Remek delo mađarskog siromašnog arhitekte Erna Rubika, koji je posle prodaje više od 100.000.000 ovih kocki postao Erno bogat-sam-ko-jebeni-soroš Rubik. Kažu da može da se složi na 43 kvintiliona načina. Posle se tržište prezasitilo, jer je svako imao po 3 komada.
Kao kroz maglu, u daleko detinjstvo sećam se kako otac, poput Arhimeda, razdragan istrčava iz WC-a, vičući: "Složio sam je, mamu joj jebem!!!"
To je bio veliki dan za porodicu.
Rubikova kocka je ultimativno sredstvo za kidanje zivaca i narusavanje homeostaze vaseg organizma. Svako od nas je barem nekad pokusao da dokuci tajne sarene kockice koja se vrti ali mu to nije polazilo za rukom. U tim situacijama kocka je pokazala svoju magiju i podstakla nas na kreativnost i dovijanje tako da je bivala resena na vise nacina: 1. rasturena i sastavljena u prvobitnom obliku 2. strane obojene istom bojom tako da se kocka vrati u pocetno stanje (likovna metoda) 3. nalepnice u boji sa svake kockice pojedinacno se odlepe i postave na pravo mesto (mozaicka metoda). Tako je kocka od ciste matematike presla put do primenjene umetnosti.
Jedna od brojnih mehaničkih zavrzlama. Za običan svijet zajebana skoro kao kopča na grudnjaku, iako je do Rubikove kocke lakše doći (mada prodavnice ženskog intimnog veša mogu biti dobra polazna tačka). Neki je rješavaju jednom rukom, u roku od nekoliko sekundi.
Meni to do sad nije uspjelo. Uvijek moram da pogledam gdje su uperene one žičice, pa koja strana ide preko koje... Ni to što je mrak takođe ne pomaže.
Igračka oko koje je većina lupala glavu bezuspešno pokušavajući da je složi. Ja sam sa 7 godina uspeo. Odvalio sam je o pod, sakupio ostatke i zalepio je složenu...
Скидање брусхалтера током првог секса.
Kontraverzna igračka koja umjesto relaksirajućeg efekta, ima moć da vas dovede do ludila.
Onaj ko nije proveo sate i sate uzaludnog šaltanja šarenih kvadratića u potrazi za harmonijom i redom, taj ne zna šta je patnja.
Zavaljeni u omiljeni komad namještaja, bilo da je to fotelja, trosjed, kada ili sudopera, vjerovatno ste i vi nekada u velikom suficitu vremena i raspoloženja posegnuli za ovom magičnom kockastom formom, ali, eh...umjesto da se igrate i opustite, nakon par sati uzaludnog pretumbavanja zatekli biste se zbunjeni i iznervirani što po 100-ti put uspijevate da složite žutu stranu, ali kada se bacite na hromatsko kompletiranje ostalih, ta redovno i obavezno nastrada i taman dok nju eto popravite izgubite iz vida onu genijalnu ideju koju ste imali od prije. Kako je ono suficitno vrijeme davno preraslo u dragocjeno, jer ste ga, i više nego što treba, stukli iznova rješavajući žutu stranu, hvata vas panika od toga da će se, može biti, desiti da budete primorani da radite nešto korisno a da prije toga niste tu prokletnicu doveli u red, u stanje kakva je bila onaj prvi put kada ste se sreli u megamarketu. Pomišljate: "Eh kako je bila divna, upakovana u onaj plastični omot, složena, čitava i čista...samo još jednom, o Bože, da je vidim takvu...." i naravno ludilo hvata maha, broj obrtaja se povećava i gle čuda, otkrovenje, daaaa! to je rješenje!!! Izmučena i izmrcvarena crvena plastična pločica pada u vaše krilo. Poput pantere vješto skačete iz svog malog zen gnijezda u kojem se upravo odigrala teška psihodrama i kojoj se konačno nazire kraj. Kupite iz ladica sav potreban materijal: šrafciger, OHO-ljepilo, aceton, parče vate i bacate se na posao. Šrafcigerom, ispočetka pažljivo, odvaljujete pločicu po pločicu, ostavljate sa strane na gomilice po bojama uz zadovoljno zviždukanje hita koji ste taj dan 15 puta čuli na radiju. Zadovoljstvo što ste nadmudrili tog prokletog mađara ne može da se opiše rječima. Ljepilom konačno dovodite stvari u red, polako počinju da se naziru jednobojne strane, glavobolja, iskrzani prsti i optšti haos u okruženju ni najmanje nisu teret naspram agonije kojoj ste upravo stali na rep. Ponosno odlažete svoje remek djelo na svečanu policu iznad TV-a kako bi se svi ukućani sutradan mogli diviti vašoj genijalnosti i konačno spokojni i blaženi odlazite na spavanje….sutra je novi dan. Jutro je divno, sklad prosto plijeni, da, sve boje su na svom mjestu, spremate se i odlazite za svojim obavezama, samouvjereno koračate ulicom, smješkate se slučajnim prolaznicima, puštate jadne bakice da sjednu na vaše sjedište u autobusu, život je ponovo lijep! Vraćate se kući rastrgani od čežnje da ponovo vidite svoju slatku šarenu kocku i na opšti užas ne zatičete je na počasnom mjestu!!!
