Roditeljska pretnja studentu plejboju finansijskim sankcijama.
Otac: Jel' bre!? Gde si ti? Ceo dan te zovem, ne javljaš se? Do sedam uveče ne javljaš se na telefon!
Student: Tu sam bre ćale! Spavao sam pa sam utišao telefon. Evo da popijem kafu i krećem da učim, rek'o sam ti da noću učim.
Otac: Znam ja kad učiš! Nemaš ti vremena da učiš! Posle deset uveče opet se ne javljaš!
Student: Pa ne javljam se, utišao sam telefon da me niko ne prekida dok učim!
Otac: Moreee, za sve ti imaš odgovor a kad izadješ na ispit tamo ne umeš da odgovoriš. Evo sad da ti kažem da znaš: Zavrnuću ja slavinu, šta misliš meni pare teku k'o reka! Pa kad nemaš za izlazak ima da učiš i danju i noću a na telefon će se javljaš ko Mica na telefonsku centralu. To sam imao da ti kažem!!! Ajde sad, lepo sedni i uči i uključi vibraciju da si mi dostupan 24 sata.
Ova pretnja se uglavnom ne ostvaruje. Roditelj ne želi da sebi doda još jednu brigu, da mu dete gladuje bez para, a student shvati pretnju ozbiljno, pa u poslednjem momentu da po neki ispit. Ali pretnja se tokom studija ponavlja više puta kao efikasno oružje protiv prekomernog bludničenja deteta za vreme studija.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.