Ono što u sebi prokomentarišeš kad ti stigne "čestitka" od MUP-a Beograd , u kojoj dobiješ sliku svog automobila kog opušteno voziš u