Period od dve godine. Vrlo kratak vremenski rok, samo što nije. Piše se malim početnim slovom i ne treba ga mešati sa političarem po kome je nazvan, a čije ime se piše velikim početnim slovom. Odnosi se isključivo na period čekanja na događaje u budućnosti (nije neophodno da do njih i dođe), ali je zbog čestog ponavljanja počeo da se koristi i u drugim uslovima.
Olimpijske igre se održavaju svaka dva vučića.
Osnovno obrazovanje traje četiri vučića.
- Jao Mico, otkad se nismo videle, sigurno ima dva i po, tri vučića. Vidi ti ovog malog, al si porastao... - Jeste, puni tri i po vučića, sad će u školu. - I ti računaš u vučićima? - Pa lakše mi kad kažem koliko imam vučića nego godina, odmah se osećam mlađe.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Imaginarna sila koja drži sve konce u rukama. Siva eminencija odgovorna za sva dešavanja u državi. Nema ime i prezime, nema lik. Ne pojavljuje se, ne govori, ali su joj djela očigledna. Svi znamo da postoji, sve nas je oštetila barem jednom, ali ako nas upitate da uperimo prstom u nju, nećemo moći to učiniti.
Veza završava školu. Veza zapošljava. Veza ubacuje picopevca preko reda kod doktora. Veza mijenja dotrajale bubrege i cijepa kazne za saobraćajne prekršaje. Veza drži u kućnom pritvoru one koji su za zatvora. Dotična te na listi za dobijanje stana šukne ispod crte. Ne pogađaju je tužne sudbine oštećenih. Beskrupulozno gura svoje pulene naprijed. Upitate li nekog od njih za vezu, odmahnuće glavom i napraviti se lud. Možda čak ni on ne zna ko je veza u stvari. Možda je tetak iz centralnog komiteta samo maska za nešto veće, nehumanije i mističnije. Nešto što seže daleko iznad percepcije prvog ispod crte za dobijanje stana.
-Ajde Mile da konkurišemo za taj stan jebogati. Samo što ti djeca na ormaru ne spavaj u ovom ćumezu. -Ma nemamo mi šta tu da tražimo. To se dobija preko veze.
Rečenica kojom prosečna zvezda koja je dozvolila da joj snime dom i privatnost dokazuje svima koji su pred malim ekranima kako ima posebnu vezu sa svojom ćerkom.
... Ovo je soba moje ćerke Bugarske... Evo ona se igra sa njenim lutkama. Ćao Bugarska... - Moje ime je Sofija. - Sofija... to ime je birao njen otac, ja ga ionako nisam htela... ime, ne dete. Ja i moja Sofi smo najbolje drugarice. Znate, ključ svakog uspešnog roditeljstva je u tome da svom detetu ne budeš roditelj, već najbolji prijatelj, a ja sam mojoj devojčici ne samo majka već i najbolja drugarica... vidite kako se igramo sa njenim igračkama...
Tu rečenicu čujemo svakodnevno i uvek je obavijena velom misterije. Zašto je bolje reći 'Idem da završim nešto' , nego reći 'idem na kafu, idem da učim, idem na safari, idem da bludničim sa moldavskim prijateljicama noći'...Varate se ako mislite da ti koji koriste IDZN žele da sakriju od nas nešto. NE! NAPROTIV! Oni samo naglašavaju da su oni zauzeti, traženi, poslovni, i da to NEŠTO, ma koliko debilno bilo ne moze biti ZAVRŠENO bez njihovog prisustva. Svi se bacakaju rečju 'kul" ovih dana. Iskreno mislim da oni koji koriste IDZN stvarno osete da su više kul kad je izgovore. Zamislite da neko ide da pokupi babu sa stanice. Humano je, ali nikada ne može biti kul. Ali kad kazete IDZN, zvecnete kljucevima, udjete u jugo, dok vam vetar mrsi kose ...makar na trenutak bićete kul. Don Johnson kul. Oni koji koriste IDZN su potrebni da bi to NEŠTO dobilo svoj oblik i znacenje. Posmatrajte i facu onih neposredno posle izgovaranja IDZN. To je jedna bezlična mimika, ni zadovoljno, ni napeto lice. JER POBOGU...oni to ZAVRŠAVAJU svakodnevno...to je razlog njihovog postojanja . Kad se to NEŠTO ZAVRŠI, to je onda gotovo, to se vise ne spominje, to je jedan problem manje.
