Omiljena igračka svake devojčice. Krpica. Sa narandžastom kosom od konca za tkanje. Sa dugmićima na heklanoj haljinici. Napunjena vunom, perjem ili sunđerom. Sa izveženim očima, ustima isfircanim u osmeh, sa par tufnica na obrazima nacrtanim flomasterom.
Dugo devojčicin najbolji ortak, poverilac, pratilac, ispovedač. S njom spava, nosi je svuda, čak i kad piški zato je mama morala da napravi i njoj nošu.
Ponekad je u ljutnji baci ili očupa, izlupa joj šamare imitirajući odrasle...
Ali lutka ne plače. Nju ništa ne boli ... Ta to je igračka. Samo joj, možda, ispadne dugme, ili se rasplete oko, otpadne ruka. Osmeh ostaje.
Al' sve će to mama opet zašiti i popraviti kad je se devojčica uželi...
A onda devojčica odraste... Zaboravi na Krpicu. Spakuje je u neku polu-otvorenu kutiju koju odnesu na tavan. Dođu neke Milice, Dragane, Maje, Sanje, Nevene ... pa krenu u obdanište.
Krpica se smeje.
Onda dođu i neke Jelene, Miljane, Emine, Nataše pa pođu u školu.
Potom dođu Marije, Minje, Jovane, Vesne, donose joj šminku, odeću, spremaju se i idu u grad. Devojčica je sada devojka. Krpica je mala. Ona ne može ići.
Krpica se smeje.
Zatim dođu Jasna, Suzana, Lana i krenu na fakultet. Krpica ne ide. Krpica je neobrazovana, prosta i dosadna.
Krpica se smeje.
I najdenom, posle izvesnog vremena dođe neki Miloš.
Devojčica zaboravi ostale kao i Krpicu. Sad je Miloš sve što je bila Krpica. Sad spava sa Milošem. Sad je žena.
Krpica se smeje.
Ne prođe puno vremena al' ode i dođe još par Miloša, dok jedan ne ostane jer je zaboravio nešto u njenom stomaku. Onda joj stomak raste i raste, a kad prsne dođe neki Andrej što stalno plače.
Uskoro dođe Ivan, i konačno Katarina. Devojčica je sada majka.
Krpica se smeje.
Onda dođu Milani, Vlade, Gorani, Svetlane, Danice pa idu na posao. Pa slede svađe s Milošem kad se vrati. Pa se pomire. Pa ono troje rastu. Pa idu na izlete, večere, svadbe, sahrane, krštenja, kod lekara, u prodavnice, na pijace. Pa jedu, spavaju, piške, kake, rade one stvari, nekad se razbole. Pa traže pare... Pa još puno Pa.
Onda Andrej, onaj što je stalno plakao zaboravi nešto kod neke Ljiljane. I njen stomak raste. I dođe neki Marko... Devojčica je sada baka.
Krpica se smeje.
Prođe još dosta godina, dođe još ovih i onih, mali narastaju, veliki nestaju...
Devojčicu pronalaze na podu. Dok je nose u nekakvoj kičastoj kutiji svi plaču. Dolaze do nekog čudnog mesta gde je iskopana rupa. Dok spuštaju kutiju neki Joankije jezivo nešto peva i priča. Na kutiju pada poslednja lopata zemlje.
Devojčica je sada mrtva.
Krpica se smeje.
Sporet
Velika istina koja će te pre ili kasnije udariti u glavu. U šetnji, u kasnoj večeri posle izlaska, u krevetu dok gledaš jutarnji program sa Boškom Jakovljevićem u razdrljenom roze džemperu, na letovanju, na venčanju, ispod kurve u motelu sa noćenjem i doručkom nadomak Guče, udariće te.
Društva u kojima nikad nisi bio prihvaćen, poslovi koje nikad nisi mogao da dobiješ, babe koje u prevozu pilje u tebe da ti izazovu grižu savesti, one sitne finese kojima su te mučile devojke koje nikad nisi mogao da imaš, pare koje si pucao i pucaš na duvan, alkohol i opijate, propaganda koja ti govori da čekaš sutra, jer sutra dolazi puno prilika samo za tebe, ali dana ti ponestaje, a cela zemlja pulsira pod pritiskom kao prepuna čekaonica, dok se, s druge strane šaka ljudi otima za vlast nad stokom kao pijačar za dobar komad mesa, a ti sanjaš činovnički san uljuljkan u kolevku demokratije i slušaš kako govore da je dobro ako ne bude gore i počinješ tako da misliš i shvataš šta se dešava i to ti se ne dopada i onda guraš i zapinješ i znojiš se i stenjući, bez spavanja, stegnutih zuba sasipaš sve samo u korak, pa još jedan korak i napinješ se još jednom, ubeđen da te taj izvlači na površinu, da te oslobađa mehanizma, povlačiš!
I, na kraju, na izmaku snage, a pred sam kraj tvog dana, iscrpljen, izmoren, izlomljen, dok polusvesno teturaš napred, jasno kao svetlo, napokon ugledavaš širu sliku i shvataš.
Igra je nameštena.
I sve vreme si bio zupčanik.
Opis barikada od nagomilanog smeća u sobi zadriglog nolajfera.
- Alo, Jarinje, javi se, jesi u so...u, jebem ti život, al' smrdi!
- A, šta? Evo me, evo me, tu sam...Razgrni malo te limenke samo.
