- Šta je sa Đoletom? Nisam ga video mesec dana. - Nisi čuo? Mile Loktajtubio boga u njemu. Đole završio u urgentnom, a još par meseci mora na terapiju. - Auuu kako na njega baš da naleti... Šta je toliko zgrešio pa mu ovaj promešao bubrege? - Ma pokušao da mu muva švecu, a znaš koliko je Mile osetljiv na nju. I nije samo to. Celo veče je davio, ona ni da ga pogleda. Dogovorili se - ako je nasmeje, dobije broj. Pola sata on izvaljuje neke fore, ona devojka ozbiljna k'o na sa'rani. Njemu dosadilo, pa je zagolicao kao Sergej onu malu u Munjama. Njoj nije bilo smešno, a ni Miletu.
Realno, aludira na erotiku. Od masiranja stopala i struganja peta pa do senzualne nuru perverzije, uvek zamišljamo vrhunac tog hepeninga završetkom na relaciji masan kurac – vlažna pička – klecava kolena. Ali život je kurva transeksualne orijentacije koja piše drame, kojoj čak i Stiven King radi felacio uz jutarnju kafu ne bi li pokupio plodna semena za maestralne bravure na papiru.
... ukrcam se u Francuskoj i pravac Karibi. Jebeni kruzer. Ako treba, stani-pani, ljuštim krompir ceo dan. I tu je dve iljade kako god uzmeš ... Oj, rode! ... luke, kurve, kokteli. A onda se ukrca Keli Bruk ili neka druga jebulja, a brod cepne oluja ono šatro priča Titanik meets Kruzo. A nas dvoje jedini preživeli završimo na pustom ostrvu ... Matori! ... ona skuplja kore od palme za vatru a ja pecam ribu. Zalazak sunca, hasamo kokose i banane a na kraju masaža. Majku mu, morala bi da se jebe sa mnom jer nema nikog drugog. Pa joj ga onda metnem međ sesi ... Djedovo! .... ladno bih je ubio da kurva uzme da drvi bananu ... - Sokole! - E šta ko sad u majčinu ... - Oj, rođeni, odi der vamo! - Evo djede idem. Zamislio sam se nešto. - Ajde, ajde! Gledaš li to opet one tvoje nacrtane? - Ma ne gledam! Legao sam malo da odmorim. Šta ti znaš uostalom? - Odi da me izmasiraš. Ubiše me leđa i noge. - A daj djede jel moram? - A oćeš za sladoled od penzije? - Aman čoveče to je pre 15 godina bilo. Imam sad posao, ženu, kuću. Jesi kreč postao. - Neka, ne moraš. Sam ću. Sam sam se rodio sam ću i da ... - Daj ne patetiši! Šta odmah ucenjuješ? Gde te boli? - Sve me stislo. Ali počni od nogu. - Oćeš banju da ti uplatim? Ima bakuta tamo. Kartate šaha malo, termalni bazeni i to. - Jok! Moja ti je banja plac, kosa, klepac i belegija. Lička sam ja kova, nisam kenjac! - Lička si ti kuka, eto šta si. Sav si se iskrivio i osušio ko lisičiji kurac. Zato te sad ja i masiram. - Ne laprdaj, đavo te odnio lijepi nego pređi na drugu nogu. Tako, tako. E tu! Pritisni. - Jel ovde? - Ne tako jako konjino!
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih. Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš. -E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Kad izgovori - majmunluk koji nije mogao da mu ostane međ zubima. Budalaština koju je morao da bupne. Tresno, pa ostao živ. Šta je hteo da kaže - neverica koliko mu žena dobro izgleda, pa ne zna da li da se nervira što je već ima u "posedu", te se lišava slatke igre tetrebovanja i zamišljanja ludog seksa sa neznankom, ili da se prepusti slatkom golicanju u mudima i rzanju od sreće, jer mu je sreća baš istovarila dobro parče u vidu stalne partnerke.
