Nadimak za gabaritnog lika. Građen je kao tenk, a graciozan kao da je ruske proizvodnje. Ždere mesište kao što lada niva guta benzin. Ima vrat k'o Palma.
- Ćero, je l' smem da te pitam nešto? - Kaži, tajo. - Gde nađe onog nosoroga, 'leba ti? - Molim? - Lepa si, zgodna... Pametna nisi al' si mogla da nađeš nekog normalnog muškarca, a ne ono. - Pa, šta fali Živoradu? - Ne fali mu ništa. Preliva. Jede k'o da mu je poslednje. - Tajo! - Ja s Putinom da se zameram neću. Vrati mu onaj tenk da ne ispadne neki međunarodni incident.
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti. Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to... - Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza... - I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a... - Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja... - Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
Najveća tajna univerzuma. Pred njom su poklekli najveći umovi sveta, jer njihovi dugogodišnji radovi na otkrivanju tajni emisije jebozova nisu urodili plodom. Tako je Njutn popizdeo i izmislio infinitezimalni račun, Tesla bacio kurac mačkama i posvetio se saradnji sa Svetim Ilijom D Tanderbolterom, Ajnštajn našao utehu u Milevinom zagrljaju i tesnoj saradnji sa relativnošću, a Hoking seo u kolica i ukapirao da su crne rupe tako jednostavna misterija prema otkriću funkcionisanja emitovanja jebozova.
Koje je rešenje koje zadovoljava nejednačinu koja kaže da će osoba A, vidno ružnija od osobe B, privući veći broj žena, pod uslovom da su im svi ostali parametri uslovno jednaki (status u društvu, konto na računu, obrazovni nivo, duhovitost, blabla...). Il da prevedem u neki realan primer: Zašto će 84,26 posto žena da kaže da je Havijer Bardem veći bačje od recimo Orlanda Bluma, iako je ovaj potonji rađen prema Vitruvijevoj skici, sav srazmeran i simetričan, dok ovaj prvi izgleda ko da ga je Federer zalepio tiganjem od 30 kila iz forhenda, po sred face, ili ga je babica ispustila na glavu u porodilištu?
*Tajna je u kombinaciji hemije i elektromagnetizma. Dakle, jebozov ima svoju hemijsku formulu, neku kobasicu tipa H22C44...kiseonik nešto, fosfor ovo-ono, ununuijum držnedaj i mnoooogo kurčatovijuma. Dalje, muškarci i žene emituju i primaju elektromagnetne talase određenih frekvencija. Kad dođe do rezonancije, muškarac ima prolaz kod nositeljke pičke. Stoga, ako muškarac pošalje jebozov određenom frekvencijom koju ženini receptori primaju, može da dođe do tršnje. Što veći opseg frekvencije jebozova poseduje muškarac, to su mu teoretski veće šanse da se žene lože na njega.
Dakle, ako se gorepomenuta nejednačina izjednači sa nulom, dobija se da je opseg frekvencije osobe B veći onoliko puta veći od opsega osobe A, koliko je osoba B ružnija od osobe A.
*nije naučno dokazano
KST pun kao oko. 00:17. Ulazi Krešimir, direktno s basketa. Znojav, majica iscepana, koleno levo poderano. Posle 10 minuta, dolaze kola hitne pomoći i policije. Sanitet zbrinjava 168 pripadnica lepšeg pola, koje su kolabirale. Policija privodi Krešimira jer je počeo da ometa signale svih radio stanica i televizija s nacionalnom frekvencijom, instrumenata koji svoj rad zasnivaju na IC i UV talasima, rendgena, a i svemirske stanice diljem kosmosa su totalno pobenavile i šalju neke čudne informacije ka majčici Zemlji. Prilikom sprovođenja u policijsku maricu, novinarki Večernjih novosti je tiho izjavio da će se braniti ćutanjem, na šta je ona izvadila matericu iz sebe i rekla „Ili ti, ili niko“ i iskrvarila na sred trotoara.
- Uh, kolke sisurde ima vaspitačica Morgana, ko krofna od 20 jaja. Može ceo vrtić samo iz leve da podoji. Sinoć sam je izvato i rukama i nogama, al višak uvek ostane.
