Internet pandan izrazu "U četri oka" u stvarnom životu.
Rendom internet čet:
- Dođi deder na fejz da prozborimo u dve tastature čija majka crnu vunu prede i zašto ne voliš Vojvodu.
- Napuhćeš mi jajo, Nataša Kandić za pobedu!!! ČEDO! ČEDO! ČEDO!
Rečnik / autori
ХС
Хујо Смрад
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 30. jul 2018.
151 definicija5 odabranih6.552 poena
Današnji humor na većini srpskih medija.
Za razliku od inkluzivnog školstva, gde je cilj da se deca sa smetnjama u razvoju ne osete zapostavljeno i odbačeno i zato uče zajedno sa ostalom decom, inkluzivni humor ima za svoj cilj da ono što bi trebalo da je smešno samo onima sa smetnjama u razvoju, u procesu opšte kretenizacije, nametne svima kao jedino dobro i prihvatljivo.
He, he, Bata Đošo, kako si samo smešan...
Ženo, pusti ručak, dođi da gledamo Kursadžije, saće Slovenac opet dispadne peder, a Bosanac glup!...
U Kuriru opet namontirali Đilasa iza rešetaka, a gola žena pored kaže "Meni slobodno stavite lisice!". He, he, kako su maštoviti...
Hahaha! Vodoinstalater Žika prdno i opet intelektualac Milan ispao glup! E, moj kolektore, džaba tebi sve one tvoje škole!
Majka.
Željko Joksimović, Željko Samardžić, Željko Vasić, Saša Kovačević, Bojan Marović...
Ljigavosrcecepajuće pesme koje su sve iste:
Voleo sam te, a ti mi ljubav nisi pružila, o kako si mogla ako si znala da ja samo za tebe živim... OOooOOuuuOouuoouuu...
Većina ljudi bi ovo smatrali za paradoks zar ne? Pogrešno, žene su u istoj meri šovinisti kao i muškarci. Smatraju svoj pol lepšim, pametnijim, čistijim, jednom rečju boljim. Omalovažavanje suprotnog pola je čest sport u svetu, pogotovo kod parova u braku. Reći da su samo muškarci šovinisti je kranje licemerno. Znam šta će većina žena na ovo reći " Da ali žene ne zlostavljaju muževe." Ponovo pogrešno. Statistika kaže da je i ovakva pojava veoma česta, sa jednom rezlikom, zlostavljana strana skoro nikada taj zločin ne prijavi. Agresivnost kod žena je začuđujuće na višem nivou od muškaraca. Ženke mnogih drugih vrsta podkrepljuju ovu teoriju takođe.
Po studiji iz 1985. na ukupnu populaciju venčanih parova, rezultati su pokazali da se kod osam miliona parova svake godine dogodi neki oblik porodičnog nasilja, a pritom je 1,8 miliona žena žrtva teškog nasilja a 2 miliona muškaraca. Drugim riječima: žena doživi nasilje svakih osamnaest sekundi, a muškarac svakih petnaest sekundi.
Znamo da je u nas Srba, muškarac žrtva ismevan do kranjih granica i da kao takav on ne može da prizna svoju sramotu i da nastavi normalan život u društvu. Pa i ako bi prijavio takvu vrstu zlostavljanja u većini slučajeva bi bio ismejan i od nadležnih organa.
-Kada dama u najboljim godinama spava sa maloletnikom samo se podižu obrve, kada su polovi promenjeni podižu se slušalice i zove policija.
-Pozvati policiju jer te je žena upravo udarila tiganjem i pritom izazvala potres mozga i krvarenje arkade verovatno će te dobiti smešnu repliku i spuštenu slušalicu.
-Ako se u grupi pljačkaša nađe devojka automatski se predpostavlja da je nju momak naveo na kriminal, nikako obrnuto.
-Muškarci su uvek svinje, dok žene kake leptiriće i piške duge.
PS. Ali jebiga ja i dalje volim žene.