Trenutak u odrastanju muškarca kad počinje da oseća mrdanje u gaćama i blaženstvo koje do tada nije. Počinje oko njegove 25-30 godine, kada se odvikava od majčine sise. Neki primerci muškaraca "nikad ne polete", kako bi šaljivo primetili naučnici sa univerziteta u Masačusetsu, ali ne treba generalizovati. Veliki broj pomenutih uspešno preživi apstinencijalnu krizu za sisom i kompenzuje novim izvorima slasti u obliku ženskih polnih ekvivalenata. Kad jednom omrsi, muškarac u pravilnom razvoju se definitivno odvikava, ali ostajući duhovno veran majčinoj siki. Međutim, ogorčenost majaka na ovo dešavanje u životu njihovih muških potomaka dovelo je do kovanja rečenice (u naslovu, prim. aut.), gde se pojmi suštastvenost njihove boli za ptićem koji odlete iz gnezda.
-Jooo, ženo, kakve arnjeve imaš, ne bi ti oprostio ni matori Zdravko gej sa trećeg sprata! - Pa, kaci me mami sa sise uzeo, nisam ni imala kad da se potrošim!
Pitanje koje uglavnom inicira brakorazvodnu parnicu. Ne postavlja se u klinačkoj ili neobaveznoj vezi. Ne, ovo je pitanje koje stavlja prst na čelo i podstiče razmišljanja tipa: ''Šta radim ja u ovom braku?'' i ''Kako smo uopšte stigli do ovde?''. Pazi, dao si sve od sebe da bi bio dobar muž i stub porodice: nisi izlazio sa ortacima, prljave čarape si uredno odlagao u veš za pranje, dizao si dasku pri mokrenju kad god si imao vremena, izuvao si se već ispred ulaznih vrata, ne pamtiš kad si se zadnji put pošteno napio, majstor ti nije ušao u kuću godinama jer sve sam popravljaš, kusao si njene obroke koji su više ličili na pomije, radio domaći sa decom i razvozio ih po treninzima i probama, uspevao da celu porodicu odvedeš na more, a klince pošalješ sa školom na Kopaonik svake godine, trpeo njene roditelje i rođake iako 'dva ste sveta različita'... Ortaci te javno prozivaju da si papučar, dok se ti mud(r)o smeškaš i govoriš da je brak odricanje, fleksibilnost, ravnopravnost, prilagođavanje i razumevanje na više nivoa, alo!
A za sve to vreme si slušao jedno te isto: kako ona nije ničiji rob da samo pere, pegla, kuva i čisti, ako ti nešto ne valja da se obratiš mami, pa ne može ti ona biti i majka, i žena, i domaćica, i kurva, i prijatelj, i roditelj tvoje dece u isto vreme! Kad si mislio da popraviš onaj šteker u špajzu, zašto samo vi vozite poluraspadnut auto i znaš li ti da se njoj plače kad otvori orman i pogleda njenu garderobu? I da li vidiš svoj pivski stomak, i kako možeš da spavaš popodne, i kako ti ne dosade tolike utakmice, i znaš li koliko hrčeš i kakve gasove ispuštaš noću, pa njoj treba dati benificirani bračni staž!
I sećaš li se da je ona ostavila perspektivnog tipa, danas primarijusa i direktora Ortopedske klinike na Banjici, zbog tebe, klošara sa Mašinstva? I kako su njoj lepo govorili i majka i otac, da ti nisi prilika za nju, i da su deca povukla velike uši na tvoju familiju, i kako postaješ isti svoj otac, zadrigli, flegmatični starac bez igde ičega. I kako ona ne može više, ne zna kako je ni do sada izdržavala, kad su joj sve drugarice godinama govorile da treba da ostavi skota i počne svoj život ispočetka, pa nije ona toliko matora, samo da se malo dotegne i dotera, izgledaće bolje nego većina tinejdžerki, pa ona već ima važeći indeks i data 2 i po ispita na Ekonomskom, kada si se pojavio ti i uništio njenu svetlu budućnost. Ali neka, nije sve gotovo, ona to može, samo da nije dece, ali šta fali, nije kasno ni za karijeru, pa onaj tatin mladi kolega prosto traži nekoga sa njenim karakteristikama, poslovnim naravno...
