Privremeno mentalno stanje momka koji prolazi kroz tešku fazu nakon raskida. Ona faza kada ne razmišlja ni jednom, a ni drugom glavom, već srcem. Tada se dešava da ožalošćeni ni ne primeti tako očigledne signale suprotnog pola.
Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.
Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe. On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje.. Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim... On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu... Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje.... On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola. Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću? On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru. Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš? On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej. Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću. On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...
1 - Brate, k'o te naplavio tako, čoveče? Ovo ti ne bi ni ovi iz Panjković akademije uradili. 2 - Ma pokačih se sa Duletom. Jebiga, jači je od mene. 1 - Pa 'de baš njega nađe, znaš da je njegov ćale zaboravio caps lock dok ga je pravio. Životinja bre raspala.
Na prvi pogled, sasvim bezazleno pitanje koje se postavlja kad ste u nekoj guzvi pa vam smeta neka osoba i vi je uljudno zamolite da se pomeri. Al' to je samo privid. Prava namera ovog pitanje je da zenske izvrse selekciju potencijalnih jebaca na dobre i izdrzljive i one koji to nisu.
-Izvini, je l' mozes samo malo? -Izvini, zar ti ja izgledam kao neko ko moze samo malo?
...svakih 6 ili 8 sati. Ovako smo često opisivali red vožnje pojedinih autobusa u doba sankcija, inflacije i koju godinu posle. Sada je to dosta uređenije i češće, ali i sad umem ponekad da kažem to isto kad čekam bus.
Srednja škola, stanica u blizini škole, -10° C, grupa đaka cvokoće na stanici i cupka u mestu...
- 'Oće li više ta 18-icaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa?! - Samo se ti nadaj, ide k'o antibiotik - na 6 sati po jedna.
Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...
-jbt 'ladno sam se sinoć ubio ko Rus, ko me je doveo kući?! -pa niko brate, sam si se izgubio, tražili smo te pola sata pa odustali... -zju, vidi, još sam i dva parčeta pice kupio u Karibiku, da mi se nađe za doručak, samo se ne sećam u kom od ona dva...
