Slabo istražena grana medicine koja se bavi prevencijom i lečenjem lica obolelih od hroničnog srbpstva mozga. Ključni simptomi su bežanje svesti od stvarnosti i intolerancija na zdrav razum.
Procena je da od ovoga boluje preko 50% populacije sa srpskog govornog područja (na osnovu uzorka od oko 53,09% ispitanih) i to sa tendencijom rasta. Slični simptomi su viđeni još samo u jednoj azijskoj državi i par afričkih.
U čekaonici jedne od mnogobrojnih klinika za Srbijatriju...
- Dobro jutro, komšija! Đido mova, što koji moj staješ na kraj reda? - I to što kažeš. Oprostite, pardon, oprostite... e takoc. Šta ima, čoveče? Ni ti ne propuštaš ove besplatne preglede? - Ni za živu glavu. E, ne okreći se, stala je trudnica iza, pravi se da je ne vidiš, da ne pomisli slučajno da pređe preko reda. - Ma ko šiša trudnjaču, neka čeka, nisam joj ga ja pravio! - Hahahaha. - Buahahahanjo. Nego, kako je na poslu? - Nemam posao više, jebi ga. - Pa zar mi nisi rekao pre neki dan da umireš od posla? - Jesam, ali mi gazda zveknuo otkaz, kao potkradao sam ga, a uzimao sam samo neku siću. - I šta ćeš sad? - Ne znam pojma. Ali jebem ti državu, nema posla uopšte! - Ni ja ne radim, ali kidam na kladži zato, boli me paja. - Poližeš mi jaja! Hahahaha. - Ahahaha, puši ga, ahahaha. E, videh ti ćeru juče, u lepu devojku izrasla. - Duvaj ga, matora drtino! Znam ja šta ti gledaš. Juče sam je pretukao jer je obukla kratku suknju. A i ženu, što joj je dala pare. - Ne jedi govna, video sam kakve komentare ostavljaš na Fejsu njenim drugaricama. - Dobro to, kao ti ne bi kad vidiš kako je dobra pička ona plava, inače Mirkova bratanica. Jes' da ima šesnaest, ali kida. Zaboravih kako se zove... - Maja. - Poližeš mi jaja! Ahahahahah! - Hnjohnjo!!! - Znaš koga sam još uspeo da dva puta tako zajebem? - Koga? - Napaseš se moga! Opaaaaa! - Jebem ti mater, hahaha! E, gledamo kod mene Novaka večeras? - Obavezno! To ne propuštam, ambasador naš voljeni! - To mi kaži! Poručujem ja ćevape kod Mokija, valjda neće pizda da izgubi. - Nema šanse, igra protiv onog Kineza Nišikorija. - Da bre, ne može kepec na Srbendu! - To i ja kontam. E, da ti pričam kako sam se pokidao na jedan poster na Vukajliji! - Onaj sa mačkom? - Taj, taj... Aj' pričamo dalje večeraske, eno proziva te sestra, došao si na red. - Ajd', živ bio... ... - Kuc, kuc, dobar dan, došao sam na svoju terapiju. - Dobar dan, gospodine. Dajte mi desni kažiprst, samo da proverim da li ste već bili na pregledu.
Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa. U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.
U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.
(Negde na periferiji Sarajeva 1987...)
Lepi: "More je provod, more su koke, more je izvor života...je li tako, Moke?" Moke: "Dod'o bih i to da se strankinje praskaju pravo... Ja sam, u Zaostrogu kampu, svaku noć drugu jebav'o!"
- U, batice, što sam za vikend izjeb'o jednu kurvu u WC-u! Naplaćuje samo 15€, a zna posao, samo tako. Nije bačena para, da znaš. Profesionalka. Da vidiš samo kak...
Vrlo efektivna taktika za postizanje odlicnih skorova tokom skolskog ciklusa.Jednostavno sednete pored druga koji je naucio knjigu od korice do korice i prepiste sve,ako pak nemate izbora ostanite kuci uz opravdanje da vas je boleo stomak.
-E brate jesi li nabubao matu? -Ma jok baki,idem na taktika baklavu danaske...
- Je li brate koliko si ti ozbiljan sa onom tvojom? - Pazi pre neko veče sam je pitao da mi odradi stopalka ... - Jebem te usta debilna. Koji je bre ovo put si sjebo vezu zbog jebenog fut fetiša. Je l' se iselila istog trenutka ili je sačekala da te prvo oni njeni crnogorci izlome pa tek onda da... - Jok. - Šta se keziš bre tako majmune jedan nenormalni - ... - ŠTO NE KAŽEŠ ODMA DA SE ŽENIŠ KUMEEEEE!!!
Rasisti. Sa lepim mišljenjem o svojoj moralnoj ispravnosti, koje treba održati, pa makar i ovakvim sranjem iza kog obavezno sledi neka kontradiktorna, kretenska izjava.
