Kao što Beograd ima svoje Zemunce i Voždovčane, tako Šabac ima Trianglaše... Naziv su dobili po naselju Triangla, koje je prigradsko nasleje u Šapcu, koje za čudo ima oblik trougla(triangla)... Poznati po pijančenju, tučama, demoliranju kafana, sedanju na terenima i česmama... Omiljena zabava im je ruljanje i otpadanje... Otpadanje je trianglaški žargon poput beogradskog visim, a ruljanje je kada se trijanglaš ponaša kao debil bez razloga, jer mu dodje merak... Tada bije, pije, lomi, razbija, ruši sve pred sobom...Ruljanje je ravno tornadu ili pošasti skakavaca...Tada se sav normalan svet zabarikadira u kuću, jer idu trianglaši da ruljaju... Kraj ovog primitivnog rituala je kada Alfa Trinaglaš dodje do zaključka da su izruljani nekoga ili nešto i da je bilo dosta...Tada se vraćaju na Trijanglu da proslave... Trijanglaš Trijnglaša oslovljava sa Bajka, to je poput ruskog Baćuška ili Američkog bro...
-Bajka ajde da ruljamo... -Ajde Bajka... Posle pola sata... -Bajka dosta smo ruljali, ajde sada malo da otpadamo... -Važi Bajka, ajde da otpadamo... Posle sat vremena otpadanja... -Uf, Bajka, baš sam zadovoljna otpadanjem... -I ja Bajka... -Ali znaš, Bajka, ruljanjem nisam zadovoljan... -Ni ja... -Znaš nismo ga izruljali... -Ajde onda da izruljamo... Posle dva sata... -Au Bajka, al smo ga izruljali... -Jes vala Bajka... -Šta ćemo sad... -Ajde da otpadamo... -Važi Bajka...
Ovaj izraz "renka" je opšte-poznat isključivo Šapcu i okolnim selima. Sad ćete pomisliti sigurno je nešto perverzno, ali ne to je super baro poznati izraz za verovali ili ne solju (onu za mleko i čaj) ne to nije šolja, šolja je za kafu, renka je za mleko, čaj. Situacije, jako neprijatne u koju nas dovodi ovaj izraz kad odemo na studije i po kom većina ljudi zna da smo Šapčani. I pogotovo kada zatraže šolju, obično dobijaju šolju za kafu ili kako to ostatak Srbije naziva šoljicu.. Živela renka, pravda za renku!
Cena struje u državi, majke ti,kao da je 3 puta opasala zemaljsku kuglu pa onda dođe meni u šteker. I kažu: "Štedi struju!"...da u 1 sat posle ponoći palim veš mašinu?*ebem ti mater! . Dok Evropa spava ja da palim veš mašinu?Aj još i da imam veš mašinu, nego đubre kad pređe na centrifugu, moram je zajahati kao bika...inače uteče. Zadnji put kad sam legao na nju, bubrege mi odvalila. I šta sad? Da ležim na njoj oko ponoći kad baca prvu vodu? Da spavam na njoj najbolje? To standard? Kilovat struje košta kao da ga brodom lovio pa u hladnjači dovezao meni kući. A voda? P*a im materina, non stop seru na TV-u da smo među prvim zemljama po količinama vode...A i njoj cena kao i za struju...Kao da cev ide do Meseca, pa i njega obavije 3 puta i onda nazad na zemlju pa meni u kuhinju. Da pišam sam sebi u usta, to mi je jedino rešenje. Cena benzina? Eno ga u Venecueli, litra manje od 20 dinara. Da dobro čitate,litra benzina manje od 20 dinara . Kod nas 120din. Kažu KRIZA. A mamu vam jebem, šta je Venecuela u drugoj galaksiji pa nema veze sa istom onom zemaljskom kuglom koju 3 puta opaše struja iz mog Štekera!?!?!?! Vele: "Štedi na benzinu!"...već godinu dana vozim u leru nizbrdo...što sad da ugasim auto? Cena povrća? Eno video sam papriku po 300 DIN. kila. Ja ne znam. Gde raste ta paprika? Na stablu od banana? Gde u pi materinoj može da bude 300 DIN?Neka je još i mleveno meso 500 DIN. kila....I eto ti punjene paprike za ručak po ceni od 2 miliona DINARA/KOMAD. Vredi kao građevinsko zemljište na Havajima.Bem te živote. Kad su jebene jagode bile jeftinije od paprike? Kad? Kad je kila banana bila jeftinija od jabuka? Ejjjjjj - jabuka! Pa*bem ti mater i jabukama, gde one rastu? Pod zemljom i to na dubinama većim od 3 kilometra pa ih valjda vade usput kad naftu traže? I pitaju "Dimitrije od kud tebi materijala za pisanje?...od kud? - Eto ga !
Sprava koja od svakog idiota sa 500 evra može da napravi umetnika.
Uputstvo: 1.Canon D40 2.Podešavanje: Auto 3.Nanišani babu u dvorištu ili ciganče na ulici ili odraz sa naočara za sunce 4.Škljoc 5.Aploud 6.Komentari: -Brate, pokidao si ga! Skidam kapu! -Nisam znao da si talentovan be?! -Robijo care, pa ti si umetnik!!!
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Knjiga koja se štampa na finim, tankim listovima koji mogu odlično da posluže svrsi u oskudici rizle.
- A brate, ne verujem! Prosuo si pivo po rizlama! Šta sad!? - Tejk it izi, imam Dobru vest! Evo, secni odavde, samo ne diraj Otkrovenje, to volim da čitam kad se otkinem. - Amin
