Način na koji jebe student fizike.
Rečnik / autori
JA
janko666
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 22. okt 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.
- Trči Bambi, trči... Brže, brže!!!1
- .......beng....
- Mamo, mamo, spasli smo se!!! Mamo... mamo.. mamoooooooo!!!!!
Nenajavljena poseta roditelja studentu u velegradu.
Kad izabereš električnu stolicu.
Tesli u čast.
Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.
- Mare, silazimo sada, stigli smo.
- Jok, idem ja još jednu.
Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.
Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".
Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?
-Dobar dan Ostoja, da li biste mogli da povezete moj Harpsichord ISX-720 do Palilule?
-Ne mogu, to je čembalo a ja prevozim klavire.
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
Još zajebaniji facepalm.
Kada, u slučaju fail-a, umesto da udarite sebe dlanom po čelu, udarite svojom glavom o sto.
-Jesi li pročitao lektiru?
-Nisam, stigao sam tek do 750. strane.
-Kako do 750, kada knjiga ima samo 600?
-Pa "Rat i mir" ima 1200 strana.
-Kakav crni "Rat i mir", čoveče?! Trebali smo da pročitamo "Zločin i kaznu"!
-TUP(onomatopeja headdesk-a)
Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.
-I kolega, jeste ili nije?
-Hm... Jeste!
-Aha, tu smo... Muahahahaha!!!
-Pogledaj me u oči i reci da je više ne voliš!
-Ne volim je.
-Tu smo dakle... Sve mi je jasno.
-To, jače! Nateraj me da vrištim!
-Vrišti, urlaj, zavijaj na Mesec, moji nisu tu!
-Tu smo sine.
Reč kojom se toliko toga može reći.
Telefonski razgovor:
- Ćao, šta radiš?
- Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?
- Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.
- Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?
- Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.
- Onda ništa, ćao.
Novčanice koje neće da prime u radnji jer im je oštećen ćošak, ona srebrna trakica ili su jednostavno stare i izandjale, tako da moraš da se jebeš u drugoj radnji s nadom da će je tamo primiti.
- Žao mi je, ovih 200 dinara su oštećeni.
- Ali vi ste mi ih jutros vratili u kusuru.
- Ne znam ja..
Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.
Tekst: ZAZ - Je veux
"Šanelov nakit, ne želim ga! "
Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!
"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"
Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.
"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"
Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama - verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.
"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"
Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.
"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"
Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?
"Vaš novac me neće učiniti srećnom"
-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru - "Haha, pati, Zaz, PATI!"
"Želim da umrem sa rukom na srcu"
To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.
"Hajde da zajedno otkrijemo moju slobodu."
Ha-ha-hajde da ja sam otkrijem svoju slobodu da budem slobodan od tvog prisustva.
"Zaboravite sve svoje predrasude"
Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!
"Dobrodošli u moju stvarnost."
Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.
