Još jedna nova i trendi reč u srpskom jeziku. Zloupotrebljena do maksimuma. Studio bi trebalo biti radno mesto nekog umetnika. To mu je bar osnovna forma, a to što smo eksperti da sve izdegeničimo dalo mu je sasvim drugu notu. Hoću reći, svi smo u svom poslu umetnici, nemamo konkurenciju, a i ako je imamo, to su levati i botine koji nam nisu ni do kolena. Ja držim studiJo, eeej bre!
-Šta ima buraz? Kako je bilo na godišnici mature? Kaže mi snajka da si išao sinoć. -Isto kao i pre deset godina. Samo su muški ćelaviji, a ribe deblje, he-he. -Pa šta kažu? Šta rade? -Brate, sve umetnici svog zanata. Debela Mira drži u Beču studio za šišanje kerova, Caca ima studio za depilaciju, eeej bre, studio za čupanje uraslih dlaka! -HAHAHA! A muški? -Štreber Ćosa je ponosni vlasnik studija za popravku računara, a ziljavi Pele ima studio za obradu svinskog mesa. Pa majku mu staru, reci ''klanica i mesara'' šta se stidiš! -Jebiga buraz, možda su te poslove podigli na viši nivo? -Kako da ne! -A šta si im ti reko čime se baviš? -Ja popizdim i ka'em ''Ja držim *salonza igre na sreću iatelje* za karanje moldavki'' Jebo vas studio da vas jebo studio! -A oni? -Tajac brate, a ja na vrata laganica, lajka bos!
Jedna od retkih pozitivnih stvari u glavi manijaka/šizofreničara, koja isključivo služi za suzbijanje negativnih misli koje prethode postupcima. Nažalost, ne uspeva uvek da preovlada u glavi dotičnog.
"♪ DAL SI IKADA ♪ MENE VOLjELA ♪ KAO TEBE JA ♪ DAL SI IKADA MEN... uuuu vidi što je dobra mačka, tako tako, samo hodaj ispred mene dok mogu da ti gledam pozadinu, vidi manijaka što je iz autobusa zinuo u nju, alo bre dečko, ja sam prvi zevao u njeno dupe, e saću da mu jeb... OTKOMANDA, PREKINI BRE, dobro, dobro, miran sam, neću da ga bijem pred svima, hehe, kako bih ga prebio, ajmo dalje, daaaa, duuupe, vidi gaaa. Hmm, a da je ja naskočim na nju ovde pred svima, šta bi moglo loše da se desi, možda ipak želi snošaj sa mnom, bez obzira na ovu moju krastu na nosu, a i taj seks u javnosti, mnogi to danas preferiraju, a još ako je naskočim, pa bude iznenađena, možda se još više naloži, ajmo, sad ću, dođ... OTKOMANDA, NEMOJ KONjU, PREBIĆE TE LIKOVI SA STANICE, A I POLICIJA ĆE DA TE DOHVATI... dobro, miran sam, miran... čekaj, pa jel ona to skreće desno, skreni desno, hajde, skreni desno, mračna ulica, nema ljudi, taman pao mrak, niko nas neće videti, moći ćemo da se volimo celu noć, a možda mi i ostavi svoj broj telefona... Skrenula je, sačekaću da pođe još malo napred, prošlo je samo 200 metara, ma neću, sad je napadni, vole to današnje klinke, OTKOMANDA, SPRDAM TE, NIJE NIŠTA POGREŠNO, SAMO BUDI NEŽAN, hehe, drago mi je da se slažeš, dooođiii mačko, too, za dupe, alo bre, ne deri se, eej bre, ne čupaj, aloo, grebeš kučko a? evo ti šamar, pala si, e ako, sad će mi biti lakše da te skinem, dođi kurvo, dođi, opet šamaraš, evo ti pesnica mamu ti jebem, evo šipke, sad ću po glavi kučko, ogrebala si me opet, evo ti šip... OTKOMANDA, UBIĆEŠ JE JEBOTE, OTKOMANDA, OTKOOOOMAAAN.... "
Muškarac pun eksplozivne snage, jak, krupan, ali generalno miran dok se ne nađe u situaciji gde mora eksplodirati. Bez obzira da li je to na poslu, u društvu ili u krevetu, ovaj tihi čovek iznenadno pokazuje svoju pravu snagu kojom prosto obeznanjuje sve prisutne.
- Šta kažeš mala, kakav sam? - Kao vulkan. - Opa, eruptiram silno i snažno? - Ma jok, nisi skinuo čarape, usmrde mi celu sobu na sumpor.
Bogovi sa Olipma se pitaju već vekovima: Ko će najduže izdržati? Nastavnik, porodica ili učenik.
