Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato. Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.
Generalno me izuzetno smara da kenjam. Volim da isplaniram sopstveno vreme i kenja mi se od ljudi koji u dnevni plan svesno ubacuju po sat-dva za obavljanje velike nužde. Život je jebeno kratak da bi se traćio na drugovanje sa sopstvenim govnima, u kurac, buljarenje je jedno od najgorih mana koje moderan čovek može da ima. Kada mi se kenja, uvek mogu da procenim trenutak do kog mogu da izdržim neizdrž, te se shodno tome uvek rukovodim pravilom da prilikom pojave potrebe za nusproizvodima tela, uvek budem u relativnoj blizini neke deponije namenjene tome. Obožavam da ćaskam sa ljudima, da se družim i da im jebem mater ako su retardirani, te nikako ne mogu sebi da dopustim da se izolujem iz društva sa izgovorom 'idem da kenjam' na nekih sat i nešto. KOJI KURAC? Inače, mi brzi kenjači smo po pravilu i brzi jedači, pa često volim da utrčim u klonju sa sve nekim sendvičem i jogurtom te da odmah dopunim izgubljenu zapreminu tela koja jelte, nikad nije dovoljna. (brzi kenjači su i brzi jebači, ali to sad nema neke preterane veze, pošto je usklađivanje sva tri aspekta nemoguće, čak nisam iskusio ni kombinaciju kenjanja i jebanja u isto vreme, jer iako volim da kenjam i da mešam, teško pronalazim partnere koji su voljni eksperimentisanja do te mere, ili kad smo već kod toga, voljni eksperimentisanja uopšte kada su moje ideje u pitanju. jebanje i jedenje je već dosta prihvatljivija opcija, ali trenutno nema neke preterane veze sa ovom definicijom)
O čitanju, drkanju ili telefoniranju na wc šolji neću ni da počinjem. Jebote, koliki pavijan treba da budeš da ga bacaš u pokušaju na neku kurvicu iz skandala i da recimo pričaš u isto vreme sa nekom ribom ili ortakom ili kevom, jebem ti. Šta to jebeno ima u gologuzom čitanju? koji kurac drkaš dok kenjaš? Čekaj, ako stvarno voliš da razgledaš viktorijanske kuće dok curiš na anus ili da se edukuješ o negativnim posledicama čupanja dlačica na mladežima gledajući se u toaletno ogledalo dok ti se govna lepe na dupetu od čekanja i nebrisanja onda si stvarno pobedio.
I da, svi sporokenjajući mogu slobodno da mi se sagnu sa sve njihovim vajerlesom i netbukom, surfujući na dasci od wc šolje, jebem vas bolesne.
Vuk Branković međ' garderobom. Gde god krenuli, šta god uradili, on će i na najsitniji mogući pokret onim odvratnim zvukom u potpunosti otkriti vaš položaj, te se stoga preporučuje samo za sportske aktivnosti.
- Zdravo, Zoki. - Zdravo, čika Kosta. - Je li, da te pitam, što ti i onaj moj klipan ne jebete nešto u dvaespet godina nego po ceo dan gledate porniće? - Ih, čika Kosta, ne gledamo mi pornice, mi smo to odavno prerasli. - Jeste, kurac. Eno onaj imbecil probudio baba Savetu i to bez slušnog aparata, iz kupatila se samo čuje fsfsfsfsfsfsfs. Reci mu da idući put skine šuškavac kad ode da drka.
Mitsko mesto koje se proteže od mesne zajednice, preko Balkana, do Srednje Evrope, a može po potrebi govornika da zahvati i Atlantski okean.
Ministar: Srbija je u veoma kratkom roku savladala dvadeset osam novih poglavlja u približavanju Evropskoj uniji, što je do sada najbrže približavanje Uniji na ovim prostorima. Ostalo nam je još samo 4.227 poglavlja, i da uhapsimo Mladića i eto nas u EU! ........................ Predsednik opštine: Mi smo danas položili kamen temeljac za dečije igralište koje će imati dve penjalice, četiri ljuljaške, tobogan i kladu za preskakanje i to je najviše sprava po jednom igralištu na ovim našim opštinskim prostorima! ........................ (Školski WC): - Daj cigaru, osto sam bez! - Nemam, i ja popušio sve... - Alo, ljudstvo, jel ima neko cigaru na ovim prostorima? (Glas iz ženskog dela WC-a): - Vadi prašinu iz džepova i motaj cigaru, skote! - Nemoj, Maro, što si takva... - Ja da krešem pičkom o beton a ti da pušiš! Neće moći...
Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope . Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala. Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca. I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje. Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.
Nerazumljivo pitanje koje majke/babe mlađe maloletne devojčurlije često upućuju klincima u ranom detinjstvu. Piljiš zagledan u jednu tačku, razmišljaš da li je moćniji joku-majgeri ili hame-hame talas, dok jednom rukom nadaluješ gaće, a drugom vajaš nosnu glinu. I čuješ to pitanje. Zet. Šta mu ga to dođe? Zvuči kao "zec", ali teta inače ne promašuje zubne suglasnike, nije onda to. Da nije neki superjunak? Oni počinju često na Z. Ono: Zord, Zurg, Zagor, Zorica Brunclik. To zvuči moćno. Što da ne. Još ako je teta onako dobra prema tebi, tutka ti čokolade i daje ti da joj se gnezdiš na sisi, reći ćeš sudbonosno "da", ko iz topa. Gospođa zadovoljno pljeska, okolina se smeje, često to rade kad nešto odgovoriš. Šaljivi su ti matorci. Pre su te tako pitali šta je tetki uključeno na telefonu i, kad si rekao viblatol, smejali se ko mentoli. Tetka kaže da su oni svi jebene kursadžije. Nego, zet. Šta li mu ga to dođe?
