Onaj koga IMA. Dakle nije debeo (definitivno nije ni mršav, da ne bude dileme), ali *ima ga*. Konstitucijom podseća na međeda, koji je na oko glomazan, ali brže trči, a bogami i pliva od tebe. A još se penje i na drvo. Poput svog krznatog rođaka, kadar je stići**i na strašnom mestu postojati- a pogotovo ovo drugo, jer imacirca* dva metra i stotinak kila.
U ovom dobu sedenja na foteljama, drkanja telefona i svađanja po forumima, prava gustina je retkost. Slabiji među gustima pokleknu, krenu na fitnese, počnu da jedu avokado i postanu Darko Lazić-vonabi mršavci koji će vazda biti mlohavi, dok jači postanu pregusti- debele sline koje se jedva sećaju perioda sa pristojnom količinom triglicerida.
Oni pravi, međutim... Iako ih ima malo i raštrkani su po belom svetu, dovoljno je da jedan od poslednjih iz reda Gustih dođe u neko društvo, da bi ljudi krenuli da se guraju laktovima, a da se u sobi oseti smrad (za neke miris) straha. Gusti, imate moj naklon.
*Nije kadar uteći- međedi ne beže.
A: Jel bilo šta na svadbi vredno pomena?
B: Ništa posebno, sem što se moj kum Sveta poravnao od neke domaće kleke, zaspao u kućici od kera. nakon jednominutnog napada smeha
A: Kako jebo te, kako?
B: Ništa, ja vidim da je počeo da šara očima kao reflektorima i maše onim njegovim rukama, rek'o ubiće nekoga, izvedem ga napolje da prošeta malo. Ostavim ga na sekund da pišam, a on preskoči u dvorište neke firme tu pored kafane. Al' otud ide đavo s budžom, tačnije šarplaninac veliki k'o tele koji grozno reži na Svetu. Ja se odsek'o, svaka dlaka na telu mi uspravno stoji, rek'o ode Sveta. Kad kreće burazer da reži još groznije, nisam verovao da čovek može tako da zvuči bez da ima rak grla. Ker tu verovatno skonta ko je luđi, i pomeri se par metara levo, a Sveta upuzi u kućicu i zaspi. Uzmi zovi, viči gađaj kamenčićima, Sveto, Svetozare, govedo pijano. Ništa. Zovi miliciju, ne smeju ni oni da preskoče. Na kraju nekako nađemo telefon od vlasnika firme koji je umirio džukelu i uspemo da izvučemo bizgova.
A: A jes' sad. Malo- malo pa mi pričaš bajke o tom Sveti, zar nema on beše 100 kila , kako je tako debeo uspeo da izvede sve te akrobacije?
B: Stopetnes', sezona je slava. I nije Sveta debeo bre, on je više nekako, kako bih rekao... Gust.
Trovanje spavanjem. Uglavnom onim poslepodnevnim, kad dođeš s posla/faksa, sručiš se na krevet u nadi da sklopiš kapke na 20 minuta i probudiš se posle 3 sata, sa delimičnom amnezijom u poimanju vremena. Ako je na snazi zima, problem je još i gori, jer mrak oko četvorke dodatno zajebe situaciju, tako da postoje realne šanse da utripuješ da si se probudio u 2067-oj godini kao kapetan ekspedicije koja je krenula na Neptun.
- Kevo, nigde ne mogu papuče da nađem, voz polazi za sat vremena, pomozi mi jebote, propašće mi aranžman za Hurgadu, bre. - Injaaaao, mamin blenta se kuntaminirao. Aj, sine, idi umij se pa uzmi lopatu da očistiš sneg, napadao je dok si spavao.
Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.
Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičastobaršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"
Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!
