Osoba čiji se komplimenti ne dovode u sumnju. Kada nam hrvatski komentator, onako nevoljno, čestita i skida kapu, onda smo zaista postigli uspeh.
- Dobro ti je ispao ovaj pasulj.
- Šta dobro? I hrvatski komentator bi mi čestitao.
Rečnik / autori
SC
SchumskI
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 21. avg 2024.
58 definicija2 odabrane1.173 poena
Opseg shvatanja i razumevanja ograničenih ljudi.
- Julija siđi dole!
- Ne mogu Romeo!
- Siđi bre kurveštijo!
- Neću!
- Ja sam mislio da si ti žena širokog pogleda na svet i da želiš avanture.
- Puši kurac kmete!
- Nemoj da si ograničena k'o taj balkon na kojem stojiš!
- Mama ti je balkon!
Visprenština od odgovora kada pogubiš nit priče sagovornice s velikim sisama.
- Hej, slušaš li ti mene uopšte?
- Izvini, gledao sam ti u nokte, ne mogu da izvalim jesu li pravi, ili veštački.
- Prirodne su, vidi.
- Da, tako su mi i delovale.
S leđa.
- Joj ljubavi, boli me, boli me, polakooooo...
- De, de...! E ajmo malo bugarski sad?!
- Štaaaa?
Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...
-Ćaoooo svima... Ema? Otkud tvoje drugarice večeras?
-Pa, došla Ana da nam pokaže slike iz Paralije, vodio je Vlada na medeni mesec... da vidiš koji šouuuu...
-Mhm... ljubavi, odr'o sam dupe danas na poslu, odo' da se prevrnem u krevet, ne vidim na oči... zamolio bih vas samo da budete tihe...
-Dušice moje, izvinite me na sekundu... a, ti... dođi do kuhinje da te nešto pitam...
-Kaži? Ako 'oćeš jedan na brzaka, nema vajde u startu... stigla neka roba, otegla mi se muda do papaka...
-Ne! Seljačino, kako možeš pred ovim guskama da mi kažeš da ideš da se "prevrneš"? Ja sam im rekla da si kulturan momak, a vidi tebe... kao iz prašume...
-Moja kuća, bole me đoka... nemo' da uzmem pajser, pa da razjurim...
-Nema kuvanog tri meseca... Patelina će ti biti i otac i majka...
-Dobro... ucenjuj...
-I nema dogija do sledećeg leta...
-E, devojke... ja se izvinjavam što vas prekidam, rado bih vam pravio društvance, al' moram da odmorim... šalje me moja kuca da pajkim...
-Glavate kučke u glas: Jaaaaaooooo, pa kako ste vi slatki... laku noć! Lepo nam spavaj...
-He, he... hvala...
-Deda, oprosti... i sam si vid'o odatle sa kakvim akrepima ja delim 'leba... sva sreća pa si umro na vreme da ne gledaš ovu bruku...
Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato.
Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.
Generalno me izuzetno smara da kenjam. Volim da isplaniram sopstveno vreme i kenja mi se od ljudi koji u dnevni plan svesno ubacuju po sat-dva za obavljanje velike nužde. Život je jebeno kratak da bi se traćio na drugovanje sa sopstvenim govnima, u kurac, buljarenje je jedno od najgorih mana koje moderan čovek može da ima.
Kada mi se kenja, uvek mogu da procenim trenutak do kog mogu da izdržim neizdrž, te se shodno tome uvek rukovodim pravilom da prilikom pojave potrebe za nusproizvodima tela, uvek budem u relativnoj blizini neke deponije namenjene tome.
Obožavam da ćaskam sa ljudima, da se družim i da im jebem mater ako su retardirani, te nikako ne mogu sebi da dopustim da se izolujem iz društva sa izgovorom 'idem da kenjam' na nekih sat i nešto. KOJI KURAC?
Inače, mi brzi kenjači smo po pravilu i brzi jedači, pa često volim da utrčim u klonju sa sve nekim sendvičem i jogurtom te da odmah dopunim izgubljenu zapreminu tela koja jelte, nikad nije dovoljna.