"You can have anything you want You can drift, you can dream, even walk on water Anything you want
You can own everything you see Sell your soul for complete control Is that really what you need
You can lose yourself this night See inside there is nothing to hide Turn and face the light
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Mitrovdanak. Dan kada su se hadjuci u teška ali isto tako hrabra vremena srpske istorije rastajali sumirajući letenje uspehe i davali petama vetra sklanjajući se od turskih zulumćara kod svojih dobrih vila jataka. Bilo je to poprište sećanja na lepe i tužne uspomene ali isto tako i ogrtanje plašta pravde na čojstvo i srpstvo.
Stanoje Glavaš - Deder uspi još jedan krčag Mali! Mali Radojica - Evo brate Stanoje! Smiljanić Ilija - E tebra, mog'o si da ostaviš malo vina da ponesem jataku. Nisam klao one balije zbog vina da ti sve popiješ, no da ponesem jataku. Znaš, on ima dobru ćeru i ako je malo opijem možda mi dadne da joj mrsim ruse kose, razumeš ti mene. Stari Vujadin - Slušaj me Smiljaniću dedžgo da ti nešto stari čiča kaže. Nikad nemoj da jebeš ćerku jataku! Nije pametno! Hajduk Veljko - Uvek nešto pametuješ straćaro jedna! Nek jebe čovek kad hoće. Ove godine smo neobično malo Turkinja našli. Da si ti jebav'o u svoje vreme kako je trebalo letele bi one same. Ovako, kad nas ugledaju beže glavom bez obzira. Ni ja se nisam pošteno omrsio ovog leta. Jedino ona Fatima što je imala triper mamu joj jebem. Garanat ju je pola janičara pojebalo. Sad ne mogu ni u vece da idem. Stari Vujadin - Evo ti ga Mali Radojica dokaz da i hajduk može biti seljačina. Slušaj Vamo Veljko. Kad jebeš, prvo jebeš ženu od jataka, pa onda majku ako je mlađa, a 'ćerka ide zadnja. Zeka Buljubaša - Preterano sereš Vujadine! Mali Radojica - Vidi ga ko se javlja, buljaš, hahahah...buljubaš...hahhaha...on jebe jatake, hahahaha..... Bajo Pivljanin - Mali ne seri, i sipaj vina! Kako ću ja svom jataku na noge!? Obećao sam mu doneti tri svilene 'aljine koje skinem s Turaka, ali sam zaboravio. Stanoje Glavaš - Dao bih ti ja 'aljine ali što lažeš da si zaboravio kad si ih izgubio na pokeru sa Janković Stojanom. Zeka Buljubaša - Imam ja svilene 'aljine kolekcija jesen zima! Valja li to? Mali Radojica - Zeka nosi 'aljine, zeka trandža hahahahaha..... :šljas, šljas: Zeka Buljubaša - Ko trandža? Ja trandža? Mama ti je trandža! Mog'o sam zbog tebe da poginem letos pizda ti materina i još ti šupak spaso, a sad me zajebavaš! Stari Vujadin- Ajde deco smirite se! Zeko daj Baji 'aljine, i pijte to vino da idemo. Ajmo kod svojih jataka. Danas je Mitrovdan, ljudi nas očekuju, da se ne sikiraju. Ajd dogodine!
