Poslovna kombinacija u Srbiji gde nadrlja neko treći.
- E Mito, pošto ti je cement?
- 600 dindži, jel' za tebe, ili radiš nekom?
- Ma da, pogodio sam sa nekim gasterbajterom da mu izbetoniram pola dvorišta. Pun k'o brod.
- E pa super, onda neka bude 800. Lepo meni, lepo tebi.
Kao prvo, prezime. Misim, Šuvaković. Što kaže Siniša Pavić nomen est omen, ko da je pravljen za neku seriju. Stani malo...
Legendarni funkcioner sps. Majstor sofizma, suludih objašenjenja, logičkih vratolomija, uz šarmantni osmeh i prijatan glas. Trol pre trolova, prototrol. U to vreme toliko iritantan da je u stvari okrenuo krug. Kad čovek bre bolje razmisli ko da su ih pravili po nekoj modli, Dačić, Šuvaković, Milutinović, sve neki ratlukasti, debeli, pokvareni, ko potplaćeni rimski senatori tek dovedeni sa bahanalija. Al Šuvaković je otišao dalje, on je kreacija koja počinje da bude svesna sebe, da oseća svoj ogroman potencijal apsurda koji će isporučiti kao govna, na narod, a kao vrhunsku poslaticu za nešto pametnije gledaoce. Kad samo vidiš njegovu facu koja je kombinacija Slobe i Džona Kliza ne možeš da ga mrziš i psuješ, već ti ostaje da uživaš u tome što ti se nudi, jer ovo ne može da bude stvarno, ne? Još kad onako sa podmehom vodnjikavo pogleda sagovornika iz ogavne opzicije i krene da ga nadglašava i unjka onim puslica torta glasom u stvari shvatiš da su ovo sve režirali Montipajtonovci. Pa da će konačno neko da uzvikne a sad nešto potpuno drugačije, a na Šuvakovića da padne onaj teg od iljadu kila. A u stvari tako je i bilo, jedan skeč se apsurdom završi, pa krene drugi, misle oni koji ne znaju za jadac ovo je nešto stvarno drugačije, kad na kraju opet Kliz/Šuvaković! Izvuko se ispod tega, drži zvonce i podjebava te na finjaka il te tera da kreneš sa bananom na njega a on te lagano spuca pištoljem.
Nego, sva sreća pa su ta nevesela i neozbijna vremena prošla, Šuvaković ko zna gde je, čuva pčele sa onom mrežastom kapicom, il se oblači u toge i drži govore po sobi sam sebi, a i Pajtonovci se bogami promenili, okupili novu, mada sličnu ekipu. Mada verujem da i Šuvke gasi televizor kad pogleda svog nekadašnjeg kolegu isto tako rođenog za apsurd i komediju kako pokušava da režira dramu.
Modedit: klikni za sliku
- Faul važi!
- A ne, ne, ne važi... (unjkavo)
- Kako bre ne važi jel si me odalamio tom 50 kila mlohavštinom od ruke kad sam krenuo na ulaz?
- To stoji, ali molim vas lepo ne kaže se faul važi
nego FAUL KOŠ VAŽI, meni je žao zaista ali koš ne može biti priznat mi bismo izneverili time principe...(još unjkavije)
(pogled Džon Kliz i mahanje glavom)
- Je li bre koji ti je ovaj Šuvaković što si ga doveo?
- Šta je bre ovo? koji potrošeni minuti, koji megabajti kad mi se b92 otvara pola sata, odakle sad iljadu i sedamsto dinara?
- Hiljadu i sedamstotina i sedamdestedevet dinara.
- Ne drobi bre, odakle ovo kad te pitam?
- Kao prvo, da li ste pročitali ugovor do kraja? Ne? Pretpostavila sam. Da jeste, videli biste da ste potpisali da mi zadržavamo pravo promene cena naših usluga koje se mogu desiti za vreme trajanja vašeg ugovora. Pa tako, a u skladu sa tim, zaokruživanje jednog minuta na 10 kao i 1 kilobajta na 1 megabajt, spada u novi cenovnik koji stupa na snagu... (unjkavo 100ŠV)
- Ama dosta više crkli da bogda Šuvakovići, pa jel sam ja za to petog oktobra nosio fotelju iz skupšine kući?
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?
Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 300m. Izađite na drugi izlaz.
- Vidi li ko kružni?
- Ja ne.
- Ni ja.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 100m. Izađite na drugi izlaz.
- Đe ti je kružni, milu ti majku. Nema kružnog!
- Izađite na drugi izlaz.
- Đe da izađem? U livadu?
- Preračunavam. Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- O da ti jebem sve, đe da se okrećem na punoj!
- Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- U livadu? Evo, skrećem!
TRAS!
- Jesi li srećna sad?
- Stigli ste na odredište.
Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.
on (čita Blic zanimljivosti): "E slušaj ovo: Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu višemesečnim istraživanjem 82 ispitanika došli su do zaključka da 5 litara piva na dan umanjuje pojavu opadanja kose kod tamnokosih muškaraca između 32 i 36 godina za 23%... Pa da probam zlu ne trebalo..."
ona (čita Blic ženu): "Aha, evo ti isti naučnici su otkrili da jedan par novih cipela mesečno kod žena između 25 i 35 godina povećava seksualnu želju za 36%..."
