Prijava
   

Knjige na metar

knjige koje ortodohni seljaci kupuju da bi upotpunili novu policu koja im pokriva novi zid u novoj kući od šestoziliona kvadrata

kao i svaki primereni student ulazim u gradsku biblioteku u Pozarevcu da bi izvrsio svoju dnevnu obavezu boravka u citaonici. ispred mene ulazi čičica od neki 45 50 god u finom (verovatno markiranom) odelcetu, ono kao kosulja kravata cipele pantalone na ivicu i te fore.

prilazi stolu gde sede bibliotekarke:

lik u odelu (u daljem tekstu LUO): dobar dan, ja sam došo iz nemačku juče sa sinovi pa idem sad kući u poljanu de smo zazidali novu kuću pa mi trebaju knjige sada
bibliotekarka: škk(naravno u sebi),(wtf za engleze)? izvolite gospodine koje vam knjige trebaju?
LUO:ma neke lepe nije bitno ja bi to da kupim, znate treba mi metar i dvaes ne više za tri police znaci triput metar i dvaes duzinski
bibli: molim?
Ja: ŠKK?

tu sam vec izgubio interesovanje i nastavio ka čitaonici i dalje u neverici šta se desilo...

   

Bes

Onaj osećaj kada želiš sve da uništiš, sve da polomiš, sve da razbacaš, da smrviš svakog ko ti se nađe na putu samo da bi se na kraju smirio i shvatio kakvo si sranje napravio.

   

Ovaj lud

Bez veznika i bez trunke normalnosti.
Bez potrebe za psihijatrom da konstatuje, vidi se i okom i čuje sluhom laika.

- Recept za kokošku je sledeći - uzmeš jednu veliku tepsiju, najveću koju imaš i dooobro je podmažeš uljem. Kokoški na noge staviš one plastike iz kinder jajeta što se u njima nalaze igračke i ubaciš je unutra. Prethodno joj vežeš krila. Onda je krešeš do mile volje. Ne može da pobjegne, a kako pokušava da bježi, kliza se po tepsiji i sama se nabija.

-Brate, ovaj lud. Palimo odavde dok nije k'o ptičiji grip prešao sa životinja na ljude.

   

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

?
-22
0
definicija