- Nisam šovinista, ali šta će Mađarima njihove škole kad su došli da žive u Srbiji??? ------------------------------------------------------------------------------------ - Mis'im, nemam ja ništa protiv ljudi iz unutrašnjosti, ali šta je ona došla juče iz neke selendre i sad tu glumi neku finoću! ------------------------------------------------------------------------------------ http://www.24sata.hr/nogomet/zenitovi-navijaci-nismo-rasisti-ali-ne-zelimo-tamnopute-igrace-294060 ------------------------------------------------------------------------------------ http://www.notracistbut.com/
Institucija. Svetinja. U samom vrhu kriterijuma, tu negde posle neta i prozora u klonji, kad tumaraš po gradu sa hrpom Halo oglasa u ruci tražeći gajbu za studentski život.
Povad za sitne sate. Budžiš heroja, gledaš obdaren-mladić-gej-stop video čet na lokalnoj televiziji jer zbog sobne antene ne hvataš ni RTS 1, ili očajnički čekaš Raduljicu da pređe granicu 2,5 za soma, a lik sedi na klupi i češe jaja. Srećan jer ne moraš da budiš matorog za auto da odeš do pumpe kao u vukojebini odakle si, ustaješ, oblačiš jašu i prelaziš ulicu da uzmeš pljuge, keks i crveni klaker, virneš radnici u sise koja, smorena, po deseti put čita isti broj "Blic žene".
- Zdravo, komšika! Daj mi neki ogroman kurton, idem da jebem! - Konačno i ti da isprazniš ta nabrekla muda. Znaš da bih ti dala ja pičke da se nisam udala skoro. - Ma gde bre, zezam se, koje crno jebanje... Daj cigare, al' neke jeftinije, da mi ostane sutra za 'leba.
Fraza sa samo jednim značenjem. Jebe ti se. Pregoreo si, točiš sok u svoje najnovije buvljačke bokserice pri samoj pomisli na žensko, a poslednji put si je osetio kad si pozajmio sestrin parfem, koliko god bolesno to zvučalo.
Imaš dugogodišnju prijateljicu koja te poznaje mnogo dobro i uvek se nudi u pomoć. Nije da nikad nisi hteo da joj ga sevneš u čku jer veruješ da je prijateljstvo između dva suprotna pola moguće, već su prepreka razni mudoblokatori. Tako je i ovog puta. Idi kući, pusti "Igru prestola" koju si skinuo ako nemaš trenutno net i isprazni se k'o gospodin.
- E, gde si. - Evo. - Šta je bilo, što si nervozan? Još uvek ne možeš da pohvataš rifove za "In the name of god"? - Ma ne. - Pa reci, možda mogu da pomognem? - Možeš, ali nemoj da kvarimo drugarstvo.
Pojava koja je uvek bila i biće prisutna, samo što je se svi sete i razmišljaju o njoj tek onda kad se smatraju oštećenim, a nikako u situaciji kad su možda oni nekog naterali da se oseti kao bezvredno govno, makar i nenamerno.
Prvi postulat: Žensku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda i ne ispunjavaš već odavno uspostavljene kriterijume privlačnosti, pri čemu se gleda svaki detalj na licu i telu. Ljudima prelepog lica i tela je sve mnogo lakše, otvaraju im se gotovo sva vrata i ljudi se drugačije ponašaju u njihovoj blizini, i mnogo im je lakše da ostvare potrebne kontakte. Privlačnim muškarcima će žene same prilaziti i moći će sami da izaberu kojoj će restaurirati vulvu, a koju će odbiti, uz komplimente, tako da ona ipak pomisli da, makar u budućnosti, ima neke šanse, uz konstataciju da je ispao fin i da nije đubre. Ako je izgled prosečan ili nikakav, može da te izvuče samo debeli bankovni saldo, veličine Fort Noksa, pa da se nadaš da će se uz tebe skrasiti neka dobra riba kad počne da joj ističe rok trajanja. Ako nisi miljenik fortune, možda ti zapadne i neki prosek, takođe tek kad joj prođe vreme, jer i one prvo idu na najbolje. Pored ove dve kategorije, poželjno je takođe biti i kršni, dominantni domaćin koji je u mogućnosti da radi teške fizičke poslove, vozi, popravlja stvari po kući, i generalno radi sve poslove namenjene muškarcima, nijedna ne želi metiljavka koji nije u stanju da podigne teško (neće proći priča o jednakosti polova kad stigne deset metara drva, iako je ona potekla od žena), ne vozi auto i sklanja se u stranu kad upadnu lopovi, uz reči "u špajzu imate dobru domaću, a u spavaćoj sobi mi je žena, samo mene ne dirajte". Ako nisi ništa od ovoga, možda ubodeš jedino neku radodajku koju jebe godina proizvodnje, a niko je nije već uzeo jer je prostakuša i dronfulja i pola grada već dobro zna kakva je.