- Kako spavaš u ovom brlogu?! Ustaj, treba da idemo u....lepljive(šut). stvari(šut)...po tvom podu. Gde si ti uopšte?
- Evo, za kompom, iza ovog čipsa velikog...Mrdni to malo.
- Je l ti palo ikad na pamet da makar otvoriš prozor da priroda uradi svoje? Makar neke biljke da ti porastu iz ove...smese. Čekaj, spavao si za kompom? Zašto?
- Blogovo. Šta treba?
- Pogledaj se, ludače, imaš 33, živiš sa matorom kevom i spavaš u gaćama u gomili čipsa.
- Ja sam potpuno nezavistan od mame! Mi smo razgovarali i ona je rekla...
- Ma da, jednostrano proglašeno.
- Šta reče?
- Ništa, rekoh, traži te Anđelina za Zemlju krvi i meda da glumiš predsednika opštine Zubin Potok.
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Vječita rasprava nas i naših roditelja poslije buđenja.
11.00:
Ja: Dobro jutro!
Majka: Šta dobro jutro stoko? Do 12 sati smrdiš u krevetu! Mrš u prodavnicu, kupi 'ljeba ako misliš doručkovati!
09.00:
Tata: Dobar dan lijenštino! Ustaaaaaaaaaaaaaj!
Ja: Ali, tek je 9?
Tata: Ih, u moje vrijeme sam ja morao da ustajem prije pijetlova... Diž' se!
Drugo ja za koje niste ni znali da postoji. Krvoločna zver koja čuči u vama i čeka da je pobudi srdačnost i predusetljivost radnika na šalterima.
-Dobro veče.
-Dobro veče, izvolite.
-Hteo bih jednu kartu do Šapca.
-U jednom pravcu ili povratnu?
-U jednom pravcu, moliću.
-Aha, da li želite auto-putem, pored Vladimirca, preko Prnjavora ili kroz Grejt Kanjon?
-Hvala, auto-putem.
-I samo koji prevoznik je u pitanju? Raketa AB, Raketa ABC, Lasta, Lastra ili Duga?
-Svejedno.
-Evo. Sačekajte samo momenat. (javlja se na telefon) Halo? Hej, Smiljka, pa gde si ti nema te 100 godina? Nista, evo me na poslu. Da, da, znam isto to se i meni desilo. (posle 10 minuta) Vazi, 'ajde cao.
Vi ste hteli dve povratne karte do Niša?
-MORE DA SE NOSIŠ U PIČKU MATERINU I TI I SMILJKA I OVA AUTOBUSKA STANICA!!! IDEM PEŠKE.
Ljavaj. Ovom rečenicom iskazujete svoj negativan stav prema određenoj rečenici koju vam je sagovornik uputio. Jeste da je pomalo okrutan način, ali drugačije ni ne može, samo mu uputite ovu oštru rečenicu i u kraćem vremenskom periodu ćete ga uveriti da nije u pravu, sve i da jeste.
- Brate si gledao onaj film "Tri metra iznad neba"?
- Naravno da nisam, kad sam ja gledao ta gej sranja jebote?
- Ajde ne kenjaj, film je do jaja, Mario je baš dobro odglumio buntovnika koji je..
- Molim? NELOL. Ajde nemoj da nastavljaš molim te, smaraš večeras previše, idi glumi banderu.
Nasledni genetski kod u alkoholičarskoj porodici.
Onaj koji ti se najebe mile majke pred svima, a ti i dalje misliš da pričate o tumačenju "Malog princa".
Savršen visokotehnološki zajeb za vekovnu grešku u prekrštavanju sveske na kvadratiće.
- Dobar dan, jel imate male sveske na kocke?
- Imamo iPad TabletNote 3D Xperience sa Trial Office paketom.
- ...dobar dan, jel imate male sveske na kocke?
Žena koja te neprimetno, ispod stola, udara rukom, dok na slavi kod kuma ispijaš peto pivo, sasečeno sa par čašica domaće ljute.
U ekstremnijim slučajevima dolazi do upotrebe i nožne kočnice koja se manifestuje zarivanjem štikle po sred vaše noge.
- Kume, oćemo po još jedno ladno?
- NaraAAAAAAAaAvno kume.
- Šta ti bi?
- Ma, grč mi izgleda u'vatio nogu.
- Aham, tako je i mene ranije hvatao. Onda sam ga se rešio na sudu, ali mu još plaćam alimentaciju.
Posebna sociološka pojava oivičena nepoznatopoznatim ljudima. Nije ni čudo što je potrebno tri godine srednjeg obrazovanja za jednog profi konobara. Taj čovek mora da bude u stanju da dnevno zapamti i prosledi 4234 kafe, 2150 sokova i 700 alkoholnih napitaka. I vrati kusur. Uglavnom pravi dasa. Svaka mu čast. Dalje, ako konobar izvuče samo 50% zapamćenih lica ljudi kojima je dao neki od gore pomenutih napitaka, on svakako mora da doživi kakvu mentalnu deformaciju, pa da kad vidi čoveka na ulici, umesto glave mu vidi produženi s mlekom i kiselu u flašici ili guaranu mohito.
-Hej ćao, šta ima?
Konobar: Hehehe, evo radi se, zar nećeš guaranu?
-Guaranu? Brate, u vozu smo.
Konobar: Izvini. Vadi štos para i daje mu 150 dinara.