Česte su pojave kad (najčešće) majka deteta u situaciji kada mnogo zapne oko domaćeg zadatka, kontaktira (najčešće) svog starijeg sina koji studira u obližnjem gradu. Sve u cilju pomaganja, jer je po difoltu on to već prošao. I pretpostavka je da zna.
Mnogo zreliji od vremena kada je pohađao osnovnu školu i menjao učionice kao automehaničar karburator, stariji sin improvizuje onako grubo, po seljački, što bi se reklo. Kapira on odlično zašto je u pesmi Ljubivoja Ršumovića "miš dobio gripčanju, pa je seo u džip i na kraju doživeo fras kad je shvatio da mačak oće da ga skovitla". Ali kako to objasniti detetu od devet godina?
Poruka od keve: Okrenime poštomi treba nešto oko Teinog domaćeg, date pitam a nemam kredita.
Keva: Halo? Sin: E, pročitao sam poruku. O čemu se radi? Keva: Tea ima domaći iz srpskog, a znaš ti nju, čim je došla iz škole bacila ranac i otišla da plevi pasulj sa babom. Pa sad ja radim domaći, da ne pogine sutra kao jedan-dva. Sin: Dobro. Pričaj šta treba da radim. Keva: Radili su neku pesmicu, pa sad treba da se odgovori na neka pitanja iz nje. Pravo da ti kažem, ja nemam pojma šta oni traže. Piši pesmicu negde da bi mogao da odgovoriš, ne mogu da ti je čitam stalno iznova.
*Slušam ptičje reči koračajući kroz šumu uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom...*
Sin: Kakva, bre, putanja?! Keva: Kozja. K. Kao koza. Sin: (Jebem ti sunce, šta je ovo?)
*...kad paukova mreža put mi najednom prepreči. Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao kao seljak na njivi koju je uzorao. Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo, svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo, ali mi beše žao.*
Keva: Zašto se pauk može uporediti sa čovekom? Sin: Koliko sam ja shvatio, čovek može da smandrlja mrežu dok si rekla "špiritusna lampa", a ukpa... Keva: Šta, bre? Sin: Pauk, kevo, pauk. Pauk se širi na mreži, u fazonu brani svoju kuću. I ponosno se isprsio. Kapiraš? Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka. Keva: Doooooobro. A šta predstavlja "Ptičja reč"? Sin: To ti je cvrkut ptica. Samo preneseno značenje pomešano epitetima i metaforama. Keva: Nije ti fora da me zajebavaš, znaš? Pa, čoveče, kako da objasnim detetu koje je treći razred, šta je metafora i epitet? Nema veze. Još jedno pitanje: Zašto je pesma lirska? Šta to beše? Sin: Osećanja, emocije, kardio. To je tamo kad je bilo žao da sjebe mrežu. Keva: Babi bilo žao? Sin: KOJOJ SAD BABI, U PIČKU MATERINU? Keva: Desanki Maksimović. Sin: Ma idi, bre!
Stepen bliskosti srodstva koji je direktno proporcijalan uslugama koje se traže i novcu koji se uzima na pozajmicu, a obrnuto proporcijalan novcu i uslugama koje se duguju.
Što više nekome činiš nešto, to si mu bliži rod, pa makar tom bio rođak koliko i teča njegovog komšije. Istovremeno, ako ti je potrebna neka usluga ili ti se duguju pare, prema tebi se ponašaju kao i da niste rod. A i ako si nekome nekad nešto učinio, što je više vreme od toga proteklo, to ste dalji rod.