Sise kojima ne pomažu standardni konfekcijski brojevi brushaltera, već korpe veličine desantnih padobrana. U poređenju sa njima, nema razlike između simentalke i daskare. Tiha čežnja latentnih edipovaca i zagorelih (dakle svih) studenata tehničkih fakulteta.
- Batice, vidi onu ispod žutog suncobrana. - Misliš, onu OKO žutog suncobrana? - E tu! Vidi kakvu sisu ima, uh šta bih joj radio!!! - Sine, zajebi ti to, vidi kakve su padobranke. Tome se ne prilazi. Nemaš ti mehanizaciju za ta brda. Bradaje su joj ko ratkapne, kičma joj je garant ko sudžuk od opterećenja a ispod pregiba se verovatno razvio autonomni eko-sistem jer tu ni noga ni ruka nije kročila od ranog puberteta. Uostalom, sećaš se šta sam te učio: Ne jebi ništa što ima sopstveno gravitaciono polje, a ova čuda zakrivljuju prostor-vreme... - Aaaaahhhh, crna rupaaaa... - O jebem ti zagorelog astrofizičara. Ajde, de, nemoj da si skenjan, vodi te tvoj drug Kreša posle kod jedne male lomikurke da ti pokaže kako se pravi rol-viršla, duguje mi uslugu, resetovao sam je sinoć.
Dojadi meni jedan dan da krcam alpsku po gradilištima dok me šiba promaja, da mi hilti tandrče pored glave i padam sa skele svakog meseca. Neću trijestu dočekati, kamoli unučiće ako ovako nastavim, velim ja sam sebi, pa se rešim da tražim neki prizemni posao. Negde u to doba, došli žabari u Kragujevac da kupe ono što je nekad bila fabrika, pa se čulo po selu da traže radnike. Svi živi poleteli k'o pušteni sa lanca, a kud svi Turci, tu i mali Haso. Ustanem ti jedan dan malo ranije, doručkujem čvaraka i luka, podmijem se i poskidam krmelje, izbričim i pljusnem malo rakije 'mesto afteršejva, pa da idem da iskam posla. Odem ja tamo, kuc-kuc, dobar dan-dobar dan, ja sam Tajitaj, daj posla znam da imaš! Nije prošlo dugo, dođe neka sa naočarima, (onako, nije loše, ali nije ni neka lepotinja,za umočit dušu dalo) i kaže nama 'ajd za mnom. Ide ona napred, a mi za njom, k'o da nas na streljanje vode. Odvede nas u neku prostoriju, davali nam tamo neke papire sa nekim sličicama, kao da nas testiraju. Testirali nas, Boga mi, dobra 4 sata onako kolektivno, pa veli onda 'ajde sad izađite pa jedan po jedan na razgovor. Bilo nas dvajestinu, krete ona da proziva, al' nikako do mene da stigne. Čekaj ja, čekaj, nikako da dođem na red, smrče se lebtejebo. Sedim ja u onom hodniku, dupe mi utrnulo od sedenja. Isproziva ona sve, ostadoh samo ja. Ovaj zadnji, ganferinjo neki, nije se dugo zadržao, isprati ga ona, pa se vrati do mene i kroz osmeh reče: ,,'Ajde sad ti'', dok joj se pogled lagano spuštao ka mojim pantalonama. Bi mi milo. Ušli mi, kad će ona:
- Uffff, tebe sam čekala. - Što baš mene?- upitah onako, šmekerski lagano. - Pa ti si poslednji, posle tebe mogu da idem kući.
Uh kurvo, mamu ti jebem, mislim se u sebi, al' se ne dam isprovocirati. Samo se smeškam. Ispitivala me uzduž i popreko, gde sam bio, šta sam radio, šta očekujem, čemu li se nadam, pa u neko doba reče:
- Dobro, gotovi smo sa pitanjima. Sad moram da te pregledam. - Kako da me pregledaš? - Ništa se ti ne boj, samo ustani i skini se. - Da se skinem? - Da, lekarski pregled, moram to da obavim.
