Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju, ovo je više girls gone wild varijanta. Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!" U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice. Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom... ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice), namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.
- 'Ej Jovana šta radiš? - Ništa, evo nešto učim kao... - Batali to, kupi pinkle, štikle i dolazi ovamo. - Što, šta se dešava? - Tanja će izgleda da dobije otkaz, a Ivana se raskantala sa dečkom... - Crvena uzbuna? Tamo sam za pola sata, da zovem teču u muriji? - Jašta, večeras idemo u bes!
Za razliku od minutića koji može da traje od - do, sekundica zamrzava vreme, krivi prostor i čekajućeg ostavlja na milost i nemilost sudbinskom protoku vremena.
-Viki, dušo, skrati. Baterija mi je na izdisaju, samo me pokupi, počela je neka ledena kiša da pada, evo me na ugl -Sekundicu samo ljubavi, zvoni mi druga linija. Halo? ...............
KURIR/Vesti /Hronika dana *Smrzo se čovek(očevidac sveVIDEO*) Muškarac M.N. (32), pronađen smrznut u ranim jutarnjim časovima na uglu Resavske i Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu. O uzrocima smrti, naknadno, nakon obdukcijskog nalaza i čupanja telefona koji je nesrećnik grčevito stezao sa obe ruke, očigledno pokušavajući da se ugreje.
Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš. Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje. Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred. Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam) Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.
- Tata, hoću na tvoja ramena. - `Ajde penji se. Šta radiš gore? - Pokušavam da dohvatim zvezde! - I, kako ti ide? - Ne mogu da ih dohvatim, još su previsoko. - Nema veze, nastavi da pokušavaš.
Superlativ imenice pustoš. Nema ničega, osim vode sa 30 grama soli po litru, ili možda neka ptica, koja te namerno pokaki pitajući: "Zašto bivaš ovuda, kad ima lepših mesta". Nema nikoga i ničega. Idealno mesto za samce koji žele da napuste realan svet lažnih prijatelja, i umetnika koji bi dušu dali da onakav prizor imaju kod svoje kuće.
Ne mora da bude baš geografski, može opisati totalnu pustoš i u drugim krajevima sveta.
Može opisati i čovekovu tugu.
-Kako je prošao tvoj rođus? -Ništa ne pitaj. -Što, bruda? -Mrtvo more. 30 njih sam zvao, niko nije došao.
Za nekog blagoslov, za nekog prokletstvo. Prva odigrana lutrija, a da te niko nije ni pitao da li hoćeš da učestvuješ. Zbog toga tolerišeš mnoga sranja, opraštaš što nikom drugom ne bi, trpiš i kad ne moraš. Znaš da te niko iskrenije ne voli. Tvoji su.
Familiju ne biraš, ali svaki drugi izbor je tvoj. Pa dobro razmisli pre nego doneseš odluku, samo da skineš sudbinu s dnevnog reda, jer se loše uvek vraća s kamatom. Ispravljaj, menjaj, ali ne sedi čekajući da se nešto desi. Svaku drugu lutriju da bi dobio prvo moraš da odigraš.
- Karta. - Evo. - Nisi kucao. - Jesam. - Nisi, vidiš da piše ovde lepo, poslednji put kad si kucao... - Možda nije automat registrovao, znam šta sam uradio. - Je l' ti lepo kažem da nisi?! 'Ajde, dodatna karta ili zapisnik, biraj... - Kakva dodatna karta? - Dve hiljade. - Hahah, dobra fora, ovo je pedesetica, da ste mi ponudili da mi platite za ovu muku, pa da razgovaramo, ovako nijedno ne biram... - Vidi kako si samo nevaspitan. Mora da su ti i roditelji isti takvi. - Jebiga, familiju ne biraš. - Stanica je, m'rš napolje. __________________________________________________________ - Da vidimo šta se ovde desilo. - Gospodin je prebrzo vozio i udar... - Nemojte tako, gospođo, pa samo Bog zna da li je on prebrzo vozio. - ? - 'Ajmo za početak, lična, ime, prezime, ulica i slično. - Branka Jokić, Patrijarha Joanikija 32... - 32?! Pa ja sam 36! Komšika, a ne hvalite se, eheheh. Vi, dođ'te 'vamo. Pa, majku mu, familiju ne biraš, ali kad sedneš za volan mućni malo tom glavom koliko je ograničenje...
Uber kafanska mudrost iskusnog vinopije. Drugim riječima,kad piješ vino ne miješaj!
-Gospodine Rajko,sin vam se sinoć iznapijao pa smo ga morali odvesti na ispiranje! -Pa šta je pio,majku li mu Bosu jebem?! -Ma pomiješao Milicu i Rubinštajn... -O djeco pička li vam majčina,znate li da vino ne trpi gosta?!
Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.
Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.
Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.
Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja... ----------------------------------------------- Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem... --------------------------------------------------- Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...
Jednim grande lošim potezom ili nizom manjih, ali takođe loših poteza, učiniti da nešto što je bilo sigurna stvar i nešto čija je rezolucija već bila sigurica, upadne u reon mož' biti, al' ne mora ili vađenje fleka reon.
Od gotovog praviti veresiju.
- Čao direktore. Zvao si me da dodžem. - Sedi Adile. Ovo što se desilo nije dobro. - Ne znam o čem' pričaš? - To što si išaket'o Džejevu ćerku ozbiljno dovodi u pitanje snimanje tvog novog albuma. - A bre, zašto bre? - Dugo smo se trudili da u javnosti stvorimo sliku kako si ti emancipovan i nadasve osećajan Romulanac. - U bre. Evo neču više da je bijem. Barem ne da se vidu masnice. ----------------------------------------------------------------------------- Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
- Gospodine Mihajloviću, da li mislite da smo ovim porazom kući od San Marina, ozbiljno doveli u pitanje naš nastup na prvenstvu Evrope? - Ma jok. Imali smo taj peh da su Krneta i Aksentijević bili povređeni, ali biće potpuno spremni za utakmicu protiv Nemačke, gde ćemo ići na sva tri boda.
