Jedino mesto gde stranci igraju kako Srbi sviraju.
Rečnik / autori
XX
xXSamoubicaXx
na Vukajliji od septembar 2014.viđen 31. dec 2016.
0 definicija0 odabranih0 poena
Drugar koji iz nekog razloga uveče u gradu ne pije ništa, a sutradan otkriva detaljne informacije o tvojoj sinoćnoj pogibiji od alkohola.
Fraza kojom samoproklamovani gospodari kuće pokušavaju nametnuti svoj alfa-mužjak status lepšoj polovini.
- S' obzirom da sam jači, da jedini radim, samim tim imam primanja koja prehranjuju ovu porodicu, JA odlučujem šta ću da obučem kada izlazimo. Valjda se zna, sunce mu poljubim, ko namešta anten...
- Mili, slušaj. Da sam htela se udam za izfeminiziranog metroseksualnog tranvestita, otišla bih na splav, u generalno predstavništvo izfeminiziranih metroseksualnih tranvestita, otela jednog, zaključala u podrum i silazila samo kad poželim da me poliže kao poštansku markicu. Stoga skidaj taj pokušaj od košulje i obuci nešto muževnije, da te ne bih prebila. Jasno?
- Kzm št kurac, nšta nmg...
- I ne mumlaj k'o pička, nego požuri, počeće nam banket, a ako ostanem bez koktela, tek onda si najeb'o! I da, od danas ja nameštam antenu, ukoliko ne želiš da ti istu nabijem u prkno!
Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
- Idemo na fudbal danas?
- Nema trika!
- Što koj kurac, sve je dogovoreno?!
- Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom.
- Pa kad si debil kome su uvek gladne oči.
- Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda.
- Šta je sa njim? On nije pio na usta?
- Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav.
- Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Pomirljivo prihvatanje činjenice da u životu često ne možeš ni na koga da se osloniš osim na sebe.
- Dragi, moram nešto da ti priznam. Prevarila sam te.
- Štaaaa?! Sa kim?!
- Pa ne znam kako da ti kažem, mnogo mi je neprijatno.
- Šta ne znaš? Govori! Sa kumom? Mojim bratom?
- Iju, daleko bilo!
- Znači sa komšijom?
- Ma nije!
- Pa sa kim?
- Sa Majom, onom kuminom drugaricom.
- A?
- Pa kad smo kuma i ja išle u šoping, išla je i Maja sa nama. Ona nam je pričala kako je išla i devojkama, a probala je i trojku. Ja sam želela da probam nešto novo. Bila sam kod nje u stanu. Ona se dosta trudila, ima vešte ruke, a i jezik, ali meni nije prijalo.
- Uh, dobro je, ja mislio nešto ozbiljno. Jbg, šta da ti kažem? Tuđa ruka svrab ne češa, hehe. Dođi da te ja počešam malo... Nego... I kažeš, Maja voli trojku? Pa mogla bi da je pozoveš, da joj malo proširim vidike, hehe...
- Stoko!
Najomraženiji padež u Bosni.
- Molim vas, jedan burek.
- S čim?
- Sa jogurtom.
Ne mogu da podnesem, ovaj svet me tako guši,
Ovaj svet je tako stresan, ovaj narod, tako tuđi,
Ovi ljudi, nisu ljudi, ovi ljudi, to su zveri,
Niko sretan, svako besan, svi se plaše, jedni drugih.
Očima vučijim gledaju svet, na svaku žrtvu njih najmanje pet,
Ko nije za borbu taj završi let, ko nije zver taj je za mret,
Kad nisi grizli tad drugi te grizu, kad jednom se sjebeš nemaš reprizu,
Kad padneš u krizu, tad krize se nižu, jer sam si u tome, a sranja, tek stižu.
Kad jedan je silan tad drugi je kivan, kad jedan padne svi drugi se smiju,
I plaše, da jednoga dana to oni baš budu, da jednoga dana, baš oni, budu na dnu,
Ni tada im neće, pomoći niko, pa sad dok može, pljuvaće ispod.
Roditeljska pretnja studentu plejboju finansijskim sankcijama.
Otac: Jel' bre!? Gde si ti? Ceo dan te zovem, ne javljaš se? Do sedam uveče ne javljaš se na telefon!
Student: Tu sam bre ćale! Spavao sam pa sam utišao telefon. Evo da popijem kafu i krećem da učim, rek'o sam ti da noću učim.
Otac: Znam ja kad učiš! Nemaš ti vremena da učiš! Posle deset uveče opet se ne javljaš!
Student: Pa ne javljam se, utišao sam telefon da me niko ne prekida dok učim!
Otac: Moreee, za sve ti imaš odgovor a kad izadješ na ispit tamo ne umeš da odgovoriš. Evo sad da ti kažem da znaš: Zavrnuću ja slavinu, šta misliš meni pare teku k'o reka! Pa kad nemaš za izlazak ima da učiš i danju i noću a na telefon će se javljaš ko Mica na telefonsku centralu. To sam imao da ti kažem!!! Ajde sad, lepo sedni i uči i uključi vibraciju da si mi dostupan 24 sata.
