Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
- Idemo na fudbal danas? - Nema trika! - Što koj kurac, sve je dogovoreno?! - Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom. - Pa kad si debil kome su uvek gladne oči. - Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda. - Šta je sa njim? On nije pio na usta? - Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav. - Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć? - Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
Zmajeva kugla Š - 167. epizoda
Goku: Mislim da smo ga savladali. Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje. Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata! Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju. Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli. Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
Skupina doteranih, nalickanih, praznoglavih, prokretenski nastrojenih pokušaja živih bića koja dolaze u kafanu da bi se slikala za fejzbuke i pri tom uništava kafanu kao instituciju i sve ono za šta su se istinske kafandžije godinama zalagale. To je ona ista bagra kojoj je bitnije sa kim dolazi i ko će ih tamo videti od toga da li pevaljka stvarno zna da peva. Ona ista bagra, koja naručuje samo pesme Miroslava Ilića i Tome Zdravkovića, jerbo su svi ostali pravili muziku koju slušaju samo seljani. Ona ista bagra koja pod pojam narodne muzike svrstava i grand produkciju. Ona ista bagra koja te gleda sa visine ako sediš u kafani a prethodno nisi proveo 6 sati ispred ogledala spremajući se za istu. Ona ista bagra koja nema svoje misli, nego razmišlja onako kako joj drugi kažu. Ona ista bagra koja ne ide u kafanu zato što voli,već zato što su čuli da je to sad u modi. Neko im rek'o. I sad, kad su im servirali jednu od najvećih govnurdi u istoriji čovečanstva,zamotanu u žuti ukrasni papir, uz priču kako je to u cilju očuvanja srpske tradiciji, svi se utrkuju da pokažu kako su baš oni pravi kafanski boemi kakvih više nema.
Jedna od nižih lestvica u medijskom sistemu Srbije. Malo iznad novinarske sekcije u lokalnoj osnovnoj školi. Njena svrha je da izveštava o dešavanjama u mestu u kojem se nalazi, kao i da jednom nedeljno reprezentuje retrospektivu događanja iz obližnjih sela i mesnih zajednica. Egzistenciju tih televizija omogućava par reklama koje plaćaju vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekta ili zanatskih radnji, kao i deo opštinskog budžeta, uglavnom onaj namenjen za kulturu. S obzirom na kvalitet programa, koji je ravan kvalitetu hoummejd indijskog pornića, ne privlači veliki broj gledalaca. Na taj način je determinisan profil ljudi koji radi na ovim stanicama- nezainteresovani ili ludi. Ako nisi lud ili nezainteresovan, vremenom postaneš.
1: Alo, pizda vam materina, šta radite ovde? 2: Ništa šefe, vežbamo... 3: Za špicu. 1: Za koju špicu vežbate, majke vam ga nabijem narkomanske, opet duvate onu drogu! 2: Nije droga, šefa... 3: Nije, šefe, KHM... 1. Ajde mrš u studio da razvlačite kablove, vesti počinju za dvaes minuta! Pizda li vam materina narkomanska... 2: Evo, šefe. 1: Je li, a 'de je, bre, ona kuravla? 3: Koja šefe? 1: Kako koja, pa kolko ih imamo, nabijem vas na kurac? 3: A to jeste. Ne znamo, šefe. 1: Kako ne znate!? Pa ko će da vodi vesti? 2: Evo ja ću. 1: Šta ćeš ti da vodiš? Poslednje što si ti rek'o pred kamerom je reklama za Žiku kamenorezca. 3: Mogu ja, šefe? 1: Ti? Si ti normalan? 3: Pa šefe, nema ko drugi. Jova otiš'o na bolovanje. 1: Jes' majku mu. Pu, u pičku materinu, jebemti ambulantu, našli kome će da daju potvrdu da nije zdrav! Doduše, on istina malo prišućkast, HJOHJOHJOHJOHJO. 2, 3: Hehehehehehehe. 1: Šta se smejete, pička vam materina! Mrš gore, će da počne dnevnik. 2: Šefe, a ko će da vodi ako ne dođe Zora? 1: Ma nek vodi ko 'oće, mnogo me boli kurac. Ionako nas niko i ne gleda. ... 2: Matori, mogu ja da vodim? 3: Matori, mojne si pička, ti si pričao reklamu za Žikinu radnju. Ja nisam ništa nikad. Rek'o. 2: Okej, matori, vodi ti. ... 2: Tri, dva, jedan, nula. Ustvari nema nula, krenuo si pre dve sekunde. 3: Dobar dan poštovani gledaoci, ovo su vesti u šest. To jest u tri. Ovo su vesti u tri. 1: Šta radiš to, bilmezu!? 3: Pa zbunio sam se, šefe. Šta da radim? 1: Šta šta da radiš, mater ti jebem nenormalnu! Pa uživo ideš, gledaj u kameru i pričaj koje su vesti dana! 3: Ovo su vesti dana. :džingl: Jutos oko pola devet u selu Obrež kod Varvarina uhapšen četrdesetpetogodišnji J.M. zbog posedovanja marihuane. ..Šefe, pa ovo je naš Jova! Ahahahahaaha! Ladno Jova uhapšen! Ahahahahahahaha! JOVA DžANKI! Ahahahahaha!!! 1: E, sad ću da mu jebem mater. Sine, dodaj mi tu gedoru pored tebe. Ne taj, taj pored. E taj! I pusti reklame. 2: Izvolte šefe. A koje reklame da pustim? 1: Pusti obe.
Sjajan način za izkazivanje ličnih mišljenja ili stavova ili obeležavanje tuge i pobede kao u dole navedenom primeru...
Italija ... One sezone kad je Maradona igrao za Napoli pa su uzeli Skudeto navijači Napolija su napravili urnebesno slavlje... Slavio je ceo grad ceo dan! Ništa sem kafana nije radilo, trgovi puni veselog sveta od 7 do 77... posle ludog slavlja na gradskom groblju osvanuo je ogroman grafit... "NE ZNATE ŠTA STE PROPUSTILI!!!"
Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.
08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle ! Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn' Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'? Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku. Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo. Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac. Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro. Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim. 09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno. Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš. Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.