A sada me izvinite, idem da završim nešto. To NEŠTO, uključuje toalet-papir.
Pored dvoslovne reke u Austriji, luke u Izraelu i imena naše postarije glumice Rine, zaštitni znak srpske enigmatike.
Pitaj boga šta leči, verovatno kurcobolju...
- Tata, tata, kako beše ime našeg najpoznatijeg bojovnika i domoljuba, 4 slova? - Eto ti sad, presede mi letovanje i kad sam doš'o ovde. Jesam ti, bre, lepo rek'o da poneseš ukrštene reči od kuće. Piši: Čiča!
Suptilni izraz za izbacivanje, šutiranje napolje i tome slične radnje. Uglavnom ga koriste kladioničari i fudblaski fanatici.
-Brate, gde ti je ker? Nisam ga video par dana. -Ma jebeš mu mater, svako jutro mi zapišav'o patike. Ja ne budem lenj, u džak, u Ovčar banju i lepo Deportivo La Korunja. ------------------------------------------------------------------------------------------------------- -Ljubavi, već dva meseca živimo zajedno. U početku mi nije smetalo pošto je tvoj stan i sve, ali zar su ti stvarno potrebni Paninijevi albumi od pre 10 godina? Nemam gde da stavim cipele od tvojih sličica. -Devojko, ako ti smeta Šuker, znaš sama gde su vrata, Deportivo La Korunja!
Sise kojima ne pomažu standardni konfekcijski brojevi brushaltera, već korpe veličine desantnih padobrana. U poređenju sa njima, nema razlike između simentalke i daskare. Tiha čežnja latentnih edipovaca i zagorelih (dakle svih) studenata tehničkih fakulteta.
- Batice, vidi onu ispod žutog suncobrana. - Misliš, onu OKO žutog suncobrana? - E tu! Vidi kakvu sisu ima, uh šta bih joj radio!!! - Sine, zajebi ti to, vidi kakve su padobranke. Tome se ne prilazi. Nemaš ti mehanizaciju za ta brda. Bradaje su joj ko ratkapne, kičma joj je garant ko sudžuk od opterećenja a ispod pregiba se verovatno razvio autonomni eko-sistem jer tu ni noga ni ruka nije kročila od ranog puberteta. Uostalom, sećaš se šta sam te učio: Ne jebi ništa što ima sopstveno gravitaciono polje, a ova čuda zakrivljuju prostor-vreme... - Aaaaahhhh, crna rupaaaa... - O jebem ti zagorelog astrofizičara. Ajde, de, nemoj da si skenjan, vodi te tvoj drug Kreša posle kod jedne male lomikurke da ti pokaže kako se pravi rol-viršla, duguje mi uslugu, resetovao sam je sinoć.
-Mogla bih da se učlanim u biblioteku. -Hm, nije ti to loša ideja. Koliko je članarina? -Oko 400 dinara. Gledala sam na netu... -Tri piva kod Memeta... Nije strašno.
Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele. Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam. Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati. Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči. Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči. Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
Nastavlja da zavija sarme...
- Kako si rođenog sina mog'o da izbaciš iz kuće, jebote?! - Trpeo sam dok je nosio pederske majice, ter'o kosu na urbano, ali puk'o mi je film kad je krenuo da sluša Sašu Kovačevića. - Au, bedak. Pripazi ćeru, nemoj da i ona zastrani!
1: Eno Rajka, konačno! 2: I ne nosi ništa u rukama. Opet je zaboravio loptu... 1: Kakvu loptu, imamo po 70 godina, izlapela drtino! Trebalo je da donese karte. 3: Igramo šah, a ne nosim ga još od onomad, jer postoje oni šahovski stolovi na Kalemegdanu. Ajde krećite.
