
To ovo? Pa ne primjećuje se, imaš pravo.
- N
Mnogo bljutavo. Za dnevnik.

Овако је дефиниција настала. Баш у ово вријеме, тачније 24. јула је годишњица смрти мога ђеда, те сам подстакнут тим желио да оживим неко сјећање на њега. Читава прича написана је лаганим дескриптивним тоном како не би замарала при читању и како би се уклопила у тај временски (јесењи) амбијент. Иначе, у свему томе је провучена поука о пролазности. Тренутак кад ми каже да запјевам означава то да треба уживати у тренутку као да ти је он посљедњи. Сад, ко допре до тога, благо њему. Ко не, слободно може да тури минус. Што кажете да личи на идеалну слику села из филмова Радоша Бајића, ја сам то тако видио и мени је то искрено најљепши период у животу. Ствари које се једном раде и завјек остају у сјећању. Усиљене пошалице које би се допале свима на Вукајлији нисам убацивао из разлога што сматрам да би оптеретило додатно причу и скренуло би са саме теме казивања.
ДБСК <3

Зато што је Миле неприкосновен у тој области, ту нема приче, а Митке се испробава, и не можеш рећи да му покушај није вредан хвале, о плусу да и не причамо.
То што је мало мејнстрим, у овом тренутку није битно, јер је ТО његов деда, какав год он да је, прича је реална. А оригиналност би повукла за собом и неке догађаје које би морао да измисли.
Pa nije baš sličan stil sa Miletovim, ali su u istu metu gađali. Samo je mile to oštrije nekako odradio. Postoji publika za ovakve stvari i treba da piše svako onim stilom koji mu najbolje leži. Jeste životna priča, ali je previše uopštena - nosi vunene čarape, jelek, ima sede vlasi, ustaje rano, peče rakiju... životna priča treba malo da bude originalnija i da ima neki lični pečat kao ova miletova.

Милетов стил је потпуно сличан овој дефци Крпо, ја сам имао дилему да ли је то Миле писао пре него што сам дао плус, али неке ситнице су ме одвратиле од те помисли. Нисам ни замишљао да ће то бити Митке. И то ме је баш пријатно изненадило, можда ово није баш прави начин да се пише *дефиниција*, јер ми ово више нека животна прича преливена дебелим слојем носталгије, али опет, довољно за велику реч хвале јер се дечко потрудио и КОБЈАСНИО.
ПОЗЗ- DB
...Zakljucao kapiju,jedan bezobrazan sakri se za kazan pa mu popi rakiju,ojsaaaaa.Plus i zvezda...

a jebiga ljutiš se na negativnu kritiku, nije fora. Dobar si autor, mnogi vole taj stil, a poneko i ne. Treba da prihvatiš to. To betonsko sivilo koje spominješ nije razlog da ne ukapiram tvoju defku, i moj deda peče rakiju i sve to što si napisao stoji, ali mi se ne dopada ta romantizovana slika previše podseća na Radoševe serije, jednostavno prenaglašena patetika, uopšten opis starca u koji se uklapa 99% deda na selu bez nekog detalja koji ga izdvaja, napisano stilom četvrtaka na pismenom iz srpskog, ni trunka humora, rastegnuta radnja, ...ma nije mi leglo i kraj.
ovako neki stil bih plusirao sa zadovoljstvom: http://vukajlija.com/zivot-preko-grane/609046
'вако.
Овим приградским фићфирићима желим да кажем да могу да ми се напасу доњих руња у енормним количинама. Ја им нисам крив што су бетонско сивило и недостатак љубави из суровог окружења око њих направили емотивно сакате болиде који нису у стању да одмакну дупе од компјутера на коме могу да дрве курац и да хране его стварајући мисао о томе како су иберкул лукови.
Овима којима се допада захваљујем на стрпљењу и подршци.