(brzi kenjači su i brzi jebači, ali to sad nema neke preterane veze, pošto je usklađivanje sva tri aspekta nemoguće, čak nisam iskusio ni kombinaciju kenjanja i jebanja u isto vreme, jer iako volim da kenjam i da mešam, teško pronalazim partnere koji su voljni eksperimentisanja do te mere, ili kad smo već kod toga, voljni eksperimentisanja uopšte kada su moje ideje u pitanju. jebanje i jedenje je već dosta prihvatljivija opcija, ali trenutno nema neke preterane veze sa ovom definicijom)
O čitanju, drkanju ili telefoniranju na wc šolji neću ni da počinjem. Jebote, koliki pavijan treba da budeš da ga bacaš u pokušaju na neku kurvicu iz skandala i da recimo pričaš u isto vreme sa nekom ribom ili ortakom ili kevom, jebem ti. Šta to jebeno ima u gologuzom čitanju? koji kurac drkaš dok kenjaš? Čekaj, ako stvarno voliš da razgledaš viktorijanske kuće dok curiš na anus ili da se edukuješ o negativnim posledicama čupanja dlačica na mladežima gledajući se u toaletno ogledalo dok ti se govna lepe na dupetu od čekanja i nebrisanja onda si stvarno pobedio.
I da, svi sporokenjajući mogu slobodno da mi se sagnu sa sve njihovim vajerlesom i netbukom, surfujući na dasci od wc šolje, jebem vas bolesne.
Dodavanje gasa na pola krivine tako da vučni točkovi počnu da proklizavaju i kontriranje volanom u suprotnu stranu od krivine radi ispravljanja auta i prolaza sa što većom brzinom. Izvodljivo samo sa zadnjom vučom.
Ako ste nekada videli snimke relija u kojem ladovina finac vozi kroz šumu i prska publiku blatom dok izleće iz krivina kao da ga đavoli jure, to je to.
Takođe, odličan izraz za kontriranje radi što boljeg izvlačenja iz krivina života.
- Arčibalde, shvati, ne dam ti pičke, ne dam i tačka.
- Što si takva dušmanka 'leba ti? Pa nije sapun da se potroši.
- Ma ne dam i kraj.
- Dobro, sad neću sve i da hoćeš da mi daš. Iz inata.
- Aha, 'oće to.
- Ozbiljan sam, neću sada. Makar mi lek od raka bio.
- Jesi ti to ozbiljan?
- Mrtav ozbiljan, ajmo negde na kafu.
- Pa dobro, ne moramo na kafu, možemo i ovde da ostanemo.
- Ma jok, ajmo na kafu a i hoću da kupim Žurnal, valjalo bi neki tiket večeras da bacim.
- Ma nećemo na kafu, ostajemo ovde.
- A koji ti je kurac sada, ajde oblači se, idemo na kafu.
- Neću da se obučem! :skida gaćice:
- Šta je sada? Zar ne reče da nećeš?
- Ćuti i dođi ovamo.
- Aj baš kad si zapela, al' samo ovaj put. Nego, znaš šta je finska kontra?
Nedrž ti je jedno posebno stanje. Sve te nekako svrbi, ne drži te mesto nikako (tako je ovo stanje i dobilo ime), često ne možeš ni da znaš šta ti je tačno, al znaš da ti je neki andrak.
Mlade ljude nedrž često i obavezno hvata. Negde oko dvadesete i traje do jedno dvaespet godina. Momci idu po parkovima i kafanama, piju, neki se i biju, prave budale od sebe, a devojke telefoniraju po ceo dan, objavljuju slike na Fejsu, neke i piju, i misle da prave budale od sebe.
Nije nedrž u tom dobu povezan sa ljubavnim jadima. Jok. To se navikavaš na ono što jesi, sa blagom zebnjom od onoga što ćeš još malo da budeš, pa bi da uhvatiš još malo od života za koji misliš da prestaje u tridesetoj. Zato i preteruješ u svemu, misliš da će svemu uskoro da dođe kraj. Al onda, negde oko dvaespete, a nekad i kasnije, shvatiš da se živeti mora i posle, nađeš ozbiljnu vezu, završiš od škole šta si planirao, i onda u život. Prođe i trideseta a ti još živ. Čudo Božije! Ima ih i koji ostanu, koji padnu od tolikog nedrža, ko prvi i naslabiji borci koji se šalju da istroše neprijateljsku municiju. Šta ćeš, nije ni život za svakog.