- MAAAMAAAAAAAA! Šta si uradila sa mojom kockom!!!???!?
- Kojom bre djete kockom, je li onom smrdljivom iznad TV-a?
- Da, da, da da….smrdljivom, šarenom, MOJOM kockom!!
- Pa bacila sam je pobogu, čitava kuća mi je danas smrdila na ljepilo, pola dana sam pokušavala da otkrijem odakle dolazi taj neopisivi vonj, pih! Odmah sam je morala odnijeti u kontejner!
- Oooooo!!!! Sudbino prokleta, pa zar nakon svega!? … alea iacta est…
Kocka koja se ne koristi u kockarske svrhe, već služi da bi mučila ljudski mozak. Sa njom nećete izgubiti gomilu novca, ali će vas zato žestoko ojaditi za dobar broj izgubljenih živaca. Da biste se njome igrali nije vam potrebna sreća, već mnogo strpljenja. Raznobojna je, nema glupih tačkica po sebi i može vas učiniti pametnim u društvu ako ste se pre slaganja iste upoznali sa algoritmom rešavanja. U suprotnom – nek' vam je Bog u pomoći.
Najbolja sprava za podjebavanje daltonista.
stvar koja do neslucenih granica nervira one koji ne umeju da je rese, i takodje umiruje one koji umeju da je rese... ni jednima ni drugima nije jasno kako se dogadja ovo suprotno ....
Žena. Ima mnogo strana i isto toliko lica na svakoj strani. Kada je upoznaš ona je skladna i jednostavna kao i rubikova kocka kada je kupiš, ali dalje što se više baviš sa njom, ona postaje sve zamršenija i ti počinješ gubiti nadu da ćeš je ikad više vratiti na ono stanje koje je bilo na početku. To te izjeda, trudiš se ali ne uspijevaš,uvijek je nešto kako ne treba. Zbog nje se nerviraš, raduješ se kada složiš barem dio, neprestano si u okupiran njome. I napokon, desi se da uspiješ rešiti, presretan si i ponosan na sebe, ali za kratko, prije nego što si ti i rešio našao se neko drugi i opet poremetio, opet je sve na starom. Vremenom to rješavanje postane tvoja opsesija, a rubikova kocka omiljena igračka. Počinješ se zabavljati rešavajući je, a i polako uviđaš neke algoritme, počinješ da je shvataš. Ali uvijek je drugačija borba, nikad ista – ne postoji univerzalno rješenje. Živiš za trenutke kad ćeš je složiti, i ne nerviraš se kada se poremeti. Ne želiš je drugačiju, nego baš takvu kakva jeste – nelogičnu i nesavršenu, ali tvoju – Uviđaš da je poenta baš to traženje,da je logična samo tako nelogična, i savršena jedino tako nesavršena. Da složena ne vrijedi ništa, to je plišana igračka, ne žena, ovako ona dobija duh, i smisao. I što je najvažnije – voliš je, a igračku ne možeš da voliš, ili nekoga koga ne poznaješ, možeš samo da se zaljubiš. Dok nekome ne vidiš sve strane, i ne pojedeš kako narod kaže '' kilo soli'' sa njim, ne možeš da ga voliš.
Takav je i život – svaki dan nova borba, novi problem i nova priča, ali i takav može biti lep i prihvatljiv – ako naučiš da ga živiš i nosiš se sa njim, da mu se prilagođavaš – jer prije će buru preživjeri tanka, saviljiva travka nego debeli ponosni hrast.
To je ta najljepša čovekova osobina da prohvata neminovnost života na najbolji moguči način, da uživa u njemu takvom kakav jeste, i kakav je jedino moguć.
Savršen način da izgubite jedno 2-3 sata vremena i 2-3 kila živaca.
U Srbiji, jedini pouzdan način da se utvrdi genijalnost deteta.
Džaba sva ta priznanja, diplomice, radovi, doktorati, računanje bez digitronca, pričanje naopačke, pičke atere... Ako rubikovu kocku ne možeš da rešiš, najobičniji si štreberčić i pičkica!
Jedino pouzdano merilo genijalnosti je vreme koje ti je potrebno da kocku rešiš.
Na drugom mestu je i poznavanje glavnih gradova svih zemalja sveta, ali takvih je malo jer se smatra da ih NASA lično otkupljuje čim se ispile.
-Jao da vidiš neki mali genijalac, ima 9 godina, reši rubikovu kocku za 2 minuta!
-COOL! Šta još zna?
-Paaa... Ovaj, zna... Zna šta oćeš!
Kocka sa Trga republike.
- Pa šta je ovo? Opet slažu kocke na Trgu...
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.