Kada kažete osobinu nečega, a već je ta osobina rečena oblikom reči, ili se podrazumeva samim izrazom.
Mala kućica, glupi pandur, tunjav kostunica, pokraden narodnjak, raspali Yugo, smarač Abraxus, penzioner glasač SPSa...
Rečnik / autori
KA
katana
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 8. apr 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Student koji sve ispite položi u roku.
MLADOST:
Keva te okupa, ćale te nahrani, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
STAROST:
Okupaš kevu, nahraniš ćaleta, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
Mladi seljak, često zalizane frizure, veoma pogodan za šljapkanje po lobanji, jer mulac se slabo buni kada ga udaraš jer ga ceo život mlate pa mu je to normalno. Mlate ga sa razlogom, jer mulac muli okolo, on blene, zjapi, laprda i ništa ne kapira.
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli?
- Valjda.
- Hekler?
- Da.
- Pajser?
- Da.
- Kalauz?
- Da.
- Kašikare? Noževe? Bokser?
- Da, da, da.
- Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad?
- A jebi ga, brate, ajmo kući.
Jutarnji zadah iz usta je fenomen ljudske civilizacije od Mesopotamije do današnjih dana.
1. Dokaz da je čovek životinja. Ljudi su otišli na mesec, napravili
mikroprocesor, a i dalje ovu neprijatnost ne mogu da reše. Bili vi Bil Gejts ili Gica ispod Gazele, imaćete ovaj fenomen.
2. Fenomen koji nas tera da operemo zube pre jutarnjeg razgovora/poljupca/seksa.
3. Medicinsko objašnjenje: U toku sna fiziološki se luči manja količina pljuvačke, što je razlog jutarnjeg zadaha iz usta, koji je još više potenciran ako osoba spava sa otvorenim ustima.
Pljuvačka vlaži i čisti usnu duplju. Kod xerostomiae – tzv."suvih ustiju" mrtve ćelije se akumuliraju najviše na gornjoj strani jezika, a zatim i na obrazima, desnima. Raspadanjem ovih ćelija stvara se neprijatan miris. Takode, pušenje i upotreba nekih lekova dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke.
4. Napomena 1: postoji grupa ljudi kod kojih ovaj fenomen ne postoji. To su oni koji imaju celodnevni zadah iz usta, a ne samo jutarnji.
5. Napomena 2: Izbegavati bliski susret sa osobama pod tačkom 4.
U ekskurzijskom autobusu slušam lepe tonove i imena kao što su Endži, Lejla, Džezabel ... zamišljam ih kao preplanule boginje namazane mirišljavim uljima i negde u podsvesti sam siguran da je daleko vrednije patiti zbog jedne Lejle nego zbog bubuljičave, ali ipak zgodnjikave Goge. Ali pored mene nije sedela ni Lejla ni Džezabel ni Endži nego baš Goga. Da li zbog milih tonova i imena iz zvučnika, monotonog truckanja autobusa ili Goge koja je stalno nešto muljala nogicama, u levoj nogavici mi nije bila samo noga, pojavilo se još nešto, brzo je raslo a nogavica je postajala sve tesnija.
Verovatno i sami znate kakava je to prokleto bezizlazna situacija kada ti se digne u autobusu i nema načina da se spusti. Svaki pokušaj premeštanja iz leve u desnu nogavicu je bezuspešan, bolan i uzaludan. A i zašto bi mu bilo bolje u desnoj nego u levoj nogavici? Ne traži on promenu nogavice nego nešto drugo, to je bar jasno. Namučio sam se kao Isus na krstu, jer zgodnjikava Goga nije prestajala da ukršta i prekršta nogice. I nju je svrbelo. Tek posle nekoliko miliona godina stigosmo do države, grada i hotela za koje me i bukvalno boleo kurac kako se zovu. Odrao sam je kao Musa jarca, a mislio sam da ću ostariti u tom jebenom autobusu.
Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.
Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.
Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.
Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.
Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.
A u kojoj si ti koloni?
Pseći govor tela i izraz vrhunskog poltronstva i poniznosti. Inače, među ljidima vrlo cenjene veštine.
Visoko kotirane na listi poželjnih osobina podvijanje repa nije moglo da ostane samo pseća privilegija. Hteli smo i mi da imamo TO. Na kraju smo uspeli, kao i uvek i kao u svemu. Mada, težak anatomski hendikep nedostatka repa nas je totalno osakatio u mogućnostima da i bukvalno podvijamo rep. Ali zaboravili ste na magiju imporovizacije jer kao surogat repu i njegovom podvijanju pade nam na pamet da u te shvrhe upotrbimo mozak i ostatak tela. Da, pa time možemo sve, možemo čak i nepostojeći rep da podvijemo. Simulacija, ali uspešna, malo spuštena ramena, blago povijena glava i kičma nadole, opuštena muskulatura lica uz laskave zvuke palacanja jezikom i eto efekata podvijenog repa. Čak raskošnijeg i delotvornijeg. Kad se bolje razmisli, mogućnost da stvarno imamo rep bi nas samo ograničavala u bogatstvu i raskoši prezentiranja poltronskih veština.
Jesu tri reči, ali svaka zaslužuje analizu. A tek celina, ma knjigu da napišeš. A još kad čuješ ko ovo izgovara dođe ti da se zapitaš ko je ovde na LSD-u, ovaj što se cmače sa Bogom ili ti koji gledaš scenu. Nego pođimo redom.
BOGA (ti) POLJUBIM. Što baš Boga da ljubi. Zašte neće tebe ili mene da poljubi, mi bi baš voleli da nas ON poljubi. Bilo bi to kao da nas je sam Bog poljubio. A da li ste se pitali zašto ne kaže: “đavola ti poljubim” E pa nije budala da se ljubi sa đavolom kada je možda i ON đavo, pa bi ispalo nešto kao sliku svoju ljubim ili čak neka đavolska homoseksualna veza. Zato, neće ON ni nas ni đavola nego hoće baš Boga da ljubi, a možda je i sam umislio da je Bog pa, ono, u fazonu Bogovi se samo međusobno ljube a boraniju ko jebe.
(Boga) TI (poljubim). Čijeg Boga? Pa tvog boga hoće da ljubi, a ne svog. Sad je samo pitanje da li on neće da se žvalavi sa svojim Bogom iz nekih, možda samo higijenskih razloga, ili bi malo, onako promiskuitetno, da “proba” tvog Boga pošto mu ovaj njegov već dosadio. Ko zna, vidite i sami kolika pitanja se ispiliše.
BOGA TI POLJUBIM. More to znači da nema zajebacije. Gazda je ljuti. Podvijaj rep, gmiži, puzi, izmisli petu kolonu, podmetni brata rođenog i spašavaj živu glavu. A NJEGA pusti nek se cmače sa Bogovima, tvojim, mojim i njegovim ako ih ima. Mada, čisto sumnjam, jer zašto bi neko rekao “Boga ti poljubim” kad bi imao svog Boga.
Crni prah koji se najviše koristi za pravljenje vatrometa i za obeležavanje državnih granica.
Bolesti koje se dobijaju na Severnom ili Juznom polu. Najcesce promrzline, prehlade i zapaljenje pluca.