-Matori, šta je to? Šta si pustio te predratne brčiće ko Živojin Mišić? -Što? Šta im fali? -Pa ono brate... Pomisliće ljudi svašta. -A šta će to da pomisle majke ti!? -Šta će pomisliti? Pa šta znam, možda da si štreber, retard, nolajfer, narkoman, jehovin svedok, prodavac kirbija, sektaš, gestapo, da hoćeš da izvršiš državni puč ili da se digneš u vazduh na sred Terazija. Jel ti to dovoljno? -Ma ajde ne lupetaj gluposti. Svi veliki ljudi u srpskoj istoriji su nosili brkove Vuk Karadžić, Marko Kraljević, Haris Džinović, Keba... -Dobar dan momci. Vaše lične karte? -Jel sam ti reko...
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja. Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina. Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.
S: Ćale, opet gledaš Pičkoustog? Daj, jebote, promeni kanal, počeće fudbal.... Ć: Puši kurac. S: Ćale, kako to pričaš sa sinom? Ć: Siši karu. S: Okej, vidim da si ponovo šibao dspi. Ć: Kakav dspi vidiš da je Vučić. Aj' beži, nemoj da ti ustanem!
Poslednji i najbedniji pokušaj da se s' nekim nešto dogovorimo, ili da ga u nešto ubedimo. Kompromisna fraza koja koja predstavlja "shortcut" za - "ne bih mnogo da se ubeđujem s' tobom, ali neću ni da te molim". Ovaj pokušaj ipak na kraju obično završi kao popušaj...
- "Ej, imam dve karte za Dženanov koncert..." - "Stvarno, a kad je to...?" - "U petak..." - "Uuuuu, nema šanse, u ponedeljak imam kolokvijum." - "Ma 'ajde, bre... Ništa ti neće značiti jedno veče." - "Ma jok, nema šanse..." - "Daj, što si pička, jebote...?" ______________________________________________________________
- "Konobar!!! Daj još jednu turu ovde... Pet velikih točenih." - "E, ja ne mogu pivo, daj menu Colu..." - "Daj, ne seri molim te... Donesi mu pivo." - "Neću pivo!!! Jednostavno ne mogu više..." - "Šta kenjaš...? Aj' zveknemo po još jedno..." - "Stvarno si naporan... Jel' ti razumeš srpski, kada ti kažem da ne mogu, muka mi je..." - "A što si takva pička...? Aj' da nazdravimo još jednom..."
Nju vejv sleng za varijaciju na temu božanskog napitka zvanog vops. Zapravo, to je piće pravljeno za žene, jer sadrži relativno mali procenat alkohola, i limun/gejfrut, koji ubijaja gorčinu i daje piću slatkasti ukus.
Krajišnici, u slučaju kontakta sa istim, prosipaju tekućinu, a flaše koriste za čuvanje domaćeg kečapa i sličnih igrarija. Ono u limenci ne uzimaju ni greškom. Izraz je nastao negde na brdovitom Balkanu, a nastao je kao produkt, gotovo programerske lenjosti pojedinca. Danas se koristi na globalnom nivou (Zvezdara-Palilula i delimično Novi Beograd). Glavni predstavnici ovog "alkoholnog" soka su Lav Tvist i Jelen Freš.
- Torima, nači nevera, znači pričam ja sa devojkom i fazon, diskretno joj žemka da ima kvalitetnu dojku, a ona mi se nasmeši, e. I ja je pozovem na ćepi, ovo-ono. - Brate, pričaj normalno, čudan ti je taj džibersko-šabački dijalekt. Nastavi, zanima me šta je bilo. - Ma ništa, seli ona i ja u neki fićka, i da naručimo, bicuri uzme fuka, a ja Lav Tvist. Kad vidiš, ona počela da menja boje k'o semafor. Iz crvenkaste, u žutu, pa u zelenu. - Jašta, kad piješ ta gej piva. I šta ti je rekla, da će te kamenovati na paradi? - Jok, platila račun i otišla. Rekla mi je da mogu da joj budem najbolja drugarica. Nego šta piješ? - Tamno točeno. - Ja ću Jelen Freš ako ima. - Puši kurac.