Nego taman misliš da si ga ubio, pobedio, kad ono...
Drugi nedrž nastaje kad te pritisnu problemi kasnije. Žena, deca, negde i švalerka, računi, posao, sve je na tebi, a ti jedan. Svuda moraš da stigneš, sve da ispoštuješ, a samo dve ruke i dve noge. Čitao si po onim knjigama sa dvadesetak i kusur godina da će deca da pate ako im ne posvećuješ dovoljno pažnje, a znaš da će žena da preskoči plot ako i njoj ne posvetiš dovoljno pažnje. A na poslu noga u dupe ako ne radiš i prekovremeno, ima ih na birou kolko oćeš. A dan samo dvaeščetri sata.
Sve te svrbi ponovo, ko onda kad si bio mlad i prepun snage koju nisi imao gde da potrošiš. Samo što te sad ne svrbi velika koža u koju treba da porasteš, svrbi te to što ti je sve nekako tesno i malo, iskočio bi negde, a ne znaš gde, vrištao bi, al ne moš od sveta. I zato odeš u kafanu. U ovom drugom nedržu nije ti bitno toliko da si u gomili. Nekad ti je mnogo i lakše kad si sam sa svojom mukom. Pa onda opet sutra, pa sutra... Ako se iz ovog nedrža preneš, prenuće te žena koja će da kuka da si postao alkoholičar, ili deca koja neće mnogo da ti pričaju, ali ih brukaš i to jasno vidiš. Teško da možeš sam, nije ti više ostalo dovoljno snage. Ako se ne preneš... Nećeš da budeš ni prvi ni poslednji koje je život pojeo u četrespetoj i koji je umro u pedespetoj sam ko pas.
Zadnji nedrž, kad ove ranije nekako pregrmiš, dođe kad shvatiš da ti je vreme da putuješ. Više ti nije samo tesno, sve te nekako guši, ne ide ti se još, a vidiš da moraš. Odavno piješ po nekoliko lekova, brzo se umaraš, ne moš ni da pojedeš ni da popiješ više. Roditelji odavno pod zemljom, prijhatelji naveliko odlaze, one žene što si se nekad okretao za njima ili babe ili mrtve. Al ne ide ti se još. I krene gušenje. Nije fizičko gušenje, za to je odavno nađen lek. Šta da radiš ovde gde leka nema?
Ideš po parkovima, nađeš još jednog vršnjaka u nedržu kog ne podnosiš ko ni on tebe, al makar niste sami, jer se samoće plašite. Hteo bi da malo usporiš vreme, iako ceo dan ne znaš šta bi sa sobom od dosade. Hteo bi ako može malo i da vratiš, al si još odavno shvatio da to ne može, negde krajem onog zadnjeg nedrža koji si jedva preživeo, onomad u četrestrećoj kad te strefio infarkt. Zabaksuziš se, sipaš otrov svuda oko sebe i postaneš težak i sebi i svima oko sebe, kojima je ostalo mnogo više nego tebi. Ili postaneš hipohondar i teraš ih da troše to što im je preostalo na tebe. Niko ne zna ili ne može i neće da shvati šta te stvarno jede, a ti ne pričaš nikom, jer se plašiš. Nedrž te steže i guši, sve misliš ovog trenutka ideš, a živiš još jedan dan i proklinješ starost i ko je napravi.
Od ovog zadnjeg nedrža spasa nema, ovaj te prati do zadnjeg dana. Spusti se s tobom pod zemlju, pa kad se uveri da te je zemlja pokrila toliko da nemaš gde van, izađe i nađe nekog klinca koji tek ulazi u život, da i njega ovako iscedi.