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Naziv koji se koristi za 5cm tvrde ku*čine.
Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.
E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.
Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.
Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".
U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.
Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.
Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.
Ona je savršena. Njeno zmijsko tijelo sa blago naglašenim oblinama naprosto mami i privlači svakog muškarca, dok u njenom izgledu istovremeno uživaju i žene, diveći joj se. Ništa na njoj nije suvišno, pretjerano, a opet sija u raskoši jednostavnosti. Ona je spoj ovozemaljskog i nadljudskog. Nijedan njen pokret nije slučajan, a svaki je lagan kao dah povjetarca. Ona te opije i skrši u istom trenu, odvede te do raja i pakla za jednu noć. Ona je bomba. Mala je zrno.
- Matori, pazi malu Sanju kakva je, nisam je vidio još otkako je završila srednju školu. Porasla, razvila se, propičkila se, da se tako duhovito izrazim...
- Vidim, brate, mala je zrno. Jeb'o bi' je samo tako...
- Taj rad tebra... Odo' malo do nje, da joj objasnim neke stvari, ako me razumiješ, he, he, he...
Izlazni dial-tone u srpskim selima.
"Hrana" svih onih koji su prošli sito i rešeto u životu, koji su kamen kotrljali uz brdo tri puta više od Sizifa, a Tantalove muke su za njih kao blago preznojavanje usled vrućine.
Pošto je medveđe meso veoma žilavo (kao što je žilavo meso svake druge divljači), a pritom su medvedi i zakonom zaštićeni, onda nije teško pogoditi koliko je kusanje iz lonca sa takvim sadržajem nedostupno običnoj raji.
Do pakla i nazad, najtrnovitijim putem, naoružani samo tupim švajcarskim perorezom, na kraju odiseje svakog životnog iskušenika čeka medveđa šapa - ili prilika da se uživa u plodovima svoga rada ili skapavanje što dođe iznenada.
Život. Opisan rečima onih koji se u svojoj koži osećaju kao vuk u zamci iz koje ne može da izađe, makar pregrizao vlastitu šapu da bi se oslobodio okova koji su ga zarobili. Ljudi koje je život šibao do granice neizdržljivosti isti ne shvataju kao lepu i pozitivnu stvar u kojoj treba uživati dok traje, već kao neprekidnu nit boli koja ih svakim danom sve više pritišće. Kao uže koje im se steže oko vrata, a kojeg se ne mogu osloboditi ma koliko god se trudili. Za ljude ovog kova sudbina predstavlja baladu mrtvih vojnika, a teret koji imaju na ramenima nosiće do kraja vremena. Možda su se pokušali izvući, a možda su pak učaureni čekali neko bolje vreme koje je, opet, možda i došlo, ali ne za njih.
Nebitno da li im je život pogrešnim kolosekom krenuo zbog nesretne ljubavi, greške iz prošlosti ili loše startne pozicije koja im je ruletom života dodeljena - svima im ja zajednički imenilac da životu ne pridaju veliku važnost. Zbog svega što im se dešava i usled unutrašnje borbe koju svakodnevno preživljavaju polako se pretvaraju u krvoločne zveri, jer u kavezu samo zveri opstaju. Da su malo gore - bili bi mrtvaci, a ipak, svoju muku neće deliti sa vama. Kada ih pitate šta im je, setno će vam odgovoriti da se nisu naspavali i svoje muke sačuvati za sebe. Ipak, dovoljno su hrabri da se i dalje bore i grizu kao besni pitbuli. Glavna karakteristika im je da prihvataju činjenicu da im je život kavez u kojem su zarobljeni, ali ne i kavez čije rešetke ne mogu pregristi da bi se oslobodili. Borci.
''Četiri zida mene streljaju u misli,
kao kamenje su me pritisli i celog me stisli
Hoću da poludim, a, da - lud sam odavno
jer ovde u kavezu k'o životinja živim sam''
