Osoba koja je totalno nebitna. Trinaesto prase. Zadnja rupa na svirali. Ringo Star. Večito u senci nekog Maria.
Luiđi je često dobar prema svima. Devojkama kupuje Milka praline.
Ali ne jebe.
Dok Luiđi plevi gerbere, Mario pamprči 'talijanske cave i sjebava zmajeve. Luiđija niko ne voli. Luiđi je sam. Na sa'ranu mu ni pop neće doći, jer će biti kod Maria na gajbi, šikati koks i tripovati od šruma.
Luiđiju se ni ker na grob posrati neće.
Rečnik / autori
SL
slavko3
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 13. feb 2014.
0 definicija0 odabranih0 poena
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (šokirana)
Baba: (vata se za glavu)
Jagdiš: (zinuo ka' tele)
Anandi: (počinje da plače i klima glavom lijevo desno)
Baba: (zinula i podiže pogled naviše)
Jagdiš: (zinuo još više)
Anandi: (vata se za glavu i počinje da vrišti)
Baba: (spušta glavu i kreće da plače)
Jagdiš: (sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
Moto trgovaca belim robljem.
Vrhunac konspirativnosti. Maska ispod koje se boriš za svoje ideale, za svoje stavove na beskrajnom prostranstvu svetske globalne mreže.
Mislim, naravno da nećeš staviti svoje pravo ime! Šta treba, da te nađe sutra BIA, CIA, Vatikan? Vanzemaljci? A ti si bre od presudne važnosti za ovu planetu i novi svetski poredak! A isto ne bi bilo zgodno ni da Sara_97_nusnkwpvksnamb sazna da se zapravo dopisuje sa onim čudakom sa 6. sprata, mislim da bi 20 godina razlike moglo da se ispreči vašoj neobuzdanoj ljubavi. Niti bi bilo lepo da bilo ko skonta da voliš Elton Džona... Ne razumeju oni tu umetnos', posumnjaće nešto bre!
- Ime i prezime?
- enemiofthefreenjorld!
- Dečko, jesi dobro ti? Ne možeš da se učlaniš u biblioteku sa nadimkom!
- Nije to nadimak, to je moje umetničko ime, sad piši kurvo!
- U bre, što si nezgodan. Adresa?
- mišafudbaler96@jahoo.com
- Jesu tebe ispustili na glavu ili na dupe kad si bio mali? Jer ni jednim ni drugim ne umeš da razmišljaš.
- Oćeš pravu adresu pa da me nađeš, da me prijaviš? Da dođeš da me pokradeš? Da mi murija visi na gajbi 24 sata, da me prisluškuje Vatikan? E pa neš' kolega! Paljba!
- Aj napusti lokal šabane, možda jesam bibliotekarka al' ću da te nalupam ko ove pečate, 'ti jasno?
- A nemoj teto molim te, moram da pročitam Hajduke za lektiru.
Puškica sa pogrešnim odgovorom.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''
Šta je, morala Jurovizija u Švecku dode pa da čuješ za nju, a?
Naš ti da sam ja tamo boravio? Dabome da ne znaš!
Pavijan pokojni se zakači s likom nekim, razumeš, i onda morali da palimo. I de ćemo, Kiza pokojni imo neku šemu za Švecku, uzmi sošku i pali iz Juge.
I stigli ti mi tamo.
Zemlja ko zemlja, al odma me smorili oni bledunjavi pederčići i one ružne ženetine. Pričaju šatro da se tamo dobro živi, kao nađeš šljaku čim zapališ i te fore. Lažu bre! Petnes dana mi tražili šljaku, neće Snus te zaposli ako čuje odakle si, razumeš? Jonda se Kiza snađe za neki noćni klub, ubaci nas tamo kao sekjuriti. Ma nije bilo problema, ono sve fin narod. I one se švecke žene ložile na nas, razumeš, al ko u to dumoči! Našo ja jednu našu, Bosanka, razumeš, i kod nje se uvalio na gajbu.
