Prijava
   

Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''

Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.

Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.

Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.

Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.

Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.

   

Jedno jaje muć, a mi deco ćuć

Među muškom populacijom poznato je da kad te neko raspali nogom u jaja, najbolje rješenje je čučnuti jer tako bol najbrže prolazi. S tim u vezi, stvorena je igra za naše najmlađe koja na prvu nema veze s mozgom, no ne lezi vraže, zapravo predstavlja poruku i savjet koji ostaje u podsvijesti i koji se u kasnijim godinama pri odgovarajućem trenutku aktivira i šalje mozgu poruku kako da tijelo postupi ako te ko nezgodno žvajzne.

S druge strane, još nije otkriveno koj' kurac predstavlja ona debilna igra ''širi, širi, veseli peškiri, bosa ja bosa ti, okreni se (ime) ti''. Garant ima neke veze s gejevima, kontam...

<<I poslednja igra u večerašnjem izdanju Slagalice je završena.
Konačno rješenje je GEJ. ''Veseli'' ili ''srećni'' je na engleskom GAY, ''peškir'' je sleng za fićfirića, ''okreni se'' je eufemizam za ''daj mi malo guze'', a bosonogost je jasna asocijacija.>>

   

Lažna Nada

Devojka koja se predstavlja kao Nada, a u stvari to nije.

Ana: Zdravo, ja sam Nada.

   

Avangarda

Neprekidni ciklus prednjačenja u apsolutnom nerazumevanju samih sebe, što je u samoj svojoj srži divno, te je stoga i umetnost, u svakom pogledu.

Korak napred sa svim onim divnim i mučnim između. Život u sopstvenoj interpretaciji posmatran tuđim očima.

Meni je dosadno, želim da stvaram, ali ne želim da se smaram.
Napišem par stihova koje ne razumem, ali ih baš zbog toga volim, a i nisu loši u svoj svojoj nepovezanosti pošto govore suštinu o mom trenutnom sebi.

Ti ih pročitaš, ne razumeš, ali protumačiš na neki način pošto si ubeđen da neko tumačenje mora da postoji, pošto veruješ da je nemoguće ne pronaći ništa u nečemu, pošto svi možemo uvek pronaći barem malo nečega u ničemu. Stoga ti moje to preporučiš njoj.

Ona onda to pročita, kapira da si ti video nešto u tome, te me pita da se ljubimo pošto smatra da u meni ima toga nečega što njoj fali. Onoga nečega čega ja imam u sebi, nekakvu slatku želju misterioznog neštoa, koju mora upoznati.

Onda tako mi ležimo u krevetu, shvatajući da si u krevetu i ti, a i stihovi, iako smo zapravo od samog početka bili samo ona i ja.
Do sledećeg stiha, ili možda kraja naših života.

   

Veliki Petak

Klinac koji je već tri puta ponavljao peti razred,pa je sad veći od celokupnog odeljenja, svih tetkica i solidnog broja nastavnika.

   

Nešto

Ateističko božanstvo, jedno od najčešče obožavanih na svetu.

"E, ja u Boga ne verujem, ali verujem da postoji NEŠTO..!"

   

Plavi zec

Lik iz pesmice Duška Radovića. Termin koji se ironično koristi za osobe koje su savršene, svemoguće, nenadjebive. Jer one šiju, piju, kroje, broje, pletu, metu, kuvaju, čuvaju, pevaju, šaraju i francuski razgovaraju. Sve istovremeno.

- I mogao bi stvarno nešto da uradiš, ja kuvam ručak, čistim kuću, peglam, usisavam, sklanjam tvoje stvari, sklanjam moje stvari i 300 stvari odjednom, a ti nećeš da pomeriš dupe od kompjutera!
- Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu.
- ŠKK?

   

Avokado

To vi je kad majmuna u dzungli uapsi dzunglaška policija što je ukro bananu. Pročitaju mu tade njegova prava i kažu, imaš pravo na avokado, jerbo u dzungli nema advokat, uvopšte otkad je Tarzan preminuo.

?
+653
33
definicija