Prijava
   

Noj

To je žirafa, samo on je ptica.

   

Ako nije problem

Jebem ti mater!

Gospodine, možete li da pomjerite ovog psa, izujedaće nekog. Ako nije problem.

   

Podiže penziju popodne

Kontraš . Lik koji radi sve suprotno od onoga što je nepisanim pravilima društva propisano.

- Jebo te komšiluk. Sad mi srao neki deda što sam parkirao dole ispred zgrade. Kao nije moje to parking mesto ...
- Onako oniži , proćelav ?
-Aha.
- Ma pusti ga . Taj podiže penziju popodne . Čovek kontraš. Gde god da si ga parkirao, ne bi valjalo...

   

Pampers

Rizla za bebu.

-Mislim da se mali usro. Smotaj ga ponovo.

   

Ćaletove fore

Fore koje si čuo sto puta izgovorene, neke razumeš po smislu, neke uopšte ne kontaš ali ipak prihvataš igru. Ej, ćale je to, te su fore nekad bile vrh, a čak i da nisu nije red da ga ispališ - to je čovek koji je slušao tvoje prve fazone o piletu koje prelazi put i nije ti se rugao nego se smejao s tobom.
Veze one sa životom nemaju, prevaziđene su kao radio prenos teniskog meča, ali su opet njegove, ćaletove. I ti ćeš tako, samo sutra.

- Ćale, daj neku kintu.
- Je l' za pederbal?
- Ma jok, mešana ekipa...
- Opa, ti bi malo da mrsiš kose?
- 'Ajde ćale bre!
- Što? Da nisi možda stidljiv? Na ti lova i da kupiš gumice, nemoj da te iza ugla zvizne neka kugla...

---------

- Jesi dobio kintu od matorog?
- Jesam, a ti?
- Ma jok, ja mu rekao da bi nešto da kresnem, a on krenuo o nekoj Vesni Zmijanac i kako bi on nju ali ne može i ne dade lovu.
- Ko mu je ta?
- Ko zna, neka baba iz prošlog veka, izgleda bila MILF kad je on bio mlad.

   

Više sam puta Sneška Belića video sa metlom

Muževljeva opaska na račun suprugine lenjosti.

- Ženo, daj počisti malo ispred kuće, sramota više da stoji onako zapušteno, počeće da nas ismevaju po selu.
- Unajmi čistačicu, pa nek' ti čisti, meni ne pada mi na pamet! A i samo što sam nalakirala nokte...
- A šta ćeš ti da radiš? Da mi se šetkaš tu po kući k'o ukras?! Više sam puta Sneška Belića video sa metlom nego tebe, jebem li ti lebac nezahvalni!
- Treb'o si onda Sneška da oženiš.
- Kamo sreće da jesam...više bih se od njegovog nosa najeo nego od tvog kuvanja!

   

Čmičak

Tako mala reč, tako veliki bol.
Čmičak predstavlja začepljenje kojekakvih očnih odvoda i dovoda i uzrokuje zamagljen vid i bolove pri treptanju i zatvaranju očiju, kao i spuštanje gornjeg kapka, što čini da izgledate kao Kvazimodov mlađi brat.
Inače, leči se kamilicom, vrelom ciglom u maramici i mašću po imenu Hidrokortizon.
Neki kažu da je čmičak nešto poput baba Vange i da dobijanje istog znači da vam je neko u familiji, ako ne i vi sami, trudan.
To je istina.
Očekujem mačiće u skorije vreme.

   

miki gajic

Miki Gajic je carina i najbolji pevac koji je ikada gostovao u Brestovcu.

   

Zajebano tuširanje

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Najzajebanije se tuširaju pozeri po teretanama kada imaju publiku.

   

Analogija

Jedna od metoda procesa učenja pri čemu se opisivanjem poznatog objašnjava nepoznati pojam.

- Kako se zove mladunče od ovce?
- Jagnje.
- A od koze?
- Jare.
- A od krave?
- Tele.
- Tačno. A od bika?
- Bik nema mladunče?
- Pazi ovako, ti si mamino mladunče, jel' tako?
- Jeste.
- A ja sam tvoj tata. Jesi li ti i moje mladunče?
- Jesam.
- Pa ko je onda mladunče od bika?
- Ja?

   

Kolovođa đavo

Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.

Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.

   

Tu i tamo

„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“

Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.

Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.

Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.

Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.

„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.

Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.

Tamo je ona. Njena dva oka i ono malo čudo u njenom stomaku. Tamo smo mi.

   

Oće l’ to?

Nestrpljenje. Doduše izraženo na način koji predstavlja balansiranje između poslednjih tragova ljubaznosti i početnih naznaka nadrndanosti. Uz obaveznu određenu zadršku, ova sintagma se na kraju ipak manifestuje kroz govorni aparat, kratkim, vrlo odsečnim tonom i prekim pogledom.

- Oće l’ to?
- Molim, gospodine?
- Već 15 minuta mi obrađujete jedan račun, dok uporedo kuckate sms, turpijate domali prst leve ruke, regulišete nagib desne obrve pincetom i pričate sa koleginicom sa susednog šaltera o bračnim problemima poštara. Da ne pominjem to što tastaturu koristite isključivo srednjim prstom desne ruke.
- Pa?
- Pa ne mogu više da stojim na vašem šalteru, pitam oće l’ to?
- More teraj se bre, šta ti misliš, da sam ja na posao došla da radim? Svašta!

   

Dobar se burek iz tri tanjira jede

Pravilo kog se drže istinski ljubitelji ovog pekarskog specijaliteta.

Jedan je za sam burek, a druga dva sa strane, ispod laktova, da se sliva mast.

   

Čast izuzecima

Donošenje ovala pečenja, sitnih kolača, ruske salate i koka-kole u kancelariju, dan posle slave, kako bi se počastile kolege izuzete sa spiska gostiju.

   

Samo se ti opusti

Rečenica koju izgovara nadrndana medicinska sestra dok ti prilazi sa iglom na koju možeš komotno da staviš svinjsku plećku i okačiš je iznad vatre.

Ćale vadi me odavde, ostaću na budžetu i ješću spanać svaki dan!!!

   

Lapsus lingve

Kada direktoru koji potkrada preduzeće opsuješ majku komunističku umesto seljačku.

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Maradona '86

Naziv za veoma kratak šorc, po uzoru na onaj što je Dijegu u Meksiku isticao butine veće nego u Safeta Sušića.

-E, Maradona, ispalo ti jaje.
-Dobro baba, nemoj pred djevojkom tako da mi pričaš.

   

Kako se posrati na svoje dečačke snove

Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.

Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.

A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.

..........

Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.

Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!

Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".

...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...

?
+1131
37
definicija