Apsolutno najdebilnija prognoza u Srblja koja sadrži (iz autoru a bogami verovatno i širem auditorijumu nepoznatih razloga) podatke o vremenskim uslovima na Ognjenoj zemlji, Kamčatki i ko zna gde sve još kao da nekog u Srbiji za to makar i malo zabole Pujo Šotka.
- "I kao sto možete videti najhladnije vreme sutra će biti u predelu Punta Arenasa i Rio Galegasa koji za ovo doba godine beleže poprilični pad temperatura...." - "U jebem ti ženo mater...... Stanojka brže zovi kuma Radivoja nek otkazuje sve za sutra ujeba nas vreme nista od roštilja...poslednji put da slušamo mutavog Stanoja gde ćemo u provod....a lepo smo mogli da pičimo na Aljasku Bog da nas vidi....vreme dupe dalo za pecanje."
Pogrešna procena ljudi. Pomisliš da ćeš lako izaći na kraj sa njima ali ti ga onda onako fino zavuku.
-Oberine, ajde više stuci to vino i idi zakolji onog debila, pa da svako ide svojim poslom. -Ne smaraj kepecu 'leba ti. Moram da pijem vino pre šaketanja. -Jooj ode meni glava, najeb'o sam. -Slušaj, kad ja uhvatim ovu Planinčinu i propustim kroz šake on je gotov. Opusti se malo, Tirione.
-Aa brate, čujem da si priveo neku ribu sunoć, a? -Pustiupuzdumaterinu, najgora noć u mom životu. -Što bre? -Pa upoznali se preko interneta, na slikama lepa ko lutka, lepo građena i sve to. Otišli na piće, pa kod mene. Kad se cura skide, ima većeg pitona između nogu nego ja! Uhvati me na neku polugu, nisam znao gde mi je dupe, a gde glava. Zaveza me za krevet i gleda me i onako zlobno se smeje. -Je l' te prodžarala malo? -Srećom nije. Čuo me komšija pa uleteo u sobu sa sekirom i istera napolje demona.
U kombinaciji sa odgovarajućom poročnom i najčešće zakonom zabranjenom supstancom ili praksom, glagol koji uz tu dodatu imenicu postaje isto što i dilovati, samo u znatno gabaritnijem značenju i količini. Može se dakle rasturati droga, piće, cigare, kurve...a u nekim severno-korejskim zemljama bogami i toalet papir, odnosno sve zavisi od toga na šta se raja navukla i šta je radi.
Elem, kapiram da neka logika iza nastajanja izraza potiče od dilerske strategije da se pristigli veći paket rendom robe najpre "rastura" na više desetina manjih komada, potom deli "na tezgu" lokalnim dilerima i odatle konačno distribuira razdraganim juzerima.
Inače, moj diler Mahmud mi je pre neki dan priznao da on robu rastura u oba pravca, i profesionalno, i personalno. Hoće, kaže, da zna šta prodaje, pravi profesionalac, realno...
- Pa pričaj, tebra! Znači, ne znam da l' je iko od ljudi koje znam ikada bio u jebenoj Finskoj... - A šta ima da se kaže, brate...Ladno je do jaja, žene su im teški grobovi, muški se lože na Death Metal a svi kolektivno piju k'o jebeni smukovi. Pazi kad nisam smeo kod mrtvog frizera dodem jer sam se bojao da mi onako pijan ne uzme skalp, znači, ne veruješ! - Ja sam čuo nešto drugo, brate. Ja sam čuo da si ti tu kosurinu zaradio u finskom bajboku, brate, a ne zato što si se usr'o od neke tamo finske Sneže... - A jebiga, matori, mora od nečeg da se živi ako nećeš da lomiš leđa u fabrici leda jebenog, pa smo ja i je'an Rus rasturali alkohol noću kad je zabranjeno... - Pa 'de baš sa Rujom, jebote, oni gore piju od Finaca?? - Jebiga, brate, s njim sam se i jedino kako-tako sporazumevao, ovi Finci k'o mađarski da pričaju, serem im se u Natašu Kandić i Helsinški odbor za ljudska prava!
Posle par pića preći na meze. Nakon pravljenja podloge, neophodno je napraviti pregrade kako bi objekat bio upotrebljiv. Poželjno je unošenje što masnijeg pečenja, kako bi se dobro podmazali. Bukvalno da curi niz bradu. Bonus poeni za četnikušu i sapunjaru ukoliko dođu pod ruku. Nakon pregrađivanja pristupa se daljem oblokavanju do nove pregrade ili do fajronta.
