Šest lopata šljunka, dve cementa, šest šljunka, dve cementa.
Pa ti nemoj da učiš škole, zidarija ti ne gine!
Rečnik / autori
EN
Enoxum
na Vukajliji od oktobar 2010.viđen 16. dec 2020.
2 definicije0 odabranih33 poena
Objasniti petogodišnjem detetu da mački nije hladno, ne boli je kad je nosiš držeći je za kožu vrata, da ona ne jede ono što vi jedete...
Ali mama, jadna macaaa
Kad optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.
Stanje u kome umesto da nemate novac, imate ga dva puta vise, ali on vredi samo jednu polovinu onoga sto vec sada nemate.
Vrsta vetra.
Kada gledaš "Bez komentara" i uporno pojačavaš televizor.
Doslednost. Kao u filmu 'Memento' zapisuj šta si sve pričao i kome i drži se priče. Ako si jednom rek'o da si opalio dve ribe opalio si dve i kad te ćale nonšalantno priupita o seksualnom životu dok cepate drva i kad se naločeš sa ortacima.U suprotnom nećeš moći da povataš kog si šta lagao. Drži se niskih cifri, da si stvarno jebač epskih razmera saznalo bi se. Kada te pitaju koje su arčene srećnice nikako neiskusno ne izgovaraj 'Ma, ne znaš je..'. To prolazi samo kod morskih golova u gostima, i to samo tad koristi. Kaži ime neke koju ljudi znaju iz viđenja...dalekog viđenja. Baš će oni da dođu kod nje da je pitaju 'Izvini,Slavice, jel' te treskao Marjan?'. U detalje ne zalazi, jer pobogu, nemaš pojma o detaljima. Pornići? Šamarao si je...ma daj. U priči se drži jedne marke kondoma, to je marka koju koristiš, ostali ti jednostavno ne odgovaraju. Imaš stav o tome. Obavezno ubaci jedan detalj kad si ispao smešan. Npr. ispao si iz kreveta tokom akcije. To i zbunjena faca prolaze. Kaži da ti se jednom nije digo. Stres jebi ga, svima se desi. Uvek iz topa izbacuj odgovore ne razmišljajući. Ako razmišljaš, lažeš. Koje boje gaće je nosila? Žute ko sisa vijetnamske kurve koja ima hepatitis. Jel je bolelo? Ne ! Jesi skinuo čarape? Ne! Jesi nevin? NE!!!
Doslednost...I zaboga...Idi jebi nešto.
večiti neprijatelji paranoičara.
Oni mi stalno prevrću stvari po kući, prate me dok idem u prodavnicu, uvek su tu. Zaustavljaju me na ulici da pitaju koliko je sati, a ustvari samo hoće da mi uz provokaciju, daju do znanja da ne mogu da živim normalnim životom u mome rodnom gradu.
Oni me uzurpiraju na radnom mestu, služe se svim i svačim. U sred Beograda mi ne daju da budem Srbin, oni su dobro plaćeni da prolongiraju anti-SRPSTVO !
Oni su umetnuti od strane dobro organizovanih špijunskih agencija i vrše ne priznavanje mojeg postojanja. Ne daju mi da napredujem. U interesu im je narušavanje moje privatnosti ubacujući koje kakve plaćene gradske provokatore, koji na razne načine remete moja prava. Tačnije, slobodna šetnja gradom za mene je nemoguća misija.
Pored svega toga, oni su mi postavili kamere po celoj kući dok sam bio odsutan. Moje kretanje je svedeno na minimum. Oni špijuniraju i moga rođaka Svetozara, takođe preko mikro-piko-nano kamera.
Dok postoje oni. Moj život nema smisla.
Sava, Dunav, konopac.
Vraćaš se peške sa večere podružnice sindikata najeden i polupijan, usput razmišljaš kako si postao mator, kako si izgubio interesovanje za provod, kako si se nekad dobro zezao, kako ti je seksualni život sa ženom postao rutina, želiš da preduzmeš korake da to popraviš, da uradiš nešto perverzno, nešto o čemu nikad nisi smeo da razmišljaš, dolazi ti energija, prolaziš lift - trčiš na stepenice, ulećeš u stan, ne pališ svetlo, ulaziš na prstima u spavaću sobu, čuješ damare, otkopčavaš pantalone, spuštaš gaće i...
...tvoja žena ulazi u spavaću sobu i pali svetlo i zatiče tebe na krevetu, kao od majke rođenog, samo sa belim sportskim čarapama na sebi i varjačom u ruci kako si se natrtio i prdiš u usta svom stricu iz Trstenika koji stenje u snu i ispada mu jezik iz usta dok spava, a koji je došao ne bi li vam prepisao kuću na Zlatiboru jer nema nikog rođenijeg.
Klupica na groblju koju okupiraju bakute za vreme zadušnica.
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
A: ...moje saucesce
B:....fala
C:...moje saucesce
B:...fala
D:...moje saucesce
B:....fala