Kada jednom poraste i prestane da bude dete, uglavnom će ostati da bude samo čudo...
Rečnik / autori
RO
Ronnie O'Sullivan
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 8. apr 2011.
4 definicije0 odabranih23 poena
Hodajuci ulicama gradova Srbije neprestano nailazite na ovaj niz. Nemoguce je ne zapitate se da li je vlasnik ovog niza isti covek u cijoj banci podignete platu koju izgubite u njegovoj kladionici i odmah vam pokupi preostali sitnis u apoteci za bensedin, a za burek u pekari - nema. Ko stigne posle banke do pekare je srecnik.
Opšte poznat položaj u kome se sve prepreke savlađuju. Karakteristično za kant je da vam nikada ne padne na pamet, iako je opšte poznat, ali tu je komšija da vas podseti.
Mile i Žile premeštaju kauč iz šupe u kuću.
Kauč neće da prođe kroz vrata.
- e jebi ga, nema šanse da ga uteramo!
- aj okreni ga na kant!
-op op, uđe bre stvarno majke mu ga!
Jebeno bezizlazna situacija, a muka pritisla. Gde pobeći, skloniti se a da se ne zajebeš i da se izvučeš iz govana. Gore ne može, visoko u pičku materinu, a još te tamo čeka onaj bradati master baja. Dole isto, jebeno tvrdo i puno troglavih kerova. Pa ‘oćeš nećeš, kad već nema gde ostaneš tu gde jesi. A gde si? Prema naslovnoj umotvorini, logično, u vukojebini negde između neba i zemlje. Znači živi si. Dobro je, jer ni gore ni dole ne bi valjalo. I jedno i drugo bi značilo da si među blaženopočivšima. E sad, upadanje u pliću ili dublju komu bi možda moglo da dođe u obzir kao neka kompromisna varijanta za izbegavanje dalekog neba, tvrde zemlje i ovozemaljskih zajebancija. Samo veselo i opušteno, nebo je visoko a zemlja je tvrda.
Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.
Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.
Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.
Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.
Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.
A u kojoj si ti koloni?
Pseći govor tela i izraz vrhunskog poltronstva i poniznosti. Inače, među ljidima vrlo cenjene veštine.
Visoko kotirane na listi poželjnih osobina podvijanje repa nije moglo da ostane samo pseća privilegija. Hteli smo i mi da imamo TO. Na kraju smo uspeli, kao i uvek i kao u svemu. Mada, težak anatomski hendikep nedostatka repa nas je totalno osakatio u mogućnostima da i bukvalno podvijamo rep. Ali zaboravili ste na magiju imporovizacije jer kao surogat repu i njegovom podvijanju pade nam na pamet da u te shvrhe upotrbimo mozak i ostatak tela. Da, pa time možemo sve, možemo čak i nepostojeći rep da podvijemo. Simulacija, ali uspešna, malo spuštena ramena, blago povijena glava i kičma nadole, opuštena muskulatura lica uz laskave zvuke palacanja jezikom i eto efekata podvijenog repa. Čak raskošnijeg i delotvornijeg. Kad se bolje razmisli, mogućnost da stvarno imamo rep bi nas samo ograničavala u bogatstvu i raskoši prezentiranja poltronskih veština.
Jesu tri reči, ali svaka zaslužuje analizu. A tek celina, ma knjigu da napišeš. A još kad čuješ ko ovo izgovara dođe ti da se zapitaš ko je ovde na LSD-u, ovaj što se cmače sa Bogom ili ti koji gledaš scenu. Nego pođimo redom.
BOGA (ti) POLJUBIM. Što baš Boga da ljubi. Zašte neće tebe ili mene da poljubi, mi bi baš voleli da nas ON poljubi. Bilo bi to kao da nas je sam Bog poljubio. A da li ste se pitali zašto ne kaže: “đavola ti poljubim” E pa nije budala da se ljubi sa đavolom kada je možda i ON đavo, pa bi ispalo nešto kao sliku svoju ljubim ili čak neka đavolska homoseksualna veza. Zato, neće ON ni nas ni đavola nego hoće baš Boga da ljubi, a možda je i sam umislio da je Bog pa, ono, u fazonu Bogovi se samo međusobno ljube a boraniju ko jebe.
(Boga) TI (poljubim). Čijeg Boga? Pa tvog boga hoće da ljubi, a ne svog. Sad je samo pitanje da li on neće da se žvalavi sa svojim Bogom iz nekih, možda samo higijenskih razloga, ili bi malo, onako promiskuitetno, da “proba” tvog Boga pošto mu ovaj njegov već dosadio. Ko zna, vidite i sami kolika pitanja se ispiliše.