Ova pretnja se uglavnom ne ostvaruje. Roditelj ne želi da sebi doda još jednu brigu, da mu dete gladuje bez para, a student shvati pretnju ozbiljno, pa u poslednjem momentu da po neki ispit. Ali pretnja se tokom studija ponavlja više puta kao efikasno oružje protiv prekomernog bludničenja deteta za vreme studija.
Svetinja. Primarni aksiom na osnovu kog se temelji život. Paradigma koja nikad ne podleže preispitivanju i kritici zdravog razuma, sve zarad mira u kući i viših duhovnih i materijalnih ciljeva.
- Mladoženja: "Pa dobro bre kevo, šta je ovo koju pizdu materinu? Tikomir i Milenija Sredojević iz Dizeldorfa? Ja pojma nemam ko su te njuške! Briši to, broj mesta je i onako ograničen! Pa jel' se ja ženim ili vi?!"
- Keva: "To ni slučajno! Bolje uzmi i pobij nas! Stari uzov, pa deda bi nas se odrekao preko novina! I šta, treba sva šuma da pripadne onoj tvojoj kurvetini od strine?! Videćeš šta će ti otac reći..."
_______________________________________________________________________
- Sin: "Ćale bre, daj da više ne zovemo ovog matorog Cindu na slavu! Dođe u 9 ujutru, ode pred zoru, u međuvremenu popije 2 gajbe piva, upiša se na fotelji i progori zavesu pljugom.....baj d vej, smrdi kao Robin Vilijams u Fišer kingu...."
- Ćale: "To kad ti budeš slavio, pizda ti materina balava! To je stari uzov još iz zavičaja, treba da navučem neku bijedu na vrat....pa đed Velimir ti se sad prevrće u grobu, nesrećo!"
_______________________________________________________________________
- Unuk: "Dobro bre, baba, kako možeš da budeš toliko đubre?! Već šesti sat buljiš u te parove, a znaš da je danas sahrana baka Anici! Pa sto puta ti je pomogla oko stoke kad si bila bolesna ili mrtva pijana...."
- Baba: "Ma žao je meni veselnice, ali mi nismo na uzovu, sine! Šta, treba da odem, pa da me matora Anka pozove sebi?! Neš me zajebati, ne umire se Vidosavi još!"
Ostrašćeni hrvatski nacionalista bez prebijene pare u džepu.
Templejt odgovor prosečnog stanovnika sa ovijeh prostora na neobjašnjivu promenu u dotadašnjem ponašanju i(li) delanju određene ljudske jednine, odnosno množine. Ad hok rešenje nepoznate, u trenutku kada se iscrpe svi logički pristupi rešavanja iste.
Ono - mora da rogati batica do jaja štuca tamo dole koliko ga spominjemo ovde gore...
- Kume, 'de ćeš, ja mislio još po jednu da zveknemo...?
- Ma, idem kući, kume, sumnjiva mi ova moja, već danima me ne zove da proveri 'de sam i s kim sam, odlazim i dolazim kući kad 'oću, jedem burek svaki dan za doručak...Uvuk'o se, bre, neki Đavo u nju, ne mogu uopšte da je prepoznam!
- Uvuk'o se, kume, neko drugi, ako me razumeš...Ček' samo pištolj duzmem iz kola...
..........................
- Ćale, šta je ovo s Partizanom u poslednje vreme?? Znači, ne pamtim koliko dugo nisu imali ovako očajnu sezonu...
- A ko će ga znati, sine...ušao neki Đavo u igrače, opremu, loptu, stadion, semafor...sudije...
..........................
- Premijer Vučić upozorava: "Narode, ne dozvoli da se Đavo uvuče u tebe, samo mi još to fali na spisku problema!"
Nauka o životinjama i biljkama, koja nam objašnjava strukturu i funkcionisanje živih bića. Plod je neumornog eksperimentisanja i pregalačkog truda generacija naučnika u razotkrivanju tajni koje nas čine onim što jesmo. Nastava biologije u školama veoma je važna za razvoj kritičke, analitičke i praktične misli kod mladih ljudi.
- Dobro jutro, učenici, jesmo li jutros svi tu? Redar?
- Jesmo, profesore, samo nam fali Jan, on je danas dežurni na ulazu.
- Odlično. Nadoknadiće Jan posle… Nego, šta smo juče rekli, šta radimo danas?
- VIVISEKCIJUUU!!!
- Tačno. Primetili ste da vam se na stolovima nalazi medicinski pribor i ogledne životinje. Jeste li svi primetili? Je l svima jasno?
- JESTEEEE!
- Odlično. Znači, danas, anatomska građa, funkcija unutrašnjih organa, sa posebnim osvrtom na funkcionisanje autonomnog nervnog sistema. Sa leve strane imate skalpel, a elektrode za indukovanje nervnih impulsa sa desne. Sada hoću da svi uzmete svoj skalpel u desnu ruku i…
- Profesore, profesore!!!
- Šta je sada, Tomase, ko ti je dozvolio da mi upadaš tako bezobrazno na čas?! I kakve su to sirene?
- Kaže upravnik da svi moramo u podrum. Vežba neka valjda…
- Himmeldonnerwetter!!! Sigurno Rusi ponovo bombarduju! Polako, deco, svi u podrum. Održaćemo mi ovaj čas sutra, ne zvao se ja doktor Mengele!
