izraz kojim profesor naglo prekida studenta na ispitu koji uporno pokušava da priča pitanje koje zna a ne ono koje je dobio na kvitici.
"...i endoplazmatični retikulum jeste organela..."
"Dobro, dobro kolega. Vratimo se na sastav Vlade Cvetković - Maček 1939.godine."
Omiljena rečenica prodavačica posle neuspešnog pokušaja da ti vrate kusur manji nego što stvarno treba da ti vrate.
- Pa šta je sad ovo? Dao sam ti 500 dinara za hleb koji košta 43 dinara, i ti mi vraćaš 250 dinara??
- Jaoj, izvinite stvarno, nešto sam rasejana od jutros...
- Ako te dangliram, ima da te rasejem po pekari, nije ti prvi put!
Dve najveće i najvažnije istine za svakog muškarca.
Takođe, rečenica koju će bilo koji muškarac reći samo i samo drugom muškarcu, kao neku vrstu mantre za uspeh ili kao "reklamu", bez želje za podjebavanjem.
Dve bitne stvari koje se rečenicom zaključuju vezane su za izgled (iako se spominje samo obuća, to jest cipele) i seksualnu "moć".
Naime, veoma je bitno da je svaki muškarac sređen. Kada se kaže sređen tu se ne misli striktno na odelo, kravatu i ceo taj "protokolarni" način oblačenja, već se misli na urednost, čistoću i skladnost odeće koju imamo na sebi. I da, veoma je bitno da obuća (cipele, patike) budu potpuno čiste, bez mrlja, fleka (jest' da je to teško po našim ulicama, ali šta da se radi). Čak i ako leti muškarac obuje papuče ili sandale, one moraju biti održavane, a i nokti moraju biti potkresani i čisti (jes' da ima raznih fetišista, ali dugi nokti na nogama i "krem" ispod njih baš nisu neki poseban afrodizijak).
Što se tvrdog kardana tiče, nije tu u pitanju reprezentativni primerak ok 25 santima, ili primerak kome je obim bejzbol balice. Jer, šta vredi ako je vršnjak polovinu vremena koje se nalazi van gaća neupotrebljiv? Šta će kojoj dami nešto polumlitravo?
Kada se kaže tvrd, to znači da dug vremenski period ostane u "borbenom" stanju, da ostane izdržljiv, da ne poklekne posle nekoliko minuta, da se suzdrži od prevremene paljbe i da posle vrhunca ne poklekne skroz, već da se posle par minuta "vrati u ring" i nastavi započeto.
Zaključak:
- možda ne nosite svečano odelo, ali znate kako da se lepo, uredno i skladno obučete = nešto ćete da odvojite tog petka u gradu;
- možda vam "umetničko" ime nije Long John Silver, ali imate elana za četu vojnika koji mesec dana nisu videli žensko = druženje sa mladom (ili starijom - ko voli) damom će se sigurno nastaviti.
Jako sladak pičić jako slatke djevojke.
- Joj dušo skidaj gaće, daj mi baklavicu, ima da se ulijepim sad k'o turčin na bajram.
- Drž', na, crk'o da bog da takav proklet.
Pametni su bili naši preci kad smisliše ovako oštru misao. Zašto ova komparacija? Bespotrebno je odgovarati, jer otkad je Sveta i čoveka, ovaj drugi pronalazi dobar pojam za poređenje sa ženom ali mu ne ide.
I Đavo je izvisio. A bio je tako strašan, i nismo mogli da spavamo kada bi ga zamislili. Zašto je izvisio? Zato što ga je žena ubedila da je brža od njega. Naravno da se nisu ni trkali. Objasnila mu je da je to suvišno i da nema šanse.
I tako je ovaj izraz ušao u anale komparacije žene sa nečim. Dok se ne rodi novi Višnjić i neki drugi Radonjić koji će mu napraviti tako jako rakiju da ovaj opeva nešto van zakona prirode: "Baci čašu moja žena Rada, polomi je na tri polovine!" Samo slep čovek je mogao ženu da razume. Bolje bi mu bilo da je bio gluv, ali Bože moj.
- Uhvatila me je na gomili sa direktorovom sekretaricom i savetnicom za odnose sa medijima!
- Kako? Zar nije trebala da ide po decu u vrtić?
- Što žena može iz mesta, đavo ne može iz zaleta!
Sigurna studentska kuća. Obično bogatija literaturom nego sam fakultet. Dok vas u oficijelnoj skripratnici gledaju kao da ste tražili kilo mlevenog mesa ako kupujete novu knjigu, u kopirnici osim kopije knjige potrebne za ispit (bez delova koje ne treba učiti ili koje je profa poslednji put pitao pre četiri godine) dobijate i najmanje dve verzije skripte - jednu koja prati redosled lekcija u knjizi, drugu po grupama koje su bile u prošlom roku, spisak ispitnih pitanja, puškice, a često i informacije o ispitnoj proceduri i navikama profesora.
U skriptarnici fakulteta - na primercima udžbenika i monografijama koji stoje na policama dva prsta prašine, u tzv. izlogu sami muzejski primerci sa verovatno odavno požutelim stranama:
Student: Dobar dan, meni treba knjiga "Osnovi mikroekonomije" prof. Marića
Radnik (hvata ispitne prijave): Koji smer, koja generacija?
Student: Ma ne trebaju mi ispitne prijave nego knjiga.
