Najgora vrsta sarkazma i najiritantnija osobina u supruge. Prezentuje se pomalo podjebavačkim pitanjem, ili konstatacijom, umesto jednostavnom naredbom koju bi odma' razumeo.
- Dragi, da nisi nešto zaboravio danas? - Jel moraš stalno da mi postavljaš ta glupa pitanja umesto da mi kažeš - Zaboravio si jebenu godišnjicu, rođendan, proslavu mature, prvi maj, dan žena, da zaključaš stan, da staviš kondom pre sedamnajs godina, da vratiš mom tati onih 'iljadu evra što mu duguješ od lane, da kupiš mleko, da kurac, da palac... A do kurca više i ti i tvoj sarkazam... - Htela sam da kažem da si zaboravio naočare na stolu pa sam ti ih ponela...
Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.
ĐURO NA ŠALTERU:
Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo... Službenica: Poranio, zoru prevario! Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može. Službnica: Naše gore list! Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu. Službenica: Školarina đavolova trošarina. Đuro: Pa, je l može? Službenica: Sve se može kad se hoće! Đuro: Dobro, daj! Službenica: Ko žurio, vrat slomio. Đuro: UMRI KRAVO! Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...
Tačan pokazatelj dužine trajanja apstinencije, ili, narodu poznato - nejebice.
Krle: Je li bre Mrki, jes' kar'o ti štone posle one tvoje Jelene!? Joca zvani Mrki: Ma 'de sam karao, proglasili mi juče međunožje za nacionalni park...
Uvod: Plačem, plačeš, sama sam u hodniku, glumim Toni Brexton (ona je bila riba dok je to radila), masnica mi na oku, gledam kroz zamagljen prozor, plačem i dalje sa masnicom na drugom oku, podižem haljinu - masnica mi i na nozi, na sisi mi tetovaža sa tvojim imenom (imam dobre sise), ti si Vuk Kostić, želim te, svarovski luster, ikona plače, rotvajler trči, valjam se po podu.
Zaplet: U pozorištu - ti sa njom, ljuta sam što su za spot izabrali statistkinju lepšu od mene, razbijam masku o zid, staje muzika, trenutak napetosti, slow motion maska se raspada, ja padam sa balkona, čuju se otkucaji srca.
Kulminacija: Nisam pala, premam omču od platine, dolaziš da me tražiš, bežim od tebe kroz šljivike i livade. Teleportovala sam se, opet sam u kući, držim omču, milujem masnicu na nozi i na sisi tetovažu sa imenom tvojim, pevam nešto nepovezano, riba sam. Šalju te u zatvor jer si Vuk Kostić.
Rasplet: Zajebala sam i Sindi Šeldona sad, opet stade muzika, otkucaji srca, sprema se sahrana - a meni srce kuca, došao si na moju sahranu, moram ja da umirem u spotu jer jebiga ti si Vuk Kostić. Držiš je za ruku a ja u sanduku. Opet teleport, ja te držim za ruku ona je u sanduku, nemam masnicu, ona ima tetovažu na sisi. Kraj spota. Otvara oči.
Prvo što pomisliš kad na telefonu vidiš poziv sa nekog abnormalnog broja, koji nije iz Srbije, a po svemu sudeći nije sa ove planete uopšte.
Dobijam poziv sa broja +1234567 i govorim ortaku: -Matori, vidi što me zove pitagorina teorema! -Auuu, pa odakle je ovaj, majka mu stara.. -Ne znam, tipa Venera il' tako nešto. -Sekta bre, ne javljaj se! Ima da te uvuče slušalica u telefon, pa da te izbaci kod njih gore. Ko zna šta će da ti rade.. -Taj fazon, ima da izbrišem i broj, možda i samim stajanjem u telefonu može da me inficira!
Odličan odgovor, na opasku jednog od rođaka kojeg nisi video dugo, da te ne bi prepoznao na ulici kad bi te video.
-Ju, ju, ju, sine, pa zadnji put kad sam te videla bio si ovolicni. -Ja nikad nisam bio tolicni. -Sunce babino, pa on je i duhovit. Ne bih te na ulici poznala koliko si se promenio. -Ja tebe ne bih ni tražio.
Prehrambeni proizvod namenjen za cepanje 100% biorazgradive plasticne kese sa ostalim prehrambenim proizvodima i rasipanju istih po putu do kuce.
Komsija, da niste videli pomorandzu da je prosla? - Jesam, sa dve jabuke dole nizbrdo, a cipovka ti je otkotrljala preko puta u park sa kanticom pavlake. E, rekao sam im da ne prelaze ulicu!
