Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi! Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide? - O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira. - Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću? - A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave. - Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ. - Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu. - Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani? - Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa... - Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo. - Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se? - Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem. - Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu? - Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun? - Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
Podrugljivi naziv za "zdravu hranu", odnosno musli, one karefeke od heljde i integralne štapiće, jer neodoljivo podsećaju na hranu za kućne ljubimce.
- Idem po burek, s čim ćeš? - S kurcem! - To što si nervozan mogu da ti natrljam pesnicom po faci! - Izvini, neću burek. Prebacio sam stotku i ova moja beštija mi uvela sankcije, nema više masno matori. Moram na dijetu. - Hahaha Pa dobro bratac hoćeš da ti kupim kivi ili tako nešto, a? Hahaha. - Zajebavaj ti, zajebavaj... Uzmi mi, imaju one neke, kako da ti objasnim... Kao keks, al od neke trave, žitarice šta li, sa suvom šljivom punjenom kikirikijem... - Pečenim ili prženim? - A? - Hahahhaha. - Ne seri brate, što me jebeš više, ili mi uzmi to ili nemoj, evo ti sto dinkića. - Ma beži bre, sam si idi po taj viskas, blam me živi pojede od pomisli da naručujem to.
Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.
- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka. - Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?! - Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.
Konstrukcija kojom sagovornik pokušava da u svoje izlaganje unese neku zen-notu i doda kašičicu misticizma. Pritom je glup k'o točak, a od iskustva ima... nema ništa. Kao subjekta u ovoj rečenici trpa koga stigne. Sve kurva do kurve.
- Joooj, prodaše me Finci na tiketu, mamu im jebem onu laponsku! - Neka su kad nisi htio da me poslušaš! Fino sam ti govorio - treća finska liga je kurva, a ti ništa...
- Opet nisam uspio da izmjerim brzinu atoma! - Neće to ići tako lako! Veliki hadronski akcelerator čestica je kurva... - Šta mi ti pričaš, ti si ovde čistačica, jebote!
- Jeb'o. Platio. Zasp'o. Probudim se, kad mi nema novčanika i ručnog sata! - Tako ti i treba kad se petljaš sa prostitutkama! :pogled u daljinu: Prostitutka je kurva. - 'Ajde? Nisam znao...
Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.
-Gospodine Pajo, sedite. Jeste za kafu možda? Neki sok? -Ne hvala. Nemate vi toliko šećera da zasladite kafu koju ste mi zakuvali. -Kako to mislite gospodine Pajo? -Znate dobro kako mislim. Kredit koji ste mi uvalili izgledao je kao slamka spasa, a kad sam pročitao ona sitna slova skontao sam da ste davljeniku dali kamen u ruke. -Ali trebali ste pažljivo da pročitate uslove pre potpis... -Ajde ne kenjaj više i skini taj službeni osmeh sa lica da ti ga ja ne skidam! Isto si se tako saharinski kezila kad si mi kurac uvalila! -Ali gospodine Pajo? -I ne zovi me ličnim imenom. Nismo mi ovce čuvali zajedno. A zahvaljujući vašoj poštenoj kući, to mi sad jedino preostaje! ---------------------------------------------------------------------------------------------------- -Zdravo draga. Si umorna? Kako bilo na poslu? -Bitno da ti nisi umoran lenčugo! Ništa ne radiš u životu, samo taj daljinski šaltaš, a sitnicu neku da mi pomogneš nisi u stanju. -Ali draga, hteo sam, al bila važna tekma pa... -Jebala te tekma! Puna sudopera, u kuhinji samo prazne flaše, pikavci gde god se okreneš, u kupatilu pečurke rastu, deca na ulici rade šta im volja, gadiš mi se! -Draga! -Šta je!? -Kući si, jebote! Nisi više u banci. Skini taj službeni osmeh! Ježim se...
List toalet papira, koji, za svaki slučaj, provučemo između guzova posle brisanja, čisto da proverimo da je posao obavljen temeljno i nema neželjene zaostavštine...
