Pojaviše se kompjuteri. Pojaviše se i CRT monitori (oni što imaju izraženu treću dimenziju, jer je katodna cev korišćena, takođe to je ono što ste mislili da je kompjuter kad ste prvi put otišli u kabinet za informatiku), koji su, sudeći po nekim izvorima, bili radioaktivni, štetni i zračili su kao Černobilj 1986. godine. Međutim, setio se jedan zaludan Kinez. U neko doba (1995-2003), mogli su se kupiti takozvani Filteri za CRT monitore, koji su "davali stoprocentnu zaštitu od vaskolikog zračenja, čuvali vid, mozak, potenciju, bubrege i krsta". Prelepa plavičasta antisepija je činila Laru Kroft još lepšom i njena špicasta buljezgara u rezoluciji 800h600 nije mogla oštetiti vaš očinji vid, niti vas sprečiti da kvalitetno prskate u budućnosti jer je omogućavala savršenu zaštitu od zraka smrti iz monitora koje su Amerikanci posejali da nadoknade ono što osiromašeni uranijum nije uspeo.
Đed - O junače, što činiš? Unuk - Evo sad ću da hilujem ovog šabana, kripovi ga ubijaju, kad je nubčina. Đed - A da ti đedo kupi onu zaštitu za taj televizor, video sam ima da se kupi, to zrači, da ne izgubiš vid očinji!
Ah, trojka, želja i nedosanjan san svakog pravog jebača. Kada mačo baja samo pomisli kako se na njegovom krevetu valjaju dve slatke cice i kako jedna drugu ne mogu da zadovolje, onda on upadne i pokaže im kako da se palamar stoprocentno iskoristi.
Naravno, sve gore napisano je samo deo maštarije dok lik masturbira. Kada Sperminator ima devojku, malo malo pa dobije želju da u igri za dvoje doda i treću stranu, i da na taj način da zapršku glavnom jelu.
Kada posle mnogo alkohola kojim svoju mnogo lepšu i zgodniju polovinu Dr Hellfuck nalije, i kada na u tri u opštini overene kopije izjave od svoje najdraže dobije saglasnost za taj poduhvat, sreći kraja nema. Naravno, da toliku slobodu svojoj amazonskoj mačkici da ona izabere trećeg učesnika.
Atmosfera u stanu na nivou, sexy igračkice i ostala pomagala su tu, alkohola ima dosta, on u svojim omiljenim boksericama sa plavim mecom dobrićem. Ona u naznačeno vreme dolazi i uvodi svog komšiju sa sprata iznad, na koga se ložila kada je bila sedmi razred osnovne.
Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.
Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.
- Matori, vidi šta sam našao. - Šta je to? - Pan erotika. - Šta je bre to? - Ćaletov neki porno časopis. Ko zna koliko je dugo ovde štekovan. Sigurno dvadeset godina. - Au vidi ovu al' je rundava hehehe - Pazi što su pričice ovde. - Čitaj da se smejemo. - Khm.....i onda sam ja izvadio svoj nabrekli ud koji se presijavao na svetlosti sunca. Njene okrugle, jedre dojke su podrhtavale. Pogledao sam ka njenoj trperavoj mačkici....treperavoj....mačkici....brate, jesi ti vid'o nekada pičku da treperi? - Matori, svašta sam vid'o u životu, ali čavka da treperi nikada. - Bože, na kak'e gluposti su ovi ljudi drkali. - Strašno.
Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.
Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Devojka koja samo legne, raširi noge i povremeno kaže "uh" tokom seksa.
- Šta, bre, ležiš tu ko naftna mrlja, daj mrdni kukovima malo, radi nešto, ko balvan da jebem! --------------------------------------------------------------------------------------------------------- - Aaaaaaaa, faco, napokon neko i Maju da pojebe, kako je bilo? - Ma, leži ko naftna mrlja, brate, smorio se, otreso majmuna i bežanija!
Devojka opterećena nakitom. Bukvalno. Čuješ je pre nego što je vidiš. Na sebe će nabacati i turske bukagije, samo ako šljašte i zveckaju. Nosi lanaca dovoljno da se ceo sveti Sinod postidi i ode u svoje kelije.
Aranžman narukvica, ogrlica i prstenja upotpunjava ostatkom opreme, helankama, naočarima preko pola lica (da slučajno ne vidiš kakav je grob zapravo, ili barem kuda joj okice gledaju) i telefonom u koji sikće. Vrlo glasno.
Primećena je pojava zvečarki potpuno prilagođenih na gradsko, tj. "urbano" okruženje. Maskiraju zveckanje šalovima, kariranim, ako je ikako moguće, i koriste drveni nakit, ali su u suštini ista sorta.
Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.
E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne? Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.
- Brate, aj sa mnom do klonje. - A? Pa nećemo valjda devojke da ostavimo same za stolom? - Razumeće devojke. Đido. --- - Koji kurac? Hoćeš da ti ga držim dok pišaš? - Brate, je l' me mrziš? Ajde reci mi iskreno, znamo se već 20 godina. Da li me mrziš? - Šta palamudiš koji moj? O čemu ti to? Da te mrzim ne bih ti celo veče nabacivao onu ribu. - Ribu? Soma možda, pošto ima brkove k'o on. Još malo da ih podgaji pa će biti veće od mojih. Nos joj je k'o vatrogasno sekirče, zubi kao raspored časova, a da su joj uši malo manje zvali bi je Dambo. Da ne pominjem to što je ravna kao daska. Nema čo'ek za šta da je u'vati. - Pa nećeš je ženiti, jebem te probirljivog. I ovako nisi jebo 3 meseca, otresi ovu, u mraku, da je ne gledaš i ćao. Pa ću ti opet posle tri meseca naći novu, hahahahaha. - Hahaha, šupičkumaterinu! Bolje ja k'o čovek da ga bacim na Lisu Ann, nego ova posle u košmarima da mi se prikazuje. - Kako oš. Ae polazi sad da ne pomisle da seremo zajedno.
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