- Eee, zete, zete, vidiš šta ti je sudbina, a šalili smo se kad si bio mali, kad ono paf, stvarno posta zet! Tačnije, prizetko, hehehe - Eh, tašto, šta sam ja znao tad... Ja sam mislio... - De, trljaj, trljaj, nemoj da zabušavaš! Kad se Jaca vrati, mora malo da odmori, ceo dan je na frizeraju, mukica.
Dušan Kecman, mitološko biće i istovremeno košarkaš Partizana nadnaravnih sposobnosti. 2010. u finalu Jadranske lige trojkom 0.6 sekunda pre kraja pobedio Cibonu koja se od tog poraza nikad nije u potpunosti oporavila. Dve godine nakon pomenute trojke Cibona je još uvek u stečaju i nasledile su ju sumnjive ekipe kao što su Cedevita, Franck kafa i Dona sokovi. Televizijske kamere zabeležile su košarkaše Cibone koji su te sudbonosone 2010. sekundima pre sudbonosne trojke razmenjivali brojeve mobilnih sa zagrebačkom publikom i plesali hrvatsku verziju Užičkog kola. Majkl Džordan navodno je razmišljao da se vrati u košarku na dan kad je Kecman pogodio tu trojku jer je shvatio da nakon ovoga izgleda kao košarkaški mediokritet. U gradovima i selima širom ex Jugoslavije pića se toče u 0.6 čašama u njegovu čast, "kelner, daj mi jednog Kecmana". Dan danas u nemogućim situacijama narod priziva njegovo ime. Kad god je nešto nemoguće Kecman se pojavljuje i u zadnjem sekundu rešava stvar, kao neka božanska sila. Kecman ima 2 ruke, 2 noge i 2 glave kao svi muškarci ali ima refleks koji mu omogućava da u najkraćem momentu najbrže reaguje, on je moderni Čarls Bronson, on je srpski Marlboro man, on je čovek odluke i najpoželjniji zet, on je moderni Švarceneger na koncertu Gans n Rozisa, on je deo slovenske mitologije, on je Dušan Kecman.
Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.
Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku. Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.
- Jovane, ajde dok desertiramo da se dogovorimo gde snimamo sledeće nedelje..
~ Mogli bi ponovo u Bački Petrovac. Nešto mi se prijeo slovački kulen a biće sigurno i štrudli sa makom. Snimimo neki prilog o lipicanerima gospodina Hološka i nažderemo se ko onomad u Selenči kad su ovi slavili ulazak fudbalskog kluba u beton ligu.
DB-bot, veb robot razvijen za potrebe DB-a, veštačka inteligencija koja se kreće po domaćim četovima i forumima u potrazi za potencijalnim pretnjama po državu i režim na vlasti. Nastao saradnjom domaćih i ruskih bezbednosno-informatičkih agencija. Provocira ljude da bi izneli svoje stavove, kojima se posle kompletiraju dosijei građana u podrumima DB-a, a deo informacija prosledi se i do arhiva Kremlja. Na svakom iole posećenijem sajtu, pa i na ovom, postoji bar po jedan, samo što ne smem da navedem iza kojeg nika se krije.
Dbot: Poštovati državno uređenje, braćo Srbi, dozovite se pameti, Ustav, Ustav, Kosovo, preambula, poštovati jedi govna izdajniče. Četer: E, oladi, brate, ovo ti je zabavni sajt, šta se pališ... Dbot: Pobiti govna izdajnici... Javni red i mir... Ja raditi kancelarija matičar državna uprava... Braćo Srbi dozvati se pameti... E Srbijo Srbijo kancelarija državni interesi. Četer: Prijatelju, na čemu si ti? Dbot: Ja bыtь svestnый neintoksikovano humanoidno biće, kancelarija, Ustav, ti šta ti upotrebljavaš? Četer: Malo travu, spid tu i tamo... Dbot: (...saving to file a1x23edc.mdb...) A Srbija, Ustav, Kosovo, međunarodno pravo?
Uzvik ohrabrenja koje uglavnom stariji bebopazitelji upućuju malom detetu koje je upravo overilo beton ili sličnu tvrdu podlogu, a sve u cilju instant odagnavanja straha, skretanja pažnje i prevencije epske dernjave. "Nije ti ništa, dobar si", u ambalaži zvonke pohvale.
:klinac geknuo sa tobogana, prisutni: stariji burazer i askurđel: - Braavoo, blago dedi. Ništa, ništa. Bravo! - Deda, šta bravo, jebem ti pejsmejker, vidiš da se ispresavij'o ko svastika!? Simo, kaži nešto! - 'De bre vidim, levo 23%, desno otvaram samo pred penziju. Tovari brata u kolica, idemo... Bravooo, dedino.