Prvi dom vezan je za tvoju porodicu, za tvoje prve korake, prve reči zbog kojih je majka psovala dedu jer ih te je naučio; prvi dom je mesto u kom je sto spremao onaj koji je poslednji završavao sa jelom, pa ste ti i brat usisavali hranu u sebe... uglavnom, tiče se tebe i tvojih najbližih. Znaš da si tu uvek dobrodošao. Nisi jedino u slučaju da si na sudskim parnicama za podelu zemljišta bio pohlepan. Ili si probao da budeš snalažljiv. Toplina prvog doma grejaće te dok si živ, bilo da se setiš priča koje su se odigravale za vreme gledanja crtanog filma pred polazak u školu, bilo da se setiš kada si oblačila majčinu odeću i obuću, šminkala se i pravila nakazu od sebe jer si poželela da ličiš na svog zamišljenog lika. Ili poželeo. E, toplina drugog doma je, pa mogu slobodno da kažem približno slična toplini prvog doma. Drugi dom je tvoja najsvetija tajna koju čuvaš samo za sebe. To može da bude stara kafana u kojoj si se prvi put zapio, može da bude automobil kojim bežiš daleko od svih, sam, može da bude i otvoreni prostor, kutak u šumarku pokraj reke koji samo na papiru nije tvoj. To je tvoj beg od svih briga koje te more. To može da bude i beg od prvog doma. Kako li tek dobro taj drugi dom greje?
-Kojim povodom, Srđane? -Dobro veče, Ana. -Uđi čoveče, smrzavaš se tu bezveze. Nego, nisam te očekivala. Šta te natera? -Pa možeš da pretpostaviš. -Ah, opet ista priča? -Ista priča.
(Pola sata kasnije.)
-Dodaj mi upaljač, tu je, pored kreveta. -A gde su ti cigare? -Tu bi negde trebale da budu. -Aha, evo i njih. -Nego, moram nešto da ti priznam. Nadam se da se nećeš uvrediti. -Probaj. -Znaš, ispadam obična gadura sada ali, veruj mi, ne postoji sretnija osoba na svetu od mene, kada se ti posvađaš sa svojom ženom. I znaj, zbog svega što si mi učinio, vrata mog doma su za tebe zauvek otvorena!
Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.
Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci. Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu. Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.
Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
On sedi; i misli da može da jebe sve. Kritičar. Ne donosi pogrešne odluke, njegove metode su deduktivne. Beskrupulozno sebi daje pravo da sudi i presuđuje, mislići da je predrkani Skerlić. Šta ti prespeš u šuplje on će presuti u prazno. Uvek spreman na prigovor on će svoju megalomansku frustraciju uputiti ka krpljenju tuđeg veša i dati odgovor na nepostavljeno pitanje oglašavajući se kao Metro Goldvin Majer i film počinj.
Tih tuđih dupezakrpa ima na svakom koraku, kafane, pozorišta, kinoteke, piljare, pošte, sportski objekti, privatni stanovi... šiljenje genitalija neće prestati da jenjava!
Kao uzorni građanin dok svi glođu mešinu on će reći da je pasulj sa rebarcima bolji, to dovodi do kontraša, ali zapravo tako ispada. Nik Kejv nije kralj alternative, već alternativnog roka. Njegoš nije ništa više od rodoljuba, a prosvećenost manjka, ali nećemo uzimati za zlo. Skandinavska kinematografija ispoljava spektakularni pesimizam, sve je to pozerski i može bolje od toga. Kiš je plagijator, Šekspir nije napisao svoja dela, Milošević nije zločinac već heroj, ova supa je hladna, optimizam je lepak za budale, Pavle Čutura je šarlatan, Šarlo je optička varka, muzičko dno, konobar ova čaša je okrnjena, ovi muzičari su loši, ma daj nisi u pravu, Bosiljčić je teatarski bard, veruj meni ja to znam, Dis mnogo mrači, seronja, Ceca je bolja od Čole... Brselona je gomila liliputanaca, Lebron je prosek igrač, noir filmovi su prevaziđeni nema se šta videti, Adolfu je svaka bila na mestu, muzika može li malo tiše kvarite atmosferu, Zvzeda ne može da uzme LŠ dok se socijalizam ne vrati, hej ova supa je neslana, ovo jaje nema dlaku, čekaj hoćeš da kažeš da mi nije svaka na mestu?!
Daj prijatelju napravi ti bure da ne curi pa onda kritikuj!