Paranoidni društveni isprdak koji, stojeći na margini konformističkog stada, širi svoje zavereničke, oprečne, nerezonske, a često i krajnje neverovatne ideje.
Poluproizvod od čoveka, rasklimana intelektualna mašina bez završne obrade. Edukovan polovično. Čitao je, ali nedovoljno; gledao je, ali uglavnom pogrešne programe; slušao, ali samo jednu stranu.
Površni poznavalac mnogih naučnih oblasti, ali ipak poseduje dovoljno znanja da svojim neospornim oratorskim veštinama može da impresionira veliki broj ljudi. U skladu sa onom narodnom da: ''budala uvek nailazi na još veću budalu koja joj se divi'', teoretičar zavere uspeva da izazove širenje zenica družini likova ispred dragstora koji s punom pažnjom slušaju njegovo izlaganje teorija o hemtralis oblacima i HARP antenama za kontrolu misli.
Za razliku od klasičnog paranoika koji je u stalnom grču i opštoj ''nelagodi'', teoretičar zavere uživa u svom stanju psihičke lucidnosti. Jer, on ZNA. On je razotrkio sve tajne puteve podzemnih sila koje vladaju svetom. Spokojan je jer on neće biti eksperimentalno zamorče velikih korporacija.
Teoretičar zavera istinski uživa u odgonetanju zlih planova judeo-masonskih moćnika i iluminata.
Kao što svaki ciga zna da izgovori i ''č'' i ''ć'', ali uvek na pogrešnom mestu, i kao što polupismen čovek uvek napiše N umesto I, tako će se i teoretičar zavere, sasvim suprotno svim zakonima verovatnoće, gotovo uvek opredeliti za neverovatniju i ''luđu'' ideju od ponuđene dve. Racionalno objašnjenje mu uglavnom nije interesantno.
Ako recimo fizičari procene da bi u ogromnom intergalaktičkom prostoru bilo realno očekivati život u nekom obliku, teoretičar zavere će na to odmahnuti rukom i označiti iste neznalicama finansiranim od strane jevrejskog lobija. Ali ako ugledni časopis Treće oko objavi da vanzemaljci stalno posećuju našu planetu, a američka vlada to zataškava od javnosti jer Ameri žele da za sebe prigrabe oružje malih zelenih, kojim će potom napasti istočni blok - TZ će biti zagolican, podržaće zdušno takvu teoriju i najverovatnije je sutradan prepričavati pomenutoj ekipi ispred dragstora.
- I to pivo koje pijete momci, sve je to od GMO ječma koji nam uvaljuju iz Argentine, i to se zna, samo niko o tome ne priča javno...
- Iz Argentine!?
- Pa zar ne primećujete kako ima drugačiji ukus u poslednje vreme, hoće da od nas naprave degenerike da bi nas lakše pokorili..
- E, ja ne mogu da pijem, stvarno ima neki bezveze ukus, hoćete vi čika Gvozdene?
- Nisam ni ja nešto žedan, al' daj da ne prosipamo... :glo glo glo glo glo glo: Samo nema ništa od toga, u Piramidama je zapisano da Srbin ima najstariji gen koji je otporan na sva ta njihova sranja! I to malo ko zna, ali vreme će pokazati..
:glo glo glo glo:
Ogromna većina glupih ljudi koji zbog toga misle da su popili svu pamet ovog sveta i zanemarljiva manjina pametnih ljudi bez ikakve konkurencije koji zbog toga misle da su popili svu pamet ovog sveta.
Radnik koji ima toliko malu platu da je svima sumnjivo odakle ima i za cigare a kamoli za hranu i odeću.
Stereotipna romska porodica, samo sa milionima.
Šestoro dece, od kojih nijedno ne ide ili nije išlo u školu, majka lujka koja pokušava da uvali ćerke nekome ko će da celu familiju nosi na grbači ceo život, oca boli uvo što su mu ćerke kurve a žena lujka, svi rade za sina debila.
= STARO GVOŽĐE, AKUMULATORE, KUPUJEMO! =
Tata, evo ga onaj Kardašijan sa kombijem, daj da izbacimo onu mašinu iz garaže!
Kad te iznervira žena, pa nagovoriš malo dete da je udari.
-Udri s tom lopaticom mamu ćero , vidiš da nije dobra! Tako bebo, tako, slobodno jače !
-Samo je ti Debeli uči !
- Pa kad meni nije dozvoljeno...
Opaska na prirodnu predodređenost bede da ostane beda. Može neko da se trudi, muči čitav život, završava škole, jebava sam sebe u dupe, ali ako nije rođen pod srećnom zvezdom džabe mu. Često mu nedostaje samo taj jedan korak kako bi uspeo, kako bi bar jednom osetio to blaženstvo ostvarenog plana, ali još češće taj mu korak izostaje.
Živeće on i proživeti svoje, ali tu nijansu crvene nikad neće moći da raspozna. Nedostižna finesa trijumfa ostaće samo puki san, uprkos ogromnom trudu koji je uložio. Jedina nada mu ostaju deca. Radiće i najgore poslove samo da njima pruži neku šansu, da se podignu za kastu više u ovom poretku nepravde i laktanja. Satraće sebe u svakom smislu, a dok bude umirao gledaće u nebo i misliti: “Sirotinjo i Bogu si teška”.