- Dobar dan, rođače! (zbunjeno) - Dobar... dan. Ko ste Vi? - Milutin Vojvodić, rođo? Ja sam tvoj rođak. - A kakvi smo mi rođaci? - Pa je l' tebi, rođo, Ruža dođe neki rod? - Koja Ruža? - Pa Ruža Vasić. - Jeste, to mi je tetka. Mojoj majci je to sestra od ujaka. - A ti si Ivan Antonijević? - Jovan Antonić. - Da, Jovan. Jelin i Raletov sin? - Da. - A Ruža Vasić ti je tetka? - Jeste. - E, pa vidiš, rođo, meni je Ruža ujna. Njen prvi muž Dragojlo je moj ujak. Ja sam Mirko. Malo sam stariji od tebe. Ja sam bio pošao u prvi razred kad si se ti rodio. Zar me se ne sećaš? - Pa ne baš. Ne sećam se. A i tetka Ružin bivši muž se zove Dimitrije. - Ma moj ujka Dragojlo je bio njen prvi muž, ali su bili kratko u braku. Dimitrije joj je bio drugi muž. Pa kako me se ne sećaš? Nekad smo živeli kod nje u komšiluku. Igrao sam se s tobom kad si bio mali. - Pa možda, bio sam mali, ali svejedno mi nismo ro... - Nemoj tako, rođo. Svi vi kad se dohvatite položaja, dođete malo do para, zaboravljate na familiju. Onda vam niko nije rod. Nemoj tako. Možda ću ja u životu tebi da zatrebam nekad. - Dobro, u čemu je stvar. - Pa vidi, rođo. Vidim raspisali ste konkurs, nekih 5 radnih mesta, pa reko' da bi mogao mog sina, Mikicu, da zaposliš. Završio srednju mašinsku školu, a posle je iš'o u neku višu poslovnu, ali je napustio. Al' moj Mikica sve zna. Ume da radi i na kompjuter. Po ceo dan koristi onaj Internet i Fejsbuk, a sad mi priča da je na Vukajliji. Ne znam kad je naučio i to da koristi. Ne razumem se ja u te skalamerije, ja sam starinski čovek, jedva sam mobilni naučio da koristim. - Ali nama je potreban diplomirani ekonomista, a ne mašinski tehničar sa nezavršenom višom školom. - Nemoj tako, rođo. Bitno je ko ja kakav čovek, nije sve u diplomi. Nećeš valjda da zaposliš nekog nepoznatog? Zadnje vreme došlo, ne možeš nikom da veruješ, a mi smo naši, rod rođeni. A Ruži sam ja mnogo pomogao i pare joj zajmio, gledao je kao rođenu majku. Dok si ti studirao tamo u Beogradu, tvoji joj nisu ni svraćali, zamerili joj što se preudavala, govorili su tvoji da je familiju obrukala, ceo grad govorio da je kurva. I za tvoju sestru su govorili da je ista kao tetka. Nego, narod je stoka, lažu ljudi kol'ko zinu. Ruža je žena na mestu, prava domaćica, a i sestru ti dobro znam, nije loša... Mislim nije loša kao osoba. Hehe... A i tvoju ženu dobro poznajem, bila lepa devojka, ceo grad bio ljubomoran na tebe kad si je oženio. Mada pričaše svašta i za nju... Hehe... - Khm... - Ovaj... Nego, znaš samo koliko te je puta Ruža hvalila što ti škola dobro ide. Mnogo joj bilo krivo što tvoja majka nije davala jedno vreme da dolaziš kod nje. A sve je govorila: "Moj Ivan, moj Ivan..." - Jovan! - Da, bre, Jovan. Sve je govorila: "Moj, Jovan, zlato moje, mnogo je dobar." Učini mi, rođo, makar zbog Ruže. - Dobro, neka dođe u ponedeljak. - E, hvala, rođo, živ bio.
(godinu dana kasnije)
- 'Ej, rođače, zdravo? - Zdravo. Ko si ti beše? - Kako ko? Pa bio si kod mene prošle godine da ti sina zaposlim. - Ijoj, izvini, Dragane... - Jovan! - Da, Jovane, ti si. Sav sam nešto smušen. Ubija me ovaj pos'o. Pa kakav je moj Mikica? - Ma ne znam, nisam više u onoj firmi, smenili su me, radim sad nešto privatno. Nije baš sjajno, ali ide nekako. Nego, pokvario mi se zamrzivač, pa rekoše mi da ti to popravljaš, pa rekoh, ako smo već rod, da ti to meni odradiš, rođaci smo, nećeš valjda da mi to naplatiš. Hehe! - Dati kažem: čast svakome, veresija nikom pa ni familiji. A i ti što ne kupiš novi zamrzivač? Nafatirao si se ti, nisi ti sirotinja pa da moraš da krpiš i popravljaš staro, lako je tebi. Izvini, ali ne znam gde mi je glava od posla. Nema veze, zaboravi. Nego idem sad do tetka Ruže, tvoje ujne. Je l' da je pozdravim? - Koga? - Pa Ružu. - Koju Ružu? - ... (u sebi: "A tako, pizda ti materina!")
Učestali izraz roditelja koji se provlači kroz razgovor svake godine na početku septembra. Daje do znanja sinu ili ćerci da su dužni da uče i dobijaju petice jer su njihovi roditelji radili celo leto na skeli da bi zaradili za knjige.
Otac: Epa sine, evo kupio sam ti sve udžbenike. Biologija, hemija, latinski jezik i ova najveća kvantna fizika i psihologija. Sin: Joj ćale hvala, nisi trebao. Otac: Znaš kako, ja i tvoja majka smo skupili pare, kupili ti knjige, pribor, platili upis i ti sad trebaš samo da učiš. To je tvoja obaveza niko te ne tera da radiš, čistiš, kuvaš. Da je meni neko mogao ovako da obezbedi sva sredstva ja bi bio doktor nauka. Ajde sad odma u sobu i na učenje neće se sve ove knjige same pročitati.
