v.topalovic

Kada prestane da te privlači "Milka" već slatko iz špajza.

MUmurbi · 3. jan 2010.💬 3880852

Uz ono standardno tipa znaš-da-je-mogla-cela-Afrika-da-se-navodnjavai-i-nahrani-za-pare-koje-se-troše-na-ratove, u nas je dosta prisutnije zatvaranje očiju pred sopstvenim glupostima, a držanje govora dugima za iste te gluposti, pa makar i naša uloga u njihovom postojanju bila prilično velika.

Vajni domaćin bez finansijskih problema svestan kakvu fuksu za ćerku ima, a opet nespreman da prihvati činjenice (u svojoj podsvesti):
"Pa, dobro, jesam joj platio taj Megatrend i stan u Beogradu kad je otišla iz sela da ''studira'' i preko veze je ugurao da ''radi'' u ministarstvu za infrastrukturu?

Jesam joj platio i one jebene silikone i botokse i kvarcovanja, jesam oterao onog malog Rajkovog od nje u srednjoj školi, jeste bio dobar dečak, ali nije seosko dete za nju?

Jesam je poslao na Mauricijus da se tamo slika za onaj njen fejs, jeste je pregazilo pola onih mudonja iz Beograda sa 2 godine srednje škole, ali 50 godina u dupetu i dosijeom na 2 terabajta i jeste vežbala pušenje na njima i na to nahvatala ovog italijana, ali (kreću mehanizmi odbrane), nemoj da mi je neko kudi, pa valjda ja znam kakvo je moje dete!"

---------------------------------------------------------------------------------------------------
(naglas, komšiji pred prodavnicom):
"Ma, ne dam ja moju jedinicu onom žabaru! Pa, ona fakultete završila, proputovala svet, radi u ministarstvu. Eeej, znaš ti kakvi su sve naši domaći uspešni ljudi obletali oko nje, ali se nije dala. I sad ovaj žabar? Ma, sve bih mu oprostio, ali što nije pošteni pravoslavac ko mi, e to ne mogu!"

Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.

(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315))
Gospodar Boleslav ulazi na kapiju.
Boleslav: Di ga je Milutin?
Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir.
Boleslav ulazi u svečanu salu.
Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče.
Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more.
Milutin: Onda raznesi stenu.
Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem?
Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a?
Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao...
Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA!
Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo.
Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno?
Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo.
Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa.
Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a?
Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa.
Ulazi čelnik Joakim.
Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili.
Milutin: I ko vodi?
Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme.
Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe.
Joakim: Recite, kralju.
Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe.
Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru?
Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš.
Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana...
Milutin: Dva dana.
Joakim: Ali...
Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama.
Joakim: Razumem, gospodaru.
Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put.
Joakim: A kako je on prošao, gospodaru?
Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu?
Joakim: Da
Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu.
Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker.
Joakim odlazi.
Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio?
Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju?
Milutin: Svadba!?
Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu.
Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan.
Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu.
Milutin: A jel bar neka pička?
Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima.
Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.

ЦАЦар · 23. maj 2012.💬 4550041

Kamen u ljudskoj formi. Čovek koji na samu pomisao kvalitativne promene doživljava epileptični napad. Za njega je Obama - inkarnirani đavo, hamburger - kapitalističko otrovno govance, kondom - ono što žulja, kompjuter - sprava da ti sjebe oči, vakcina - kancerogeno sranje, Evropa - sunovrat sistema vrednosti, škola - opijum za masu, rad - uzaludno trošenje vremena, biometrijske legitimacije - žig zveri 666, bezvizni režim - besmislica usled nedostatka para, pare - sreća, sreća - kafana, kafana - poluodevena pevaljka, pevaljka - Ceca, Ceca - prototip srpske keve i žene, žena - biće koje širi noge kuva i trlja leđa, homoseksualac - ono što treba obesiti, krst - ono za šta treba proliti malo tuđe krvi, Patrijarh - pastir, religija - Svetosavlje, Isus - opozvan modernizmom, modernizam - liberalizam, liberalizam - sunovrat sistema vrednostiu, sunovrati sistema vrednosti - Evropa, heroj - R. Mladić, Ahil - Bred Pit, Bred Pit - američki pederčić, Rok i Rol - buka, Stoja - ljubav i bol, Voislav Šešelj - vrstan književnik, Meša Selimović - stoka muslimanska, orgazam - Koštuničin govor, itd.

Svuda okolo vas, zaudara na formalin...

LVLija-Vujak · 27. dec 2009.💬 39484123

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).

Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.

Radni naslov : Gori život.
Alternativni naslov : Bolja smrt.
Broj epizoda : 150.

napomena : u bivšim jugoslovenskim republikama se emituje isključivo sa titlom.

Sinopsis :
Radnja se nastavlja dvadeset godina kasnije, u istom salonskom stanu sa istim stilskim nameštajem, samo malčice oronulim. Emilija Popadić je u penziji i daje privatne časove klavira i latinskog. Giga Moravac svakodnevno loče ispred prodavnice i žali se na Jezdu i Dafinu koji su im preko piramidalne štedionice ukrali nasledstvo od ujka Koste. I dalje se potajno viđa sa Darom ali veza je čisto platonska pošto mu se ne diže.

Violeta je shvatila da od glume nema 'leba i pristupila radikalima (primećujete autobiografski momenat iz života Bolidije Vukićević). Od dr Lukšića se razvela sredinom devedesetih kada je shvatila da ne voli Hrvate. Kreše se sa pilotima i generalima (drugi autobiografski momenat) i ima vanbračno dete sa NN radikalom.

Saša, zvani Guza, je, nakon neuspešne mladalačke epizode sa preuzećem "Balkan", dobio posao u državnoj firmi u kojoj je bio generalni direktor za vreme SPS-a. Nakon petog oktobra preleteo je iz SPS-a u DSS, potom u G17+ i DS. Firma mu je privatizovana a on se pristojno ugradio u privatizacionu dobit. Trenutno fura sopstveni biznis i planira prelazak u naprednjake.

Od Koviljke Stanković se razveo posle 10 godina braka, nakon što ga je uhvatila na gomili sa sekretaricom. Ona je trenutno na birou i čeka da dostigne starosnu granicu za penziju. Kokin i Sašin zajednički sin, sada već u ranim dvadesetim, trenutno robija zbog izazivanja nasilja na prošlogodišnjoj Gej paradi i pretnji na račun Brankice Stanković.

Boba je emigrirao u Nemačku gde je napravio karijeru u ko zna kakvim poslovima. Pojavljuje se par puta godišnje, dobro obučen i u skupim kolima. Pri svakom dolasku šarmira sredovečne pičke u kraju, potuče se, napravi neko sranje pa opet ode. Nina Andrejević je pobedila u "Farmi" koja je okupljala sve same ispušene lule a od dobijenih para je zategla lice, podigla sise i bacila se na snimanje novog CD-a. Jataganac je bio član Veljine stranke a uhapšen pod sumnjom da je imao svoje mašine u Kolubari ...

CLCharlotte La Bouff · 19. okt 2011.💬 2430723