Ne ličiš mi na doktorku, a i to se ne radi ovde valjda koliko znam mislim ja, pa k'o no velim, šta ga znam, žabari su to, možda se kod njih tako radi. Setih se da sam se prao prošle subote, nokte po običaju sek'o u nedelju, nema gde da pukne bruka. Skinem se ja, ostanem samo u dudurajkama, gleda me ona, pipka, opipava,hvali me kako mi jake ruke, pa mazi po grudima, diše za vrat, poče meni neka milina da se penje uz stomak. Dođe i do butina, mic po mic, uhvati patku. Ijaoooo, mislim ja, pa sad si se zajebala. Okrenem se pribijem je uz zid, pa joj surduknem jezičinu u grlo, desnom rukom za levu sisu, levom rukom joj polako podignem nogu pa prošaram prstima po vrtu rajskome, a ono, kao da je 40 noći kiša lila, zidovi vlagu vuku. Spusti se ona da zasvira koju, more svira alal joj vera. Neću ni ja da ispadnem seljak, spustim se i ja na usmeni, pokidam joj domaćinke, jao brate mili kad me zapljusnu smradina! Lebtijebem, suze su mi pošle, k'o da je nešto ušlo unutra i crklo k'o što veli narod, ali sad nema nazad, ako ne prođem, ima da krcam alpsku narednih 50 godina. Ne smem da omanem. Odradim to malo ofrlje, moram da priznam, jebežga, bio sam dekocentrisan, ali onda dođe ono glavno. Legla ona, raširila noge k'o Rusija gasovod, ja ubacim mačora u kućicu pa krenem da orem. Vrišti ona k'o da brata ženi, al' ne popuštam ja, sve jače i silnije udaram. Rekoh da je okrenem, viđao sam to po onim filmovima na Palmi plus da vole kad ih presamitiš pa tako i uradim. Jebem je ja, poza Vuk Karadžić, uhvatim je za kosu, pa povučem ka sebi, vidim svidelo joj se. Ja onda još jače i jače, počinje laminat da talasa od siline, a njoj dupe od udara. Pogledam na sat, vidim nije prošlo ni 30 minuta, a ja osećam kraj, kažem sebi ne smem sad da zajebem, pa pomislim na Mijatovićev penal, te mi malo splasnu uzbuđenje. Ja onda prikupim svu preostalu silu u meni za jedan poslednji stihijski napad, pa navalim. Povika ona dosta, ne mogu više, ma šta dosta, majku ti kurvinu jebem, počnem da bijem k'o maljem, pa čak i ošljisnem s' vremena na vreme, velim ti ćeš posle MENE kući d'ideš?! Pa nećeš moći da se pomeriš do ujutru! Zna se ko namešta antenu, ko viče dal' je dobro. Or'o ja, or'o, dođe do svršetka izvadim prangiju pa raspalim po zidovima, ne moraju da kreče do naredne godine. Osta ona onako da leži, pokušavajući da dođe do daha, a pička joj se puši od miline. Ja se obučem, pa krenem polako, rekoh samo javi mi kad da dođem na posao. Izlazim ja u hodnik, kad tu se skupili svi, od portira, preko čistačice, do direktora svih kooperanata. I samo vidiš, kreće spontani aplauz.
Diskretno stavljanje do znanja osobi kojoj je klim upućen da je se sećate. Možda ne baš sa sigurnošću odakle i u kom kontekstu, a možda nije ni vreme, ni mesto za neki topliji pozdrav. Klimnućete, proći i evocirati uspomene...
Prepoznao sam je sa velike udaljenosti, dok sam vodio najstarijeg sina na trening. Neki tip je nonšalantno držao ruku preko njenog ramena, ne toliko srdačno da pokaže koliko su prisni, ali opet dovoljno da stavi do znanja da ona sada pripada njemu. Nisam ga poznavao, ali je bilo očigledno da on mene zna. Nisam ga tretirao. Čuo sam da je trudna, i konačno videh kako sve to izgleda. Toliko sam želeo da je vidim u tom izdanju. Približavali smo se jedno drugom, oboje prezauzeti gledanjem golih krošnji i nekom nepovezanom nazovi-pričom sa saputnikom. Kako je došlo vreme da se mimoiđemo, neobuzdano sam prikovao pogled na njeno lice i ovlaš ukrao njen zbunjeni pogled. Klimnuo sam glavom bez reči. Odklimnula je u znak pozdrava. Nisam se okretao.
Zvuči banalno, ali prvo čega sam setio je bio krpelj kojeg je vadila iz mojih testisa, a kojeg sam pazario na livadi nadomak grada, imajući seks sa njom. Vadiš mi krpelja iz jaja, jebote! I klimaš...