Radnik: Knjiga??? Au...kako reče, koju? Jesi siguran da ti ne trebaju prijave? Ili ŠV obrasci? (Zadnja knjiga je kupljena pre dve godine, kad je i objavljeno poslednje reizdanje jednog udžbenika. Radnik stavlja na glavu gas masku pre nego što krene da kopa po slojevima prašine i paučine ispod koje se knjige nalaze. Psuje ti seme i pleme jer izvoljevaš pa mora da uznemirava svog pauka Frenkija koji je kampirao na jednom paketu knjiga)
U kopirnici pored fakulteta:
Student: E, ja treba da polažem neku ekonomiju, al' nisam siguran koju.
Radnik: Druga ili treća godina?
Student: Druga.
Radnik: To je onda Mikroekonomija kod Marića. Hoćeš knjigu sa crvenom ili plavom folijom gore? Evo obeležena su ti i pitanja, a tu ti je i spisak pitanja na zadnjoj strani. Ima i skripte za pismeni deo, hoćeš po grupama iz prošlog roka ili po sadržaju? A imamo i puškice za pismeni, samo kaži u kojoj ćeš veličini da ti odštampam, isto je sortirano po grupama. Imamo i ovu proširenu skriptu, to su sva ispitna pitanja, ali ima ovih šest koje nije pitao još od prošlog septembra, pa ti biraj. Je l' si prijavljivao za ovaj rok? Ako si na budžetu, pismeni ti je sledećeg utorka, a za samofinansirajuće u sredu. Kad ideš na usmeni, gledaj da se proguraš među prvima, kažu da postane jako nadrkan kad se oduži ispitivanje.
Student: Daj sve to. Živ bio i svaka ti dala.
...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju.
Izlazim.
Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa:
De si pas.
Pada njuškanje i postajemo prijatelji.
...
Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga.
Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas.
U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta.
Nastavljamo ćutke dalje put.
Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim.
Stižemo do mog ulaza.
Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata.
Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme.
Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio.
Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni.
Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj.
Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Kada se desi da nemamo pri ruci tj. guzici WC šolju već usrani čučavac, preporučljivo je znati osnovne stilove sranja u ovakvim situacijama.
1. Supermen stil: Noge su skupljene u čučnju, jedna ruka je savijena u laktu preko butina, a druga je ispružena i njome držimo vrata da ne padnemo ili da neko kome se takođe prikenjalo ne upadne. Naziv je dobio po tome što je stav vrlo sličan Supermenovom letenju.
2. Vojnički stil: Jedna noga je u savijena u čučnju, druga noga je ispružena i njome su pritisnuta vrata iz istih razloga kao i u prethodnom stilu. Ruke su raširene i njima se odupiremo između zidova takođe zbog balansa. Podseća na neku vojnu vežbu izdržljivosti, pa je po tome i dobio naziv.
3. Kalinka stil: Stil veoma sličan prethodnom. Jedina razlika je u tome što su ruke savijene u laktovima i tako se odupire o zid. Koristi se kada je razmak između zidova mali ili kada neko ima raspon ruku kao kondor. Naziv je dobio po istoimenoj ruskoj folklornoj igri jer podseća na stav prilikom igranja.
4. Opkoračni stil: Najprostiji stil koji se najviše i koristi. Jednostavno se čučne i opkorači čučavac. Ruke su obično skrštene ili naslonjene na kolena.
5. Prekoračni stil: Takođe veoma jednostavan. Sličan opkoračnom, s tim što se ovde čučavac prekorači. Malo je teži za balansiranje, pa je poželjno koristiti i ruke.
6. "Niski start" stil: Stil koji je malo prljaviji ali zgodan. Jednom nogom se poklekne ali se ne dodirnu upišane pločice, druga noga je savijena u kolenu. Ruke su na podu, s tim što se pod prste stavi list WC papira da se ne zaseru. Stil je gotovo isti kao i niski start na trkama na 100m, pa mu je odatle i naziv.
Maksimalno klišeizirana fora studenta muvatora kojom misli da će pojebati sve što hoda na njegovom faksu. Bez izuzetka praćena persiranjem, i šmekerskim poluosmehom. A ako je slučaj muvanja preko internet ili GSM veze, obavazan je jebački smajli ;) i "hehehe".
- Koleginice, mogli bi danas zajedno da radimo vežbe iz fizičke hemije?
- Ah, kolega, nisam sigurna da bismo bilo šta uradili..
- Ne brinite ništa, ja ću Vas voditi kroz posao, hoću reći, pratite moje instrukcije..
----------------
- Koleginice exstra su vam slicice... xexexe
- Xvala... ;)
- Bash su lepe plocice.. U kupatilu msm... ;)
- Ni vi niste loshi kolega..
- Eh koleginice, mogli bi da izadjemo nekad na kafu a?
- Kolega, kolega.. :))
Puši kurac, u crkvenom slengu.
- Kakva muželožnička mantija, oče Komunalije!
- Celivaj mi bludišu, Hegemonije!
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Uhvatiće ga, al' za kurac.
Milan Akrep (32) iz sela Grobovi počinio je strahovit zločin.
Naime, on je svoje komšije najpre silovao, zatim ubio, isekao i napravio ljudski paprikaš od njih. Da bi stvar bila zanimljivija, Akrep je tanjir paprikaša odneo u lokalnu policijsku stanicu i ponudio gladnim organima reda koji su to zdušno prihvatili.
Takođe se sumnja da je polne organe svojih žrtava posebno mleo, stavljao u zamrzivač i servirao gostima svog restorana kao specijalitet koji je bio pravi hit. Komšije kažu da je Milan bio uzoran čovek i pošten domaćin, uvek se uredno javljao svim komšijama.
Policija još uvek intezivno traga za počiniocem ovog gnusnog dela.