Dodatak prvom postulatu: Ako imaš neki upadljiv nedostatak, ne hodaš kako treba, slabovid si, imaš blaže mentalne poremećaje, socijalan si koliko Lederfejs iz "Teksaškog masakra", gojazan si i slično, a usput izgledaš kao da te pravio Luka Modrić, nema ti pomoći. Unapred si označen, kao žigosana stoka, kao junak Domanovićeve "Dange" i tu nema pomoći, jer te suprotni pol uopšte i ne registruje kao muškarca sposobnog da ih oplodi, i služićeš večito samo za trenutke dosade, ili za subote uveče kad nema nikog boljeg. U njihovom mozgu je prekidač koji te oživljava kao reproduktivno sposobnog muškarca (ma koliko ti to bio) potpuno isključen, u slučaju da nedostatak nije nevidljiv golim okom a ti izgledaš kao Bred Pit. U suprotnom, možeš da na'vataš neku od prethodno pomenutih radodajki koja je načisto propala, ili ribu sa nekim sličnim defektom, koja zbog toga takođe ne dobija pažnju muškaraca.
Drugi postulat: Mušku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda, ali oni su mnogo manje probirljivi i brže popuštaju, iako je ženski seksualni nagon jak isto koliko i njihov. Društvo je muškarcima namenilo ulogu onih koji moraju da priđu, te se oni češće odlučuju za sigurnije varijante, ukoliko ne prođu kod one na koju su se namerili. Nekom je važnije lice, nekom telo, ali da bi zavredela minimalnu mušku pažnju, moraš makar prosečno da izgledaš. Ako si pored toga i sposobna da budeš domaćica, a poklopi se da si i nešto više od prosečne kamenjarke kad je u pitanju ukus za filmove, knjige i igre, ili imaš pojma o sportu, to je najbolja kombinacija, mada je ta vrsta skoro izumrla. Ipak, ako izgledaš kao nerođeno dete Marije Šerifović i Toleta Karadžića, neće ti pomoći ništa, možeš samo da čekaš nekog očajnika koji nema izbora, ili se pijan zajebo, pa da ga zafrkneš na trudnoću.
Treći postulat: Bilo da si žena ili muškarac, ako ne pripadaš nijednoj od pomenutih grupa, ili spadaš u one iz dodatka prvog postulata, tvoja situacija je ekstremno teška. Svako će reći da fizički aspekt nije važan i da ima i bitnijih stvari (što, na duže staze i jeste tačno), ali tebi to ništa ne vredi. Možeš da budeš član MENSE koji recituje Homera na starogrčkom, dubinski analizira krizu na Bliskom istoku, skida bečke klasičare na sluh, i po težini rangira 18 poglavlja Džojsovog "Uliksa". Možeš do sutra da pričaš kako je to što ti znaš i možeš važnije od životinjskih, prljavih nagona za koitusom, s obzirom da tebe nagrizaju isti nagoni. Jebati/primiti nećeš, osim možda u izuzetnim (gorenavedenim) slučajevima.
To što svi pričaju da izgled nije najvažniji, a ponašaju se suprotno, je zbog toga što nisu jači od svojih nagona. Pre nego što neko drekne "Je l' ti misliš da mi zbog pizde hapsimo?!", ja ću da odgovorim "Da", baš kao što se to desilo i u tom filmu. Da se sad pored tebe namesti neka naučnica koja je petica, pa i šestica na skali, i fizički ekvivalent Monike Beluči sa koeficijentom inteligencije u minusu, sve me strah da bi izabrao prvu, sa kojom bi raspravljao o radioaktivnim svojstvima elemenata. Isto važi i za žene, pre bi htele glupog Džonija Depa nego pametnog Taška Načića. U neku ruku razumljivo. Licemerja je uvek bilo i biće. To što i muškarci i žene pričaju da hoće istinu, mogu da okače mačku o rep, zato što ne mogu da je podnesu (pukovnik Džesap, prim. aut). Niko neće da je kaže, jer neće da kvari odnose, hoće da održi iluziju pristojnosti, a i dobro je imati rezervu u blokčetu, ako propadnu povoljnije kombinacije. Tako da je umesto "Ne zanimaš me", "Odjebi", "Pre bih dala Rizi ciganinu", "Tebi ne dam ni na recept", uvek bolje "Dogovorićemo se", "Videćemo", "Drugi put", i tako dalje. Tako ispaljivač ne ispada stoka, a ispaljenima je lakše, jer svakako ne bi rekli "Više je/ga cenim zbog istine". Niko ne voli da čuje neprijatnu istinu o sebi, a pogotovo od nekog ko nam se dopada i koga bismo odvalili od polnog organa. Nemojmo se zajebavati.
Takav je svet. Ljudi sa lošije podeljenim kartama i jeftinijim ulaznicama mogu samo u golubarnik, nikad uz teren. Mi smo ovde, ima nas gomila.
Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.
Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.
1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):
Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:
1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca. 2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva. 3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.
Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.
2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama
Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled. Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.
Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.
1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu. 2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta. 3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.
3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima
"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.
Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.
Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.
