Najzajebanija stvar za definisanje i to ne samo na ovom sajtu nego od velikokg praska do danas uopšte.
Singularitet je termin, fenomen, pojava (a niko ne zna šta je) koja prkosi zdravom zemaljskom (a možda i vanzemaljskom) razumu na svaki način zbog toga što je on verovatno SVE i verovatno i istovremeno NIŠTA. Neće vas valjda zbuniti (a znam da hoće) ako kažem da je to mesto (ako je uopšte mesto) u kome je SVE i od koga sve POČINJE (ako uopšte u njemu pojam vremena nešto znači što svaki početak nužno zahteva). Sve u svemu, nešto što vas može učiniti konfuznim više nego bilo šta na ovom svetu i nešto što će najefikasnije ubiti volju u vama za saznavanjem i otkrivanjem tajni univerzuma i naravno definisanju istih. Uzročno-posledično pitanje “šta je straije kokoška ili jaje?” je prava teletablis zanimacija u odnosu na tajne singulariteta.
Singularitetom se opisuje stanje kada je sve na ovom svetu, ali ama baš sve, bilo u stanju kosmičkog embriona ili nečemu što je još mladje od embriona. Iz ovog beskrajno majušnog i beskrajno gustog zametka nastala je cela Vasiona i ono što je u njoj. Ako zamislite (a ne možete) tačku koja je toliko mala da i nema dimenzije i da u njoj sabijete svu materiju Vasione blizu ste onoga što se zove singularitet. Rekosmo zamislite i sabijte … e tu je kvaka, kao mislilac, sabijač i u neku ruku kreator singulariteta morate da se nalazite negde, ali negde van singulariteta ne postoji, negde ne postoji ni u samom singularitetu, što vas baca u logičku zajebaciju da je mislilac i sabijač ili singularitet “lično” i ne može da ga vidi, zamišlja i razume a kamo li sabije, ili se potpuno sjebete pa zaključite da mislilac i sabijač uopšte ne postoji jer nema gde da postoji.
Ako singularitet ipak zamišljate kao malu, okruglu petardu koja “visi” negde u prostoru i “čeka” da prasne velikim praskom i podari vam radost postojanja u Vasioni, opet ste se zajebali. Izvan singulariteta PROSTOR NE POSTOJI, nema ničega, jednostavno petarda nema gde da “visi”, nema čak ni vas koji čekate da vidite vatromet jer ste vi produkt velikog praska i deo Vasione koja još uvek “čeka” da nastane i “kreira” prostor za posmatrače. Da, pomenusmo glagol čekati … opet kvaka, nema čekanja u singularitetu jer u njemu vreme ne da ne teče - VREME NE POSTOJI.
Pa šta postoji koje pičke materine u tom singularitetu pitamo svi.
Pa postojala je cela naša vasiona (sva njena materija) koja nije ni u prostoru niti u vremenu. Eto to je singularitet, x=0, y=0, z=0, t=0, m=∞. Sve za šta znamo je bilo u njemu ali na način i u formi koju ne možemo da zamislimo. Jednostavno ljudski mozak ne poseduje “dimenziju” neophodnu za shvatanje tvrdnje da je u singularitetu sve, ali to sve nije ni u prostoru (NIGDE) ni u vremenu (ne postoji reč za NIJE U VREMENU), pa ako nije nigde onda verovatno i ne postoji, a svi jebeno znamo da postoji. Ili, singularitet je sve, što po ljudskoj logici znači i svuda i uvek, ali kako u singularitetu prostora i vremena nema to automatski znači da nije nigde, … i slične zajebacije i logičke vratolomije.
Zašto ljudima nedostaje moždana “dimenzija” za potpuno razumevanje singulariteta? Pa verovatno iz istog razloga zato što krokodilima nedostaje moždana “dimenzija” za razumevanje integrala ili, recimo, književnosti Milorada Pavića.
Na kraju, pitate se gde je ovde zabava i neophodna zajebancija u definisanju. Odgovor naslućujete; u singularitetu nema ni prostora ni vremena za zajebanciju, a i kad bi bilo ne bi vam mnogo stalo do toga. Isuviše je “skučen” i “statičan” za ozbiljniju zabavu.
Jebeno za definisanje u pičku lepu materinu, ali ipak donekle zabavno.
gujaxxx
Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
Srpska narodna tradicionalna nošnja.
Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.
- Brate je l' gotiviš ti da praviš face u ogledalu kad si sam u liftu?
- Pa naravno. To svi gotive. To i ono kada se brijem da zaližem kosu na dole i na stranu, ostavim brčiće k'o Hića i držim par minuta govor na izmišljenom nemačkom pred ogledalom.
- U da, i to je do jaja.
-----------------------------------------------------------------------------------
- Ahtung, dihtung habe ajne gevezen, konen zih mi....
- Leptejebo davaj pušku! DA-VAJ PU-ŠKUUUUU!
- Drži ga sine. VE-ZUJ!
- Šta je dedi ćale, što se dere?
- Nemoj da mi se praviš lud. Lepo sam ti rekao da promeniš to sranje kada ti stiže poruka. Znaš da deda poludi kada čuje Hiću.
Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.
Kćerka dovela deliju, svog budućeg, da ga upozna s roditeljima. Domaćin, nakon par minuta odmeravanja, pita gosta:
- Šta'š piti?
- Pa, ovaj, ja bih ako može neki sok...
