Voditeljka jutarnjeg programa na televiziji. Sedi prekrštenih nogu, a kad god kamera snima nešto drugo ona promeni položaj nogu tako da je veverica uvek zgužvana, ali sam momenat gužvanja mi smrtnici ne vidimo.
- Sad, sad... ne sklanjaj kameru! Majmune! Vrati! E, jebiga...
Nedeljko Bajić Baja i Voja Nedeljković.
Oni su postali od jedinstvenog živog bića, pranedeljčine, tj, deljčine.
Onda se deljčina mitotički podelila i nastale su dve srazmerne jedinke - nedeljčine, što znači da se one neće deliti u bližoj budućnosti.
Prethodnica wannabe-ja.
Definiše se kao bitan element degradacije subjekta u rečenici, često praćen obiljem ironije i podsmeha. Uz izgovaranje ovog pojma često možemo videti poznatu gestikulaciju iz američkih tinejdžerskih serija, u vidu pipkanja palca i kombinacije kažiprsta i cajpera, podignutih u visini glave...
- "Što nam je Sandra onako sjebana?"
- "Ma pusti je, znaš onog njenog "nazovi" psa...?"
- "A da, šta ona beše ima, čivavu...?"
- "Da, imala... Pustila ga u dvorište i ladno naleti kobac i odnese ga."
- "U, al' će se najesti, u pič maj..."
______________________________________________________________________
- "Kume jel' ti pop osveštao slavski kolač...?"
- "Jes' Boga mi, otac Hristo mi je to završio."
- "Otac Hristo?? Onaj "nazovi" sveštenik...?"
- "Što brate, ne seri... Hristo legenda."
- "Kume, pa taj je pojeb'o više tetki u komšiluku od Makarija u "Čudu neviđenom". Proveri ti da ti nije on izveo neki paganski ritual nad tim hlebom..."
Naziv za sposobnost određenih ljudi koji iz svog organizma mogu izvuku gigantsku, gustu, žutu šlajmaru i da je još, pritom, lansiraju nekoliko metara ispred sebe.
Sredovečni ljudi sa oko 20-30 godina radnog staža, takođe često umeju da izvuku jednu "detinju", onu pušačku, i to obično u jutarnjim časovima, kada krenu na posao. Ona se tako zalepi za lavabo, da bi samo nitrorazređivač mogao da je skine.
Prostom gradacijom možemo dobiti pravu sliku o snazi šlajmare "iz detinjstva":
- iz grla
- iz pluća
- iz peta
- iz zemljine kore
- iz detinjstva
- "Vide li ti, majke ti, pre neki dan kakvu je Caki šlajmaru izbacio...?"
- "Da, u usta ga jebem... prvo je odskočila pola metra od betona, pa se tek onda slepila..."
- "Ha ha, da... ta je bila iz detinjstva..."
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa ....
- Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3.
- Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima?
- Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova.
- Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru.
- Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju.
- Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada?
- Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Komad fekalije koji odbija da napusti WC šolju, čak i posle nekoliko povlačenja vode. Ime dobio po poznatom holivudskom glumcu koji je iritirao gledaoce odbijanjem da potone u filmskom spektaklu Titanik.
Situacija u koju dospevate kada znate istinu o nekim ljudima ili događajima, kada oni pokušavaju da vam prećute svoje nemile namere ili vas bezočno lažu, farbaju k'o seosku tarabu u proleće. Pokušavaju svoje postupke da zapakuju u oblande i posluže vas pričom, jednako ukusnom, kao i slavski opori kolači iz istih tih predradnih oblandi.
Znajući istinu o tim pionima, lovcima, a najčešće konjima koji veruju da su kraljevi, vi poput kraljice imate odgovor na svaki njihov predvidivi potez. Često se zbune u silnim rokadama koje su vršili i izgube u sopstvenim lažima, da matiranje predstavlja čistu formalnost.
- Ne reče mi, šta ti radi Marko ovih dana?
- Ma uvalio se u neku gomilu laži, k'o pile u kučine, ne znam šta mu je to trebalo.
- Pa šta je bilo, el te vara, el krije nešto?
- Ma jok, ja ga reda radi pitala gde se smucao u sredu, on počeo da pominje neke tetke iz Gornjeg Milanovca, punjene paprike, magnetnu rezonancu za babu, vatrogasce i uvenuli fikus iz '98. Treba mi 9 duplih tekila da počnem da kapiram o čemu priča, da budemo na istoj talasnoj dužini...