Zbog narodnog verovanja da su visoki ljudi superiorniji u svim poljima, nastala je gore navedena fraza, koja služi kao prekor visokoj osobi što ne može nešto da uradi, iako često to nema nikakve veze sa visinom.
otac: Vidi, sine, kako lep dan danas, majku mu jebem, ajmo cepat' drva. sin: Ne mogu bre, ćale, moram da učim za ispit. otac: Iii bre, toliki čovek, a rađe bi da uči no da cepa drva. Da te pitam, sine, nešto iskreno, da nisi ti od onih, a? ----------------------------------------------------------------------------------------------- sevastokrator Branko: Presvetli care, opsada Soluna još traje, ali nažalost bez pomaka. car Dušan: Ej, toliki čovek, ne može jedan jebeni grad da osvoji. Ne, nemoj da si tužan, nije problem u tebi, nego u meni što ja 'oću svima vama 'leba da obezbedim, jebem li vam majku u pičku onu nesposobnu, aaaa ima ja da ukinem sve povlastice vlasteli, ne zvao se ja Stefan IX Uroš IV Dušan Nemanjić, za prijatelje Silni. ----------------------------------------------------------------------------------------------- Jovan: Ne mogu ja da prođem bre kroz ovaj hodničić, ženo, ovo bre kao da je pravljeno za kerove, ne ljude. Jelena: Au, toliki čovek, a ne može da prođe kroz ovaj hodničić, znala sam da je trebalo da se udam sa Petra.
Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.
Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.
A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.
I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine. Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).
E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...
Pa znam, brate, jednostavno se probudim i raspoložen sam. Napolju je sunčano, kiša tim danom ne pada. Ukućani čavrljaju od ranog jutra, ni traga mrzovolji koja ih je pratila prethodnih dana. Auto je upalio iz prve, a i rezervoar izgleda puniji. Svaka pesma na radiju je moja omiljena, kako li samo znaju? Puštaju me da se uključim u saobraćaj. Nije ni gužva. Javlja mi se i sisata džogerka. Dobro, možda klima glavom u ritmu muzike iz slušalica, ali odbijam da poverujem. Pa petak je, pobogu, što se ne bi javila? Portir na poslu ne gleda propusnicu. Da zna srpski, sigurno bi mi zapevao: ''...danas te niko neće dirati, mali''. Ni šef se nije obrijao. Kolega menja firmu, pa mu pravimo prigodan ispraćaj. - ''Želim ti sve najbolje, Bred'', a mislim se: da li se zaista tako zove? Ko ga jebe, za kad mi treba? Petak je Bredli, teraj se u kurac, zabole me što si našao novi i plaćeniji posao, da li ideš na Bali u januaru i kada ti ćerka polaže ispit na flauti.
Sastanci su opušteni, danas se važne odluke ne donose. - Kakvi su planovi za vikend?, ljubazno pita direktor sektora. - Čekaj da preteram večeras, kontam, a kažem učtivo: ''Ah, znate kako je, porodične obaveze, kao i obično...'' Konju, tebi ću da kažem da ću pola subote da mamuram, a od pola da krenem da se popravljam.
Irkinja je u tesnom džinsu, a Indijka u kežual majici razdrljene kragne. Da, vidi se razdeljak, a ja volim čokoladu. Džejn će na pauzi za ručak u pab, pa ako sam raspoložen... Jok, ti si raspoložen, Džejn je bre prošle godine pojebala barmena u kold-rumu na šes' stepeni celzijusa, nalakćena na kartonske gajbe meksičke Korone! Dosta pre fajronta! A isto je bio petak, rek'o mi čovek.
Imejl u 4:58: ''Požuri po malog u obdanište, znaš da petkom ranije zatvaraju, imate večeru od sinoć ili naručite picu. Ja neću dugo, najkasnije do 11! Ljubim te... Mva :)''
Imperativni oblik upućen prijatelju, a kojim mu se daje do znanja da mu je učinjena usluga koju je zatražio. Naravno, bilo je izuzetno teško postići je. Sušta je suprotnost izrazu ''Poljubiš me u dupe'' a u čvrstoj vezi sa ''Spomenik da mi digneš''.
- Brate, znam da te smaram ali jako mi je bitno da te pitam... - Ej, u dupe da me ljubiš bre. - Tooooo matori, nemaš pojma kako si jak, imaš večeru. U oba guza te poljubim ako treba i to dok sediš!