-Mićo kamo ono balonče vina što sam doneo iz tazbine? -E da si ti meni živ i zdrav, ja sam to popio još kad si odneo sarmu. -Leb te jebo, kako te nije uvatilo? Prošle godine sam kuma skidao grabuljama sa duda. -Pa vidi Đuro tvoj kum jeste pijandura, al nema tehniku. Ja napravim podlogu pre nego što se uvatim za flašu. On napravi salto preko praga i ljosne o ledinu ko govno. Nego mnogo si se raspričao, davaj onaj prepek što si sakrio u senu!
Srolane genge uvek pre nego novčanik! Šta koji kurac slamarica, sine gel, limeni kaiš i bobonta od ćaletovog šteka jevreja, to pali. Dođe Mića i spusti ključ od bembare i šta, ima gde da kara, lepo, ali rođeni kad na sto pored švepsa spustiš bobonticu, sve mačke znaju da je februar.
- Alo ljakse mojne mi se širiš u lokalu! - Gospodo, poštovaoci reda i mira, 'ajde odjebite. - Ozbiljno čkode smanji doživljaj, prestani bobontom da gađaš pevačicu i basistu da teraš da ti dohvata, rivotrilac je popiće ti oči sa martinijem.
Humana, nesebična, neretko mala porodična firma koja sprečava haos da zavlada našim gradom svojim svakočasovnim urgiranjem na talasima radija. Sponzor pomaže vremenu da lupa recke po traci našeg postojanja i čini suživot podnošljivim. Zahvaljujući Sponzoru radnici ne kasne u fabrike, pekarima ne zagoreva hleb, švaleri na vreme hvataju štraftu, a studenti ležu ranije da bi ustali da doručkuju i uče. Sponzor kroti Vreme. Ono se taman osili, prostre, zapahne ulice i krene da se steže i samo što nije zapeklo i uvezalo sve u paučinu trajnog i ustajalog - dinnng, Sponzor daje nalog da se bolesna arterija preseče, a vreme istoči i nastavi da napaja život.
Želim da u ime svih nas zahvalim Sponzoru što brine o Vremenu i ne da singularitetu da nam jebe mamu naninu.
- Dinnng! Tačno je podne. Sponzor tačnog vremena mlekara Sočno Vime, Klatičevo.
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče: - Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu. - Ne može sutra, sutra je svetac! - Je l'? A, koji to? - :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni! - Je li taj boldovan? - Nije, ali... - Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče: - Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno... - E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja! - Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći... - Ma, koga boga, komunjaro???
Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima. A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu. Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!
Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.
A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?
- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...
Ko te je, kad te je i što te je naterao da to pominješ kad znaš da će iz toga samo sranje ispasti?
- Ćale, trebaju mi nove patike, ove su zinule do skočnog zgloba. - Ma nemoj, patike? Pa što igraš fudbal po betonu? Ti misliš da ja serem pare? Znaš kol`ko su nam stigle komunalije? A ja na listi za tehnološki višak!!! Ona lopuža Panta, slizao se sa novim direktorom, zajedno iznose delove iz firme, raskućiše sve a ti, Rajko, na kapiju, nema posla za tebe. Naravno da nema posla kad sve gola banda i fukara uzela da komanduje, a pošten čovek samo gleda kako da preživi. Nije ni čudo što propadosmo!!! Eeeeej, da je bilo sreće da nas je Hitler još četresprve sravnio sa zemljom, kad ne umemo ko ljudi da živimo, da se dogovorimo, da od ove zemlje bude nešto. A kako je lepa zemlja, neki narod bi od ovoga raj napravio a mi... - Dobro bre, ćale, ne treba ništa, ići ću u japankama u školu, kud i pomenuh patike.
---
- Diži ovog, vidiš da se unezverio od rakije, tebe jedino sluša. - Dobro, probaću... Ajde, kume, idemo kući, zatvaraju kafanu. Dosta je bilo za večeras. - Čekaj kume, još samo jednu... Mnogo mi lepo ovako sa vama, drugari moji. Zn`š ti da ja vas volim najviše na sveeettttuuu!!!! Dođi da te ljubi tvoj k`m!!! - Dobro, kume, volim i ja tebe, al `ajde idemo, moram sutra rano službeno u Ivanjicu. - Ivajnic... aaaa, Ivanaaaaa, Ivanaaaaaa!!! Znaš ti bre da sam ja nju voleo ko što nikog nisam voleo! Da je ona meni bila SVE!!! Daj još jednu litru, sedi dole, da nazdravimo mojoj Ivani i njenom dragom mužiću za sreću u braku. To ne smeš da mi odbiješ. Slađo, dođi dušo ovamo.... - E jebi ga, sad si zasrao. Sad neće da pođe do sutra. Kud pomenu Ivanu? - Ama bre...mislim, stvarno....