- Pa ček, šta je u pitanju?
- Ma bre bio sa onima iz kraja, gledali ligu šampiona, pa išli da se opiju što im je tim ispao iz osmine finala, pa završili na Slaviji, jedući pečene kučiće u onim nazovi pljeskavicama, boje k'o moj domestos.
- I to neće da ti kaže? Takvu glupost?
- Budala bre, zna d'imamo do jaja komunikaciju, da može da radi šta 'oće. Ali izabrao je vrdanje, ne zna da znam, sačekaću ga na koju god stranu da krene pa da vidi šta je knock-out faza.
Krajnji stadijum bljakosti nekog predmeta.
Kada biste radije zagrlili, izljubili, pa čak i lagano savatali seljaka iz male Trešnjevice koji je došao da prodaje prasiće na lokalnoj pijaci, te sa istima spava tri dana, dok kupo-prodaja budućeg pečenja traje, nego dotakli određeni predmet svojim epidermisom.
Predmet kakav možete zateći u rukama ili ustima, dok se budite olešeni i premazani penom za brijanje, na maturskoj ekskurziji.
- Šta radiš to manijače? Ne besiš se valjda?! Jebote, mi imamo u stanu usisivač?
- Ma mani me se Džoni, dolaze moji za pola sata. Nismo sudove oprali mesecima, imamo koloniju nekih bubašvaba u stanu, a ormar smo zakatančili da ne ispada prljav veš.
- Aaaa pa tako reci, bem te hiperaktivnog. Nego kad smo kod sudova, što su neki tanjiri u kanti za đubre? I to oni lepi žuti duboki?
- Jebali te oni baš! Kako zašto, zato što se novi oblik života zapatio u njima! Neki korov je počeo da raste iz njih! Nisu oprani od kad me je Manja napenalila, ona ih je poslednja ribala. Bre "Nasa" hoće da otkupi naše žute tanjire da vrši ispitivanja o nepoznatim materijama na njima. Odneli malopre dva komada u kesama za radioaktivni otpad!
- Dobro brate, al daj šta god da je mogli smo da ih oribamo dok ne dođu tvoji. Greota da bacimo.
- Ma ne bih ih pipnuo! Pre bih liznuo lenjir iz muške svlačionice nego njih prao!
Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.
Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.
Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...
Sinoćni događaj pun crnih rupa.
- Šta ti je sa usnom? Ko te ugriz'o?
- Ma šibnula me grana kad su me juče poslali u šumu po drva. Bili smo na kampovanju.
- Stvarno? Kako je bilo?
- Ono čega se ja sećam je bilo fenomenalno, sem gulaša kome je Deki stavio šećer umesto soli. Ostalo je istorija, šano dušo. Jutros sam se probudio sto metara od šatora sa čarapom u ustima i bez gaća.
Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko.
On: Drago mi je gospodine, gospođo...
Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu.
Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine".
Ona: Tata!
Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov.
- Žao mi je ako ste zbog mene...
- Pa što si došao ako ti je žao?
- Pa ja...
- Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima.
- Hahah...
- Šta je smešno?
- Ništa.
- Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca?
- Ništa, ništa.
- Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha...
- Nadam se da neće.
- Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale?
- Pa jesu, nego...
- Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li?
- Pa ne, ja samo...
- Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
Merna jedinica za entuzijazam, gotovo iritantna stvorenja, ti folkloraši. Sa njihovim širokim belim osmesima i folkor stavovima, kada su ruke na struku, a glava nakrivljena na stranu potpuno izluđuju svaku iole realističnu osobu. Njihov slogan je "sve se može kad se hoće", a ja im poručujem da se teraju u pizdu materinu sa njihovim timskim duhom i vedrim raspoloženjem.
Pera:"Brate, jel' imaš da mi pozajmiš 80 kinti za pljuge?"
Žika:"Mogu, ali neću, Pero, moraš da shvatiš da je sudbina u tvojim rukama i da nađeš posao i stvoriš sebi život!"
Pera:"U jebote, al' si pun entuzijazma, k'o tri folkloraša! Daj pare, ako 'oćeš, ako nećeš goni se u tri lepe pičke materine!"
Žika:"Pero, Pero... Potpuno pogrešan stav imaš prema životu! Zašto se ne pridružiš našem KUD-u pa ćemo zajedno da obilazimo svet!"
Pera:"Šupičkumaterinu"