BOGA TI POLJUBIM. More to znači da nema zajebacije. Gazda je ljuti. Podvijaj rep, gmiži, puzi, izmisli petu kolonu, podmetni brata rođenog i spašavaj živu glavu. A NJEGA pusti nek se cmače sa Bogovima, tvojim, mojim i njegovim ako ih ima. Mada, čisto sumnjam, jer zašto bi neko rekao “Boga ti poljubim” kad bi imao svog Boga.
''Telo izbačeno početnom brzinom V vertikalno naviše ne može da omane zemlju - pa da mu jebeš mater!''
Svi ljudi vole metroe između ostalog i zbog radoznalosti i prilike da dobiju odgovor na pitanje: šta se nalazi tamo dole u podzemlju. Čuje se svašta, upoznaš grad kad upoznaš podzemlje, banda iz podzemlja, zagrobni život, reka Stiks .... i dalje mašta radi.
Gradovi bez metroa pružaju šansu svojim žiteljima da čekaju na kopanje duboke rupe u zamlji i to u slatkoj neizvesnosti i stalnom odlaganju bilo kakve spoznaje o tajnama podzemlja. A onda dođe i taj dan, iskopa se rupa, izgradi metro, ljudi siđu dole i tek onda shvate da u podzemlju nema ničega i da je ono što ih je zapravo zanimalo gore, na površini, u samom gradu.
Pritka je u prošlosti bila najčešći krivac za defloraciju pre braka.
Ma neje imala nijedno muško do sad, a toj što neje nevina, onomad se nabode na pritku od paradajs. Nesreća!
U početku je naravno mrak, a onda se rodi ideja. Sama ideja bez “supstance” ne znači mnogo. Pretpostavka daje ideji supstancu i ova smesa se pretvara u plan. Daljim razrađivanjem detalja plana on se dovodi do nivoa “matrice” po kome neki sistem funkcioniše.
Grupa radnika je dobila zadatak da bez odgovarajuće opreme očisti septičku jamu.
- “Ovo je rupčaga puna govana i nesnosno smrdi”, zaključi radnik u rupi sav umazan govnima.
- “To je betonski lonac izmeta i JAKO zaudara”, žali se stariji radnik (on je van rupe i nije umazan govnima) vođi smene.
- “Radimo na kontejneru izmeta koji ima JAK miris”, vođa smene obaveštava šefa pogona.
- “Istražujemo objekat sa đubrivom, iako radnici jedva dišu zbog SNAGE isparenja, ipak izdržavaju”, šef pogona podnosi izveštaj zameniku direktora.
- “Radimo na istraživanju materije koja JAKO potpomaže RAST biljaka”, zamenik direktora izveštava direktora.
- “Imamo rezultate sa nečim što podstiče RAST, i to JAKO”, direktor šalje fax ministru.
- “Ovo je novi plan za RAST naše privrede sa JAKIM podsticajnim efektima”, ministar prezentira PLAN predsedniku vlade.
- “PLAN je dobar i postaće deo naše politike posle usvajanja na parlamentu, a možda i pre. Dobar posao, čestitam ministre”, zaključio je predsednik vlade.
Eto tako se dešavaju sranja
U davna vremena, uz parabolu i elipsu bejaše jedna od tri posestrime, koje su zajedno sekle konus. Onda, dođe misteriozni srednji vek i hiperbola dobi i značajnu primenu u desetercima, ispevanim uz gusle.
Godina: 1386. negde o Gospoinu dne
Lokacija: krčma u nekoj vukojebini
Događaj večeri: nastup čuvene striptizete - Kosovke devojke
VIP ekipa: Obilić, Kosančić, Toplica, Kraljević i još kojekakve velmože
Separe. Cirka se rujno vino, a fenjeri bacaju strobove. Iz bijelih grla dopire neki haus uz guslarsku podršku slijepog Mićuna. Promoterke u narodnim nošnjama merkaju mrče, koji su sišli s obližnjih planina. Na podijumu, gola Kosovka devojka sa ovcom na leđima, uvija se oko namašćenog stuba k'o Selma Hajek i mami muške poglede...
Nakon par sati, fajront. Sa poda se kupi srča, i obezbeđenje izbacuje pijane goste kroz prozor, direktno u Sitnicu. Separeu sa junacima prilazi zvezda večeri.
Kosovka: Pomaže bog, junaci!
Svi u glas: Bog ti pomog'o, lepotice. Sjajan performans, zaista.
Kosovka: Hvala, trudim se. Nego, da pređemo na stvar. Drugarice mi rekoše da vi imate najveće buzdovane u okolini, pa ja reko' da utvrdim verodostojnost tih informacija. One govorahu o nekih 25 santima bez šešira. Stoga, momci, oružje na videlo.
Svi zajedno: :izvadiše buzdovane:
dramska pauza i grohotni smeh Kosovke devojke
Kosovka devojka: Hahahaha, majku im glupavu, šta one znaju šta je 25 santima. U redu je, momci, navucite untercigere, slobodni ste.
I tako nastade hiperbola kao stilska figura.