Čest dodatak rečenicama izgovorenim u trenucima sudbinske odlučnosti ili vrhunskog inata. Ovaj sufiks deluje kao zarazan refren na sagovornika i, kao takav, ne samo da odvraća pažnju sa jebenog smisla GLAVNE REČENICE koja, baj d vej, može da bude čist nebulozni idiotizam ( tipa ' Jebiga, odigraću još ovaj put singl na Totenhem, makar mi poslednji bio ' ili ' E, oženiću se još ovom pa makar mi poslednja bila! ' ), već i njen kvalitet podiže na viši nivo.
April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...
- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već... - WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...! - Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...? - Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem. - Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje... - Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !! - Jaaawohl, moj fireru! - Eva, Eva, gde si ? - Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina... - Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu! - Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera... - Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...
Zadnji vezni među nezaposlenima. Počeo da šljaka, ali volonterski. Za put i topli obrok; eventualno za crvnedaće sa biroa. Sa koordinatama X: Ni na nebu; Y: Ni na zemlji; Z: 0, pripravnik je onaj srednji stalež koji ima ingerencije poput muža baksuzne žene, trećeg golmana Pardubica ili desnog entera na tastaturi. A od nekud mora da se pođe, jbg.
Dok drugi dolaze na posao u autima, ovaj cepa kao Fred Kremenko, pešaka. I to fazon četrespet minuta. U najboljem slučaju zajaše bajs, spusti se do firme, usput vešto izbegavajući babe, kontejnere, motorna vozila, odocnele pijance i preuranjene kladioničare.
- Šefe, neću valjda morati da brojim sve šrafove u toj kutiji? - Dakako, Jovanoviću, da-kako!
Unutarstranačka evidencija ljudi koji navodno glasaju za određenu stranku. Prikuplja se tako što stranački aktivisti štampaju obrasce na koje upisuju rodbinu, prijatelje, poznanike i sve ostale čijih telefona i adresa mogu da se sete. Naravno sve se radi bez znanja prijavljenih ljudi koji u najvećem broju slučajeva uopšte nisu opredeljeni za dotičnu stranku.
Drugi način prikupljanja sigurnih glasova je organizovanje punkta na nekoj pijaci ili ispred Maxija. Ljudi masovno prilaze da uzmu hemijske, blokčiće i balone a likovi koji tu stoje im na kvarno poturaju peticiju pod nos, da se upišu nesvesni šta uopšte potpisuju.
Kuršlus nastaje na dan izbora kada se iz izbornog štaba pozivaju sigurni glasovi kako bi metodom psihičke torture bili poterani do biračkog mesta.
- Dobar dan, zovem Vas iz izbornog štaba Demokratske stranke. Vi ste upisani kao naš siguran glas pa me zanima da li ćete glasati danas odnosno da li ste to već uradili? - - Jesam, još jutros, kad sam išao po penziju. Red je da pobedimo već jednom, da skinemo ove lopove sa vlasti! - - Ali gospodine, mi već jesmo na vlasti! Predsednik Srbije je iz Demokratske stranke, premijer takođe! - - Čekajte, vi niste za Koštunicu? - Ne, to je Demokratska stranka Srbije, mi smo Demokratska stranka! - - More majke vam ga nabijem bezobrazne, koga bre vi zovete? Ima da vas prijavim što me uznemiravate i kršite izbornu tišinu! Lopovi! -
- Dobar dan, izborni štab Srpske radikalne stranke kraj telefona. Imamo vas u evidenciji pa nas zanima da li ćete nam poveriti svoj glas danas? - - Da, da, kako ne! Evo čim ručamo idemo ja, žena, stariji sin, snaja, mlađi sin i tast da glasamo za Tomu! - - Nemojte za Tomu, pobogu! On više nije u našoj stranci! - - Kako nije? Pa gde ode? Nisu se valjda posvađali kumovi? Lele! - - Posvađali se, Toma nas izdao. Obavezno glasajte za listu broj 2, to smo mi, njegova stranka je pod 6, to nemojte nikako. Toma hoće da isporuči Mladića! - - Stvarno? Đubre od čoveka! Za vas ću glasati, nego šta! Jeste da je Šešelj u Hagu ali barem imate Maju! - - ŠKK? -
- Dobar dan, izborni štab LDP na vezi. Upisani ste kod nas kao siguran glas pa bih da pitam ... - Čekajte malo! LDP? Jel' to stranka Čede Jovanovića? - Da. Mi smo broj 7 na izbornoj listi pa bismo hteli ... - - More marš u 3pm! Narkomani! Sektaši! -
- Dobar dan, zovem vas iz izbornog štaba Socijalističke partije Srbije. Imamo vas u evidenciji kao siguran glas. Zanima me da li ste izašli na svoje biračko mesto i zaokružili broj 8? - - Na kurcu te nosam! -
Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.
Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.
Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.
Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja... ----------------------------------------------- Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem... --------------------------------------------------- Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...
