voleo da bih pu poverio svog šestogodišnjeg dečaka na čuvanje.
Vest2: Čuveni glumac se zakucao u banderu i poginuo na mestu. Vozio 264 km/h. Komentara: Beskonačno +1
536: R.I.P. Ko postavi banderu tu :((((? 3882: R.I.P. Danas je svet izgubio najvećeg čoveka. Zapitajte se da li će sutra sijati sunce? 281819110: R.I.P. Poznavao sam ga. Bio je car. Neka ga anđeli čuvaju. 267189183010: R.I.P. Dop mu ništa nije mogao, bio je najjači. Mislim da je kriv automehaničar, sigurno nije dobro naštelovao kočnice.
Vest3: Nepokretni Rom umro od gladi u baraci na periferiji Negotina. Živeo sam. Komšije ga našle posle 20 dana u fazi raspadanja. Komentara 1.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja. Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo. - Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto. - Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne? - Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