1. Dani kada su ženke najraspoloženije za parenje, a mogućnost začeća najveća.
2. Dan nepresušne inspiracije, kada mudros' jednostavno kulja na sve strane, ne možeš da napišeš sve što ti u momentu padne na pamet, kad odeš u WC na "pauzu"‚ prosto ti se čini da i tu mudro kenjaš.
Cvet koji je postao simbol preporoda srpske vojske u Prvom svetskom ratu zbog sposobnosti da ako se osuši, uz malo kiše povrati svoju prvobitnu lepotu. Cveta samo na području Kajmakčalana, i time nas podseća na nadljudske napore koje je naš narod doživeo prelazeći nepregledne planine Albanije.
Da ne bismo nastavili tradicijom zaboravljanja lepšeg dela naše istorije, i bili nacionalisti i patriote bez ikakvog znanja o našoj veri, tradiciji i istoriji, ovaj cvet govori nam mnogo toga. Da smo imali najčasniju vojsku u ratu, da smo potomci ljudi koji su vekovima davali krv da teritorija na kojoj živimo ostane naša, da smo na putu da to sve protraćimo, i izneverimo đedove. Zato, vlado, Evropo, gazi tihim hodom, opelo gordo držim u doba jeze noćne, nad ovom svetom vodom!
Amin! Nema dalje. Nebitno da li se nalazi u domu zdravlja, urgentnom centru, pošti, sudu, stanici MUP-a, kod advokata, u socijalnom, banci, crkvi ili kod automehaničara prosečan Srbin ili Srpkinja se na zakazan termin pozivaju i uzdaju više nego Amerikanci na peti amandman. Sveti argument u raspravama po karakterističnim zmijolikim redovima i nenadjebivo-neopozivi argument u svađi sa šalterušom. Naoružan nediskutabilnim argumentom ulaziš kaubojski u čekaonicu, skeniraš pogledom prisutne obične smrtnike kojima po pogledu vidiš da te se plaše i gangsterskim hodom prilaziš šalteru gde izgovaraš gromkim, blago promuklim glasom: imam zakazano. Ljudi padaju u nesvest, šalteruša stavlja kafu i nudi ratluk, čistačice čiste pod oko tebe kao parket oko Majkla Džordana onomad. Nema tu hitan slučaj tamo-vamo i cile-mile, nema padanja sistema, ja bre rođače imam zakazano tad-i-tad i hoću bre da budem primljen.
Bulevar Mihaila Pupina br 42, sprat 2, stan broj 24
dum dum dum(onomatopeja lupanja na vrata) **Krsman:** Žaklina otvaraj! dum dum dum dum dum(opet) **Krsman:** Otvaraj jebem li ti sunce kalajisano! dum dum dum **Krsman:** Otvaraj ili razvaljujem pa ću te tući što sam razvaljivao! Žaklina otvara vrata i mladić u pubertetu posramljenog pogleda koristi priliku da izađe **Žaklina:** Šta je manijače, šta lupaš, hoćeš cela zgrada da navrne ovamo? **Krsman:** Koliko je sati lepojko?! 5 i 15! A ja sam imao zakazano u 5! **Žaklina:** Dobro bre, pa vidiš da je dečko u nezgodnim godinama, red je da mu izađem u susret, nije dva puta umočio...a ne ko ti, matora konjina dođeš ovde da se po dva sata iživljavaš... **Krsman:** Alo, imam zakazano šta ti nije jasno!?
O Bogo al' je ljuta. Kako te istorija nije ničemu naučila opet si zasrao. Zasrao si gore i masovnije nego odred foka posle tri tone pokvarenih šljiva. Toliko si zasrao da ne da nećeš jebati, nego nećeš ni šetati a ni gledati. Ma nećeš ni drkati. Ma moraćeš da se zaposliš u vodovodu i kanalizaciji da bi mogao sve to da očistiš!
Loše si postupio, znaš da si kriv. Kaješ se. Ali kasno je. Izvinjavaš se, moliš za oproštaj, kupuješ cveće, bombonjere, gori si papučar od Pume, više te jašu nego baba Staninu polumrtvu kobilu Šanu, bacaš se na kolena k'o nesrećni Era Klepton pred Lejlom, pitaš za još jednu šansu...
Ali ništa to ne važi, jer ona i nije ljuta... Ona je povređena.