U mnogim zemljama sasvim uobičajena, kod nas i dalje relativno retka pojava da žensko čeljade nosi uniformu MUP-a, a da nije striptizeta. Policajka stoga kao endemična vrsta uživa poseban tretman od strane civila, ali i od samih kolega, naročito ako izgleda iole ženstveno. Oni im donose kafu, podešavaju motorolu, tu su ako treba dorazbiti nečiju facu i slično. "Tu srv end protekt", to je njihov zadatak. Policajke su svesne nadprosečne pažnje koja im se posvećuje, pa još više zatežu opasač, budže grudi, a umeju i da sporadično pipkaju pendrek i lisice, stvarajući jasnu aluziju na sadističke porive, što dalje izaziva šumu erekcija kod publike paljive na torturu, te kod uniform-fetišista klase Rodni Troter.
- Ličnu kartu, molim. - Ne treba ti lična, maco, ja sam Rasan. Je li ti se sviđa ime, a? Pozornice... - Rekla sam ličnu kartu! - Uuuuu, baš me pali ta vika! Hoćeš da izvadiš pendrek, a? Pliziiiić! - Izgleda da ću morati. Imamo šifru 69. Ruke uza zid. - Čekaj, bre, Lela, jesmo se dogovorili da me prvo vežeš, pa onda idemo dalje? - Ali... Ovakva je procedura! - Prošla ti je smena pre tri sata, ne moraš da poštuješ pravilnik u jotu, majka mu stara! Jebote, vi panduri stvarno niste realni. A bre, pa to boliii... Stani, bre, ne po... Aaarrrrrgh...
Mmmm, melezanke! Oduvek sam se pitao kako nastaju ova pohotna bića, aksiomi senzualnosti. Mislio sam da Svevišnji ima neki programčić nalik pandurskom foto-robotu, pa u trenucima dokolice slaže puzle i beleži reakcije ''onoga što plodi device vantelesno''. Sad znam da se suprotnosti privlače. I da se ljudi jebu na svakom ćošku.
Crnac i belkinja: On ne zna da repuje. Njoj dužina i obim jesu bitni. Belac i crnikinja: On je previše gledao 'eboni' sekciju na jupornu. Ona je čula da život postoji i izvan Harlema. Azijat i belkinja: On je sin genseka KP Kine. Njoj je uzor Jovanka Broz. Azijat i crnkinja: On je vlasnik kineskog restorana. Ona voli da jede. Belac i azijatkinja: On smatra da mu je veliki. Njoj je dosadilo pakovanje Kinder jaja. Crnac i azijatkinja: Njega pali kad džara dijafragmu. Ona voli Kurosavu. Iz Japana je.
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda! -Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan? -Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu! -Daj da vidim skalp... -Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik? -Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Miran, požrtvovan, umiljat, dobronameran. Pravi sam predstavnik svoje rase, jer posedujem sve osobine zbog kojih svako može da me sjebe. Dobar i budala braća!
Savršene sam veličine, te kao takav nisam ljudima gadan kao čivava, niti sam strašan poput dobermana. Prava zlatna sredina, jeb'o me Mida! U kombinaciji sa mojim umiljatim očima, koje bih najradije izvadio, odajem utisak da svako može da radi sa mnom šta mu je volja, uz neoborivu pretpostavku da meni to pričinjava zadovoljstvo. Slobodno baci loptiocu, debeli drkošu, ja ću da trčim po nju... Retriver vraća! Da je do mene ne bih je vratio, ali me je bog takvog stvorio. Baš kao što je stvorio čoveka obdarenog da jede govna o stvarima o kojima blage veze nema. Bezbrižno pusti svoju sitnu decu da me vuku za uši, depiliraju zubima i guraju ručice u čmar... Ja sam retriver, dobar sa decom! Ne znam kome je palo napamet da kaže da je bilo koja vrsta dobra sa decom druge vrste. Ustvari, znam! Neko je zaista pomislio da pas može da bude dadilja- pedofil koji bi zavukao Petru Panu.
Sve bi bilo lakše da sam vučjak- režim, lajem i svi to poštuju. Jebi ga, on je vučjak, to tako treba, to mu je u opisu posla. Ali zato kad ja popizdim jednog dana, sve oteram u kurac i rastrgnem nekog, narod će se imbecilno zaprepastiti. Ta zaboga, zar zlatni retriver da ujede nekog? Oni su tako divni i miroljubivi! Zaboravljaju da upravo tako opisuju svakog čoveka koji je, nakon mirnog, pilipendskog života, jednog jutra ustao i masakrirao pola sela.