- Kakav sok, jeb'o te sok, nije ti ovo kavana!
Uto se ubacuje domaćica:
- Nemoj, Simo, dijete je to...
- Kakvo dijete, jeb'lo te dijete! Vid' ga, ima devedes' kila, a 'oće sok. Drmni, bolan, ljutu, jeb'la te ona!
Balon rakije zakopan negde u voćnjaku.
- Što si se ti tako provrednio ovih par dana?
- Kako misliš?
- Pa sav si voćnjak prekopao...
- Ma tražim neku rakiju što je deda zakopao da se izvadi kad krenem u vojsku. Vojske nema, pa tražim da ne propadne...
- A što ne pitaš dedu?
- Pusti ga, drma ga Alchajmer, neće da prizna gde je balon dok me ne vidi u uniformi s puškom...
- Pa što ne kažeš! 'Ajmo do mene!
- Šta ću kod tebe, uzmi ašov i kopaj!
- Ma 'ajde bre, moj ćale bio kapetan u rezervi, dam ti i činove. Da vidi deda svog kapetana pa da ločemo!
Inače jedna od dve najveće svrhe deteta (pored odlaska u prodavnicu) jeste i da ide kod komšije po stvari koje naprasno zatrebaju. Nekad zafali bušilica, ponekad gedora ključ, a katkad kolica ili grablje. Dete ni krivo ni dužno mora unapred naučiti uvodni monolog koji treba u jednom dahu da izdeklamuje pred nervoznim komšijom i donese traženi predmet kući što pre.
tata: Jesi doneo cvikcangle od komšije Pere?
dete: Jesam, evo.
tata: Pa to su vangle, cvikcangle sam rekao a ne vangle! Šta si mu ti rekao tamo?
dete: Rekao sam ovako: “Čika Pero, tata me poslao po cangledangle, da mu date a on vraća sutra čim obavi posao.”
tata: Ček bre, šta je ovo u vangli, ulošci?? Kod kog Pere si ti bio jebote miš?
dete: Bio sam kod čika Pere što mu kuća iza Jovine letine.
tata: Mi sa njim ne govorimo...
dete: Rekao je čika Pera da ti dam te uloške, kaže da ti verovatno trebaju jer si ispao žena u vezi neke njive. A tata šta su to ulošci, i zašta se koriste?
tata: Koriste se sine da ti jebem mater. Ne možeš jedna klešta da doneseš jebem te nesposobnog, ko da nisi moj!
dete: *Otrčava u kuću plačući.*
žena: *Istrčava iz kuće besna.* Predraže oćeš da ti jebem mater pijanu ja sad, šta uradi sa detetom.
tata: A jebem vas nesposobne, na tvoje je povukao.
žena: *Gađa ga brenerom u glavu.*
Dolazi policija i vodi Predraga na trežnjenje.
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
Kuća nije dom ako nema žuti reckavi nož.
Vremenski period , kada SAD ne bombarduje nijednu državu.
Jedno je praviti tortu, a nešto sasvim drugo posmatrati taj proces. Čekati te dve "viljuške kojima ne možeš da ubodeš" da bi sa njih pojeo nešto malo srednjeg fila "Švaler" torte (onaj u koji ide lomljena čokolada), bilo je slađe nego prejedati se uvoznim Kinder čokoladama. Malo je tu bilo fila količinski, jedva za kafenu kašičicu. A opet tako slatkog. Lepšeg nego prstima. Slađeg nego posle, sa ostatkom torte. Vraćaš viljuške sa više fila na bradi i oko usta nego u samim ustima, mljackaš i pitaš jel možeš i ti malo.
Dobiješ.
Težak je na prvo držanje. Trese se i galami. Ali belanca pod tim viljuškama tako skladno osciliraju i pretvaraju se u kremastu masu vrlo brzo. Ovi današnji su nejaki. U svakom uputstvu piše da ne bi trebalo da rade, bez prekida više od 60 sekundi. Kažu da je to zbog plastičnih delova. Gorenje ima plastične delove takođe, ali to su delovi sa dušom. Kec, dvojka, trojka... Četvorke se već bojiš. Možda će poleteti, nestati, pa se više nikada neće praviti tako lepe filove. Dosta je. Mama okreće posudu da proveri kvalitet ulupanosti, istu onu posudu koju si u zabavištu nosio kao šlem kada si glumio Biberčeta i spašavao Lepu od Ale. Belanca ne ispadaju, a Mikser vraćaju u kutiju. Biće miran do sledeće nedelje.
I tako opet. Još jedan najlepši fil, još jedan radni dan miksera. A do tada ćeš morati da se zadovoljiš tortom, Žele Zekama i Krem Bananicama. Možda i čike koje prave Bananice imaju ovakav Mikser.
- Kevo, nešto razmišljam, jel ti i dalje praviš torte onim starim braon mikserom?
- Naravno! Šta si ti mislio? Da kupim nešto za telad sa Tele šopa? Baba tvoja mi je ovo kupila kad si se rodio.
- Ma, nešto razmišljam. Ajd me zovi kad bude nešto da se muti...
Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.
- Dobar dan, izvolite.
- Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV...
- Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi
- Hm, pa da. Nisam loš.
- E pa imamo posao baš za vas!
- Super. O čemu se radi ?
- Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu.
- Kakvo bre računovodstvo ??!!
- Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide.
- Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom.
- Ali kompjuteri i brojke...
- Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...
