Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći. I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-. I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a? Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem. M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička! Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve? M: Ma idemo ti i ja, šta im... R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje? Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti? R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si! M: Mmm, da. Idemo? Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama? R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez: Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno. R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan. M, u sebi: E, u kurac... ... M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva: R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo! M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao. Ž: Haha, pa ne znam, možda da... R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora! Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda... R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha! M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva: ... Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru! R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan! Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo? M: A? Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala. M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar! R: Sranje. M: Molim? R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme. Konobar: Izvolite? Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu. R: E, može! Meni frape od kupine. M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije. R: E, pa nećemo mi rakiju. M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije. ... R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao... M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom: R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan! M: Nastavi. ...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo... R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu. Ž: Pa i ne zvuči toliko loše. R: Pa ono, klasika. M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,
Kralj životinja. Kralj životinja? Kralj životinja???
Ova 250 kila teška copina je ustvari najveća pičkurina koja je hodala na 4 noge. Šatro zver iz porodice mačaka je jebeni lešinar, slina i balega, koji 5/6 života provede u snu (spava 20 sati dnevno). Jebačke performanse su mu nikakve, jer je „kralj“ brzosvrš par ekselans. Priča se da jednom jedan lav izdržao 5 sekundi dok se nije stropoštao preko lavice. Toliko o tome, sjebao je i zeca. Lovačke sposobnosti su mu još gore, jer je gotovan prve vrste. Celokupni proces lovine obavljaju nesrećne lavice, dok ova sisetina eventualno može da ulovi mrtvu impalu i retardiranog klovna u cirkusu. Za razliku od ostalih faca iz porodice mačaka (jaguar, leopard, tigar...) ovaj nesrećnik živi u čoporu, jer je toliko nesposoban da bi kao izolovana jedinka crk'o posle 10 dana. I na kraju krajeva, frizura. Jebena kombinacija Nina, Galeta Kerbera i rumunskog carinika. Ko može takvu životinju ozbiljno da shvati? Sa druge strane, titula kralja mu savršeno pristaje, jer je opšte poznato da barem 90% nosilaca krune nije umelo ni sopstvene sline da obriše, a kamoli da vodi državu. Jebeni nepotizam
- Uh, dragi, pravi si lav u krevetu. - Mrš, pička ti materina.
Zaključak koji ti nametne ona mrva kompleksa koja se zapatila negde između manjka estetske ambicije i jutarnjeg pogleda ka ogledalu. Žal za tih pola sata vežbanja dnevno umesto kojih si neverovatno dosledno i temeljno mrsio muda levicom i proučavao strukturu plafona.
Dok na plaži ležiš na leđima kao odvaljena pornićarka posle celodnevnog snimanja orgija i preko pivske stomačine gledaš svoju devojku kako ustaje da ti donese mekiku sa ljutim kečapom i još jedno pivo, u kadar ti uleću njeni guzovi koji su se zarumenili i zgužvali od sedenja kao obrazi rošavog Mađara posle ljutog paprikaša. To svakako nije prizor pun erotskog naboja, ali ćuti izraubovana bedevijo -nisi ni ti bolji.
Kasnije, dok žvaljaš mekiku koju su zamastili k'o deca lanac na biciklu, kuješ planove kako sledeće leto nećeš dočekati naduven kao Milutin Mrkonjić jutro posle svinjokolje i kako ćeš već u martu sledeće godine početi da radiš na svojoj telesini. Sanjarenje ti prekida devojka brisanjem kečapa koji je nakapao po dlačurdama na grudima...pališ jak cigar pa ga zaliješ pivčinom i samouvereno počneš:
-Slušaj, šta misliš da mi zajedno krenemo da vežbamo malo...teretana, trčanje, redukovana ishrana... A? Šta misliš? -Zašto? Ti si meni dobar i ovakav. -Pa i to što kažeš...
Pogrdno ime za žensku osobu koja se u hladnim jesenjim i zimskim danima oblači kao da ide na bazen. Njen razgolićeni pupak i vetrom otkriveni guz izazivaju masu zajedljivih komentara, uglavnom kod muške populacije, što nju baca u zbun jer joj nije jasno kako je moguće da im se ne sviđa njen „meti-mi-ga“ izgled, konstruisan samo za njihove oči.
Č: „Snajka, je l’ ti to na posao ili u školu?“ K: „Gledaj ovu! Ja nosim dugačke gaće da mi se muškost ne pretvori u rumenka, a ona k’o one lutke u izlogu!“ Đ: „To, snajka, udri! Kod tebe ni veštačka oplodnja neće da upali!“ T: „Škrguću zubi, a? Bitno da guzica landara!“ F: „Snajka, pusti ti njih, ja volim smrznuto meso... hajde ti sa mnom, baš mi fali jedna ukrasna figura u ćošku, a ti si tako... preparirana.“
Savršen izgovor za ostajanje kod kuće, bilo da je istinit, bilo da je sav seks u tome što ste sjebani, jer vas onda niko neće zvati da pita da li vam je dobro i da li treba da dodje da vam napravi sendvič i skuva kafu. Onda spustiš slušalicu, zapališ pljugu i osetiš slast mizantropije...ili već nečeg drugog...
Nije uvek primenljivo...
"Ljubavi, ostajem kod kuće danas... Imam seks-dan..." "A? Moooliiim?" "Uh...ovaj..seks sa bivšim se ne računa?"
