Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Po zavrsenom skolovanju, proces koji traje od 6 meseci do godine dana. Duzina procesa je uslovljena sledecim faktorima: kadar drvoseca se salje na privremeni rad u Sibir, koji ima zadatak da isece smreke povrsine 10 hektara koje potom istesterisu rucnim testerama, onda ih vuku konjskom zapregom do obliznje fabrike papira gde kuvaju drvo kako bi se izdvojila cista celuloza. Tim postupkom dobijena sirovina se cedi, pa se susi a onda se beli. Na ovaj nacin dobijen papir se rucno sece u A4 format, pa se salje kod kaligrafa koji perom divlje patke umocenim u specijalnu vodootpornu tintu ispisuje diplome.
Pitanje koje se postavlja osobama (obično smaračima) koje oduševljeno prodaju neku bajatu foru ili prepričaju nek bajat dogadjaj tako pompezno, kao da im se Tesla javio u snu.
M: I tako ja hteo njega da zajebem, ali sam na kraju sam najebao...
Z (u ekstazi) : Jbg brate, k'o drugome jamu kopa libertadores.
M (gleda ga u neverici): Aha...Nego, reci mi...Je l' si tu foru čuo dok si zidao Kalemegdan?
Obično od 8 do 9, odmah posle Dnevnika (Rosa Salvahe ili tako nekako, Kasandra, Ljovisna, Marisol, Esmeralda...). U Srbiji se devedesetih u tom terminu najviše kralo po seoskim domaćinstvima, jer je sve živo iz kuće zaneseno buljilo u televizor, čekajući da se otkrije ko je kome majka, a kome strina i kad će više ovo dvoje da se poljube. Lopovi su u tom terminu mogli glat i kombajnom polje da predju neprimećeni (i to polje tik pored kuće), a kamoli da izvedu stoku iz štale, odvezu traktor ili, recimo, odnesu zalihe kukuruza i žita. A stradala je tu i sitna živina. Ono jadno kuče laje, odra grlo, ali džabe, niko ga ne šljivi ni dva posto. Jbg, Randu gadjao Luisa Davida nožem, svi u transu! Bombu da im baciš u sobu svi bi skočili na televizor da ga spašavaju. Završi se serija, podje domaćin sludjen (pošto nije video da li je Randu zveknuo onoga, pošto baš tada prekinuše epizodu) da proveri da li je sipao kravama vodu, kad ono medjutim. Gde su krave jebem ti sunce! A ni traktora nema! Samo jedna kokoška kokodače iz šumarka, spasila se sirotica.
p.s. Šalu na stranu, postoji podatak da se u Srbiji tada zaista najviše kralo u tom terminu, upravo zbog ovih serija.
Stara narodna iz koje pouku mogu da izvuku samo jebači, tako da, ako se ne pronalaziš, džabe čitaš ovo. Suština iste je vađenje nezaštićenog izvora života iz pičke na vreme (kad je najlepše), da kasnije ne bi brin'o o zahtevnom finansiranju još jednog bića (pored sebe).
- Kume, aj na pivo? - Rado kume, al' švorc sam, jutros mi zadnje pare otišle na pelene za malog, kud ga nisam po podu pros'o... - Jebiga, kume, ko vadi, ne boji se gladi...ajde, ajde, ja častim.
Rečenica koju David Copperfield često izgovara na kraju svojih performansa tipa - na dnu okeana otključava lanac obmotan 7 puta oko jaja i povezan sa nuklearnom glavom koja odbrojava poslednjih 15 sek.
Faks na kome se uči ekonomija iz teorijskog pristupa, a kada bi se ljudi samo malo prošetali oko faksa, videli bi na čemu se zaista zasniva srpska privreda.
Šibicarenje, džeparenje i opšta prevara na železničkoj, prostitucija u parkiću, rad na divlje od strane taksista na autobuskoj, tu je negde i pandurska stanica...
Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari: - dobre ribe - spavanje - i mamina kuhinja....
Nedostižni ideal. Iako, svi smo mi povremeno Džeci i ništa slađe nego kada ti kažu "E, ispao si pravi Džek." Džek sve podnosi muški, uvek je tu da pomogne, žrtvuje se svim snagama za sve koje voli i, jako često, ako je dosledan svojim principima, ispadne i budala, jer ne umeju svi da cene džekovanje. Ipak, treba da budes Džek, pa da proceniš kada je u životu pametnije biti Džek, a kada treba da se jednostavno povučeš i budeš običan i tih.
"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."
"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku. Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“ Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“ Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“ Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“ Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“ Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“ Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“ Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““ Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“ Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“ Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
