Fabrika nameštaja čiji su radnici posle stečaja masovno prešli na Vukajliju.
Rečnik / autori
MA
matematičarka
na Vukajliji od decembar 2010.viđena 27. nov 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Onaj što u crkvi prvi detektuje ključne reči pa se prekrsti, i onda ga ostali prate.
Zvanično poslednji dan života bez obaveza.
Od sutra, pa sve dok ne umrete, uvek ćete imati neke veoma važne obaveze koje morate da završite.
Porodično stablo.
Osoba za koju je Rubikova kocka uvek složena.
Malograđanska varijanta moralnih vrednosti, iliti ''nije važno šta se radi, nego šta se priča''. Radi šta 'oćeš, s'm da ne čuju komšije. Jebi se, al' neću da gledam isto na jutubetu. Puši kurac i jebi se u dupe, ali budi nevina. Naplaćuj pod plavim mostom, ali preko dana izgledaj konzervativno. Drogiraj se, ali nas ne turaj na trošak i nemoj da zapadneš na neko lečenje, pa da se pročuje. Švaleriši se, ali se ne razvodi. Varaj dečka, al' mu vari gra. Sve iza zavesa, sve pod ključem, neš val'da komendiju od života da pra'iš. Ako drvo padne u šumi, a niko nije čuo ni video, onda nije ni palo- filozofija. Nešto kao koka kola ziro- licimurština spakovana u konzervu i hermetički zatvorena.
''Zamisli, ona budala 'oće se razvodi! A onakav muž, pa i decu ima, kako su samo ljudi izgubili osećaj za moral!''
''Ali...viđala se sa tipom u tvojoj kancelariji, zaboga, pokrivala si je, kakav sad osećaj za moral?''
''Švaler je bre ok dok niko ne zna, ali muža da ostavi! Kakav pad moralnih vrednosti!''
''Aha...znači kad u tvom ofisu padne oral je ok, ali ne sme da opadne moral, a?''
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Metafora za pohlepnost, čoveka s kratkim pogledom na budućnost i željom imati više nego što mu treba ili što zaslužuje.
1) Šahista sa belim figurama žrtvuje pijuna da bi u sledećem potezu matirao, šahista sa crnim figurama je predvideo namere protivnika, ali teško je odoleti pijunu za dž.
2) - Uzećemo kredit i idemo na zimovanje!
Ko, kad i kako će otplaćivati kredit ne zna se, niti se razmišlja o tome.
Jedan od najbezličnijih predmeta koji gle ironije služi za vašu prepoznatljivost. A u njoj stoje primera radi, vaše prezime koje niste izabrali nego ste ga nasledili, vaše ime koje niste izabrali nego su vam ga nadenuli, vaš datum rođenja kada su vas gurnuli u ovaj svet, vaše mesto rođenja u kojem ste se zadesili u tom trenu, vaš matični broj koji vam je upisan u registar od strane nekog službenika i vaša fotografija iako možda i ne želite da se slikate, ili pak ne želite da obrijete bradu i brkove a primorani ste na to uz jednoličnu pozadinu koja vam je takođe nametnuta. Kada se sve to zbroji, lična karta ne govori, ama baš ništa bitno o vama.
„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“
Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.
Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.
Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.
Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.
„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.
Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.
Tamo je ona. Njena dva oka i ono malo čudo u njenom stomaku. Tamo smo mi.
Poslednji stadijum razvoja : neodlučnosti, razmaženosti ili perfekcionizma kod žene, potmuli dubinski nagon koji čeka ekstremnu situaciju da ispliva na površinu i okonča tvoj, njen ili oba života. Garantujem da je ubio odredjeni broj ljudi u brodolomu Titanika.
Grad, svakodnevica:
- Ana..U sedamdeset četvrtoj radnji smo od jutros, još ništa nisi kupila a ne planiram..
- E..Znala sam da treba da idem sama. Ovu roze ili ovu žutu?
- Ne znam..Peti put ne znam, nećeš žutu, sto puta sam ti rekao da mi je lepša. Ma lepa si mi I u roze i u žutoj, uzmi bilo koju. Uostalom, zar nismo došli da kupiš papuče?
- Uff..Ajmo na kafu, pa ću da se vratim kad razmislim. Možda i vidimo nešto usput.
- Dobro, evo slobodan sto..
- Ne čekaj, nećemo tu. Ajmo tamo, udobnije su stolice.
- A..
- Čekaj, ajmo za onaj sto. Da sam uzela hladan ili topao nes? A popila sam u stvari već kafu.
- Joj.
- Znala sam..Šta sad kukaš?
- ...
- Ili da ipak uzmem nes..Hmm..Koliko li ima kalorija..
.......
Titanik, prvo i poslednje putovanje:
- Draga! Evo dece, bili su u potpalublju, jedva sam ih našao!
- A čamac!? Jao teško nama..
- Ne brini - našao sam jedan preko nekog oficira, podmitićemo ga posle.
- Ono..ONO!? Pa nećemo alda u onu skučotinu?
- Ulazi, nemamo vremena!
- E tako mi aristokratskog porekla i titule, ne dolazi u obzir. Deco! Polazite, naći ćemo neki pristojniji! Džejmse, tako si nesposoban!
.......
Voda nadire, brod puca na pola. Jauci i jadikovke, ljudi se dave i smrzavaju, morski psi se goste, leševi žena, muškaraca, nejači i kućnih ljubimaca plutaju na sve strane. Drugi dan nakon brodoloma, Džejms i žena plutaju na komadu stilskog klavira, deca su odavno podlegla. Nailazi brod u nameri da spasi nastradale..
- Edna! Brod je tu, brzo plivajmo ka njemu!
- Jao, spašeni smo, hvala Nebesima..Čekaj..Je l ono francuska zastava?
- Ma koga briga..
- Ne dolazi u obzir! Francuska gamad da spašava koga - MENE? Ah ne, to nisam zaslužila, ne ne..
Džejms hvata improvizovano veslo, i šalje dragu na dno okeana.