Nego mi gledamo: Što mi bre da radimo za njih? I krenemo mi polako zaštitu da im uvodimo, razumeš, kao dobar dan, dobar dan, ne prave oni problem. I držali brzo ceo kraj jedan u Geteborgu, ma niko problem da napravi. A kintaaaa, samo kaplje!
Tu ja ovu moju Bosanku otkačim, beži reko, kraj i te fore, ona poludela! I odem u hotel sa jednom Kubankom azilantkinjom da živim, ta je bila mrak! Kad neam šljaku oko zaštite, samo sa njom ceo dan i noć, razumeš?
I bilo nam dobro, živeli ko bubreg u loju, nema ko da nam smeta, mi se tu povezali i sa Đomlom što držo ostatak grada, ma mica trakalica bre, razumeš!
Al dođu pubovi jedno jutro po mene u hotel. Lupaju oni, ja ne otvaram, razvalili vrata, mene odma na patos, razumeš, ja njima "Šta je, pandurčine, mora vas deset na jednog Olovku!" I privedu oni mene, fina im i milicija bila, da ne verueš, gospoda bre! Ne ko ovi naši klošari da te odvale od batina! Jok, daju ti cigare, kafu, uzmu ti izjavu fino, ispituju, al sve kulturiška, pa dal ti treba advokat i te fore. Ja gledam, neveruem, razumeš! Pitaju dal si ti reketiro Jevreja matorog, pa Bjorna, razumeš, ja sve kao nisam, nemate dokaze, al me zadržali u mardelju.
Odma sutra na sud, ja kao nisam i nisam, i moj advokat nemate dokaze, al oni dovedu svedoka, kad ono - ko je svedok? Gledam i neveruem! Ona Bosanka što sam joj dao pedalu kacam došo do para! Rešilo žensko da me sarani!
Al advokat moj bio dobar, sve je pita ima li ona dokaze, pa dal je ljuta na mene, i to, i izvuko se ja. Al nisu ni oni blesavi, videli Snusi kolko su dva i dva, razumeš, i isterali me iz Švecke na deset godina jer sam bio onaj... Ilegalac!
Vratio se onda ovde, razumeš, pun para od šljake, svako veče na splavove, narodnjaci, ludilo! Nego prođe i to, al ajd sad...
Al dobro sam ja i prošo, razumeš! Ovi Kiza i Pavijan što ostali tamo, neki došli što počeli da rade i belo, počistili celu ekipu za petnes dana! Ja tu malo šljako, posle pao, sad životarim pomalo, šljakam na sitno, nije loše, živi se, razumeš!
Švecka... E, slepci jedni! Vi to samo na televiziji možete da vidite!
Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija)
Bubamarac mora vreme gubiti
I sve bube redom ljubiti
Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija)
Uzmi veliki ekser
sačekaj da padne veče
...
Uzmi veliki ekser
i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh
da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija)
Neko voli pevanje,
neko voli sviranje,
a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje...
Cinci linci, dragi klinci,
ja ne želim da vas diram
želim da vam (vas) cinculiram
moja glavna zanimacija
to je sitna cinculacija...
***
[...obično komarci, dolete i odu,
a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti)
- Leptiriću, šareniću, hodi meni amo
evo imam lepu ružu, pomiriši samo!...
- Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete,
stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;)
Điha, điha četir' noge,
sve četiri krute
điha, điha mi idemo na daleke pute...
...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram?
Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje)
Kocka do kocke kockica
Kroz prostor i kroz vreme...
...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje)
Deset ljutih gusara došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta ostalo ih devet...
...jednog sam uspavao ostalo ih osam...
...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam...
...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest!
U svakom pogledu, ja ih se ne bojim
ja dišem duboko i gusare brojim...!
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Ubedjenje svakog ateiste.
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se.
Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće.
Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se.
Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava.
Sudija: Kakva krava gospodine?
Brejvik: Ma ona Del ponte.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona?
Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu.
Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