Nedostaješ i više nego što možeš da zamisliš. Nedostaje mi tvoje milo lice, sunce mog života. I tvoja kosa, da se zaplete u mojim rukama kao muva u paukovu mrežu. Nedostaje mi svaki tvoj zagrljaj, kao hiljadu plišanih medvjedića mekan. Svaki tvoj poljubac u noći, kada me košmari probude. A takvih noći je bilo dosta, i nije ti smetalo da sa mnom ponekad probdiš budna, dok ne zaspim. Ti si ta koja me umiruje. Sam tvoj dodir učini više nego bilo koji bensedin. Ti si moj vjetar u jedrima. Ti me pokrećeš. Ti si moj izvor i bez tebe nema rijeke kojom plovim. Samo suvo korito, suva zemlja ispucala na suncu. Bez tebe, ne postojim. Ne tečem. Ne idem nigdje. Dani prolaze bez mene. Ne izlazim iz našeg stana. Da, našeg stana, koji mi se čini kao kartonska kutija, mali i fragilan. Muziku više ne slušam. Svaka pjesma je bila naša... Ma čitav svijet je bio naš! Imali smo sve što smo zamislili. Imali smo jedno drugo...
Onaj dan kada si otišla... Taj dan sam i ja otišao. Od tada me više nema. Gubim se kao odraz u vodi uzburkanoj. Od mene je ostala samo ljuštura, samo kosti i meso koje se drže na okupu, bez ikakvog smisla, tek, eto, da postoje. Nećeš se vratiti. To me izjeda. Boli svako jutro kad otvorim oči, jer znam da te više nema u mom životu. Svaki pokret bilo kog mišića je naporan, čak i treptaj da ovlažim oči usahle od suza. Košmari i dalje izjedaju moju noć, a tebe nema da jednim dodirom svojih usana smiriš sve orkane i tornada u mojoj glavi. Tutnje po mojoj glavi svaki dan. Nekad ne spavam i po par dana... Umoran sam, ne želim da idem dalje... A znam, moram da živim, moram da nastavim sam. Tako bi ti htjela... Tako bi ti htjela...
- Pokreni se Milane! Nije ona jedina! Ajde, izađi iz stana, danas Sveti Trifun, idemo kod Radovana na slavu. - Idite bez mene, ja... imam druga posla... - Opet ideš njoj? - Kako znaš? - Nisi bio već mjesec dana, prošao sam juče kraj nje, a cvijeće je bilo isto ono koje si onomad ostavio. - Da... Cvijeće... Trebalo bi ga zamijeniti novim... Ponijeću i kosu, da raskosim malo. - Kosili su juče, nemaš potrebe. Čisto je... I oko njenog spomenika. - Dobro. Odoh, znaš da nije voljela kašnjenje. Čućemo se...
-Pliiz, daj mi plus na zadnje dve defke! -Što ti meni nisi dao plus kad mi je trebalo? Sad ću sa zadovoljstvom da ti spičim dva minusa, pa se nosi! -A dao sam ti plus i pre nego što si mi pis'o, rek'o da ti ne odgovaram... -(dao plus na obe defke) Dao sam ti minuse, pa ti ne odgovori i sledeći put. -*Hvala*. _________________________________________________________________________ -Gazda, dajem otkaz! -Šta?! Propade mi firma bez tebe(šmrc)! -Ne mogu više, šest meseci ne primam platu, pa gde to ima?! -Pa samo kod mene hehe... -Opa, vidi, nosiš zlatan sat! E sad ću sa zadovoljstvom da napustim ovo smetlište i da konačno živim bolji život... -Seme ti se ogadilo! Da Bog da ti deca hodala unatraške, mamicu ti... Od mene si rešio da ideš? Viđaćemo se mi još...
Opcija "najkraći put" na GPS navigacionom uređaju. Sušta suprotnost opciji "najbrži put" koja bira auto-puteve, magistrale i ostale mejn strim saobraćajnice, poznatoj i kao "Mirko Alvirović" mod. Ako ste u Memedoviću, na onom mestu gde Mirko u SAT patroli izađe iz kola u žutom prsluku i stane nasred isključenja sa auto-puta da ukaže na veoma važnu raskrsnicu na kojoj svi koji hoće na Halkidiki nastavljaju pravo dok svi koji hoće da nestanu u mračnim zabitima industrijske zone Soluna skreću desno i još doda "mi, NARAVNO nastavljamo pravo", GPS podešen na Memedovića NARAVNO skreće desno. Odatle do tog istog Halkidikija provešće vas 50km kraćim putem, pod uslovom da ste spremni (a "spremni" znači da imate pogon na sva četiri, rol-bar, raonike ispred branika, nešto oštro da presečete Šelobinu paučinu, gumene čizme, po mogućstvu ribarske, zmijski protivotrov i neko oružje, barem bejzbolku zlu ne trebalo). Zato, ako volite izazove, volite da pišate uz vetar, volite da se kurčite da ste prošli kroz random grad putem za koji i domoroci misle da je urušen još četresčetvrte kad su se Nemci povlačili i minirali sve za sobom, vi odgledajte SAT patrolu i na onom mestu na kom Mirko demonstrira najveći stepen panike zbog mogućnosti pogrešnog skretanja, prebacite navigaciju na Memedovića i pustite je da vas povede u najveću pustolovinu vašeg života. Neka zabava počne!
