- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se! - Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira. - Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš? - A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža... - Vidim da je slepa... - ...ona je sa Kosova. - Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje! - Nemoj, brate, on je sa Kosova! - A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
Jeste. Zato što ne kuvaju da bi jeli, nego radi čistog lartpurlartizma. Jednom u sto godina ih prožme nadahnuće i onda nakupuju namirnice u vrednosti pola plate pa satima u transu skakuću oko šporeta, vitlaju zejtinom po kujni u maniru Džeksona Poloka, zamažu 60 činija i 12 šerpi od kojih se bar jedna zapali, osam puta im iskipi, iseku prst i na kraju od svega toga ispadnu špagete da se usereš.
Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima. Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene. Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!
Ništa kao i najmanja promena ne može da učini da se osećate živim. Da nije vetra,nebo bi bilo prekriveno paučinom.
Rakijski kompliment. Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje... ...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?" Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde. "Au, tera voz!"
Nadobudni, večno nadrkani, izuzetni opasni ekspert društveno-političkih dešavanja i malverzacija. Često dovodi raznorazne nebitne likove i šara ih krajnje glupim i poprilično već izlizanim pitanjima. Ponekad mi je žao gosta, kad vidim kako ga Jugo teroriše.
Jugoslav Ćosić: "Dobro, gde je onda novac koji je MMF izdvojio za rekonstrukciju nacionalne biblioteke?" Gost: "Pa ovaj, taj novac je..." Jugoslav Ćosić: "Odnosno, da preformulišem - šta je Vaša stranka uradila sa novcem za rekonstrukciju biblioteke?" Gost: "Pa vidite, mi smo lepo reš..." Jugoslav Ćosić: "Ma pustite to, nego recite šta je sa tim sredstvima?" Gost: "Pa dozvolite mi da kažem, ja sam..." Jugoslav Ćosić: "Da li je istina da ugovorom nije bilo parafiran garantni period za rekonstrukciju fasade? Kakvi su aneksi kasnije dopisani, odnosno da li postoje šanse da se s tim novcem završi započet posao?" Gost: "Pa..." Jugoslav Ćosić: "Slušam Vas. Evo, ja ovde imam dokumenta koja potvrđuju da upravo vaše odeljenje za građevinske radove je potpisalo dopunu ugovora, tako da se sredstva od MMF-a preusmere na račune na Kipru!" Gost: "Pa gospodine Ćosiću, ja sam samo čistačica, kako mislite da ja znam šta je sa tim novcem."
Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi. Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim. Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta. U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu". Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede. Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.
Y:"E ljudi idem kući da ručam,ćale će da mi sere..." X:"Pa šta imaš govna za ručak??I još ćaletova???Jel ti toliko bolesna porodica???" Y:"Ma ne breee...ne razumeš!Ćale će da mi kenja!!!" X:"???##?@!@@@????" Y:"Ma....idem...."
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije. Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji. I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!" Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!" Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa. I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema. I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