A ti? Sad znaš. Uvek je bio tu. Ceo život, samo je umeo da se prikrije gad. Bez njega bi život protekao mirnije i bez muke, al i bez radosti. Bez njega bi živeo mnogo duže, al kome treba takav život? Jest, on ti je i najveći dušmanin i najbolji prijatelj, kako se pogodiš s njim tako ti i bude.
Odmori se, odslužio si svoje.
Završila se još jedna radna nedelja. Otišao si kao i toliko puta do sada sa drugom u kafanu na po jednu.
Halapljivo navrćeš prvu rakiju. Ipak je radna nedelja gotova, valja se dezinfikovati. Malo ti se prospe i po bradi. Dok spuštaš čašicu i brišeš svoju bradu, vidiš jednu malu kapljicu rakije kako, poput suze, klizi niz spoljnu ivicu čašice. Ne znajući zbog čega, zagledaš se u tu suzu.
Navrnu i prva sećanja, ko zna odakle i zbog čega. Setiš se slike sa bukvarom i bojicama, dok si još maštao da postaneš pilot, drugara iz osnovne sa kojima si odavno izgubio kontakt, prve dečije žurke na kojoj si mešao crni i žuti sok, sve do prijemnog ispita. Onda srednja škola - prvo pravo zaljubljivanje, batine, prvo teško alkoholisanje, eksperimentisanje sa raznim stvarima, prvi prijatelji za ceo život.
Fakultet je bio najlepši period tvog života. Studentske žurke, zezanja, spavanje po ko zna čijim kućama, i prvi ukus slobode. Čini ti se da nije bilo memljivog podruma ili ćumeza u kom nisi stanovao. Posle izvesnog vremena, kada kupuješ stvari, više ne gledaš šta je najlepše, nego šta ćeš lakše preneti dalje u svom nomadskom životu. Osetio si po prvi put i šta znači biti gladan. I šta znači raditi, kada ti je kičma pukla preko studentske zadruge, ali si imao prvih par zarađenih crvendaća u životu. Saznanje koliko se teško dolazi do para te je i nateralo da se zabarikadiraš, ostaviš sve po strani i završiš fakultet.
Setio si se i NjE. Ko zna zbog čega i odakle se sad ona pojavila. Kao duh iz prošlosti, koji ti više apsolutno ništa ne znači, čak i ne možeš da veruješ da si sa NjOM ikada i bio. Ali ti je iz nekog razloga drago sećanje na NjU. I koliko god da ih je prošlo između NjE i ove sadašnje, TVOJE, opet ti je nekako draga i pomisao na NjU, i pored svih neprospavanih noći, muka, šetnji po zabitim uličicama samo da se izduvaš, sumnji, strahova, tuge... Shvataš da te je i to očvrslo, i da si zahvaljujući i NjOJ postao čovek. Čovek koji zna šta hoće, koji zna i da pati, da guta, drži u sebi, da bude strpljiv, ali i da uzme ono što želi.
I dođe ti teško kad se setiš onog malog i neiskvarenog klinca koji se slikao sa bukvarom i koji je maštao da postane pilot. Da je znao šta ga sve čeka i kakav će usput da postane, da li bi verovao? I da li bi danas umesto tog klinca plakala rakija kad mu dođe teško, ili bi taj klinac ipak smogao snage i zaplakao da je danas tu, samo da je znao šta ga sve čeka i čega sve da se sačuva usput?
Drugar te prene iz misli. Stigla i druga tura, a ti se zagledao u prvu čašicu.
Žurno brišeš suzu sa čašice dok je neko nije primetio, i nazdravljaš za kraj još jedne radne nedelje.
Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom.
Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je:
1. Naći se u gostima.
2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem.
3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem.
4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana.
5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane.
6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.
Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.
- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para!
- Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga!
- Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!
Pucati bez prethodnog nišanjenja.
A: Pa idiote, ne po kosi!
B: Jao, praštaj, iz kuka sam gađa.
Izreka kojom se teši naprasno posedeli muškarac.
A:”Batice, otkad si se oženio, naglo si mi posedeo. Mr.No fazon.”
B:”Brate, znaš kako se kaže: Srebro u kosi, zlato u gaćama!”
