Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
*Kuc kuc*
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Bosanskohercegovački alko test.
- Jel' se sad dolazi kući? Kaži Emir Hadžihafizbegović.
- Emina Hafikači beee... Šta?
- Pola litre vinjaka, vidim ja.
- Ufff, gora si od one mašine.
Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono "mala", nikad mi neće biti jasno.
- Imaš me, Panto, imaš me!
- Žiga sam, Žiga sam! Pazi ledja mala, ledja mala!
Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
Kad naslediš ćaleta u svinjokolju.
Malo poznati reditelj iz vremena stare Jugoslavije. Svi koji su gledali *Banović Strahinju* i ako su pročitali na početku filma, znaju o kome pričam.
Danas je to sinhronizacija imena i prezimena onog matorca što prodaje *Delimano* posuđe. Pogađate, na hrvatskom.
E, smešnog li jezika...
Krešimir: Bok Vatroslave!
Ognjen: Puši kurac!
Naravno da ne postoji. U stvari, ne postoji nikakvo objašnjenje koje bi moglo da te izvadi iz fekalnih masa u koje si trenutno upao. Ovu floskulu upotrebljavaš čisto da bi dobio na vremenu i smislio sledeći korak.
Ćale: Ćero, izvini što te uznemiravam dok uči... Šta se ovde događa?! KO SI BRE TI I ZAŠTO TI JE KURČINA U USTIMA MOJE ĆERKE?! MILICE!
Ćerka Milica: Fafa, nifam nifta uvadiva...
Ćale: VADI GA BRE IZ USTA!
Momak: Gospodine, postoji sasvim logično objašnjenje za sve ovo..........................
Ćerka vam je kurva neopevana koja više voli tuki nego vas OPAAAAAA
Momak u trku grabi odeću i iskače kroz prozor. Zaboravljajući da je na drugom spratu, pada među cveće i lomi nogu u dodiru sa tlom. Umesto da ga samo ćale izbubeca, dobio je batine i od gospođe majke zbog slomljenih petunija. Ćerka je nastavila da se kurva.
Poslanička, ili funkcionerska plata. Ekvivalent iznosu od preko sto hiljada dinara.
- Da vidiš Bajka što se ufurao u fotelju kod ujaka u GSP-u. Zeva ceo dan na sastancima i karta šaha po kompu, a prima usedelicu!
-------------------------
- Torima, čekamo još Malagu večeras i uzimam usedelicu, ima da pušimo droge u venu, OPAAA!
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!
Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!
Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.
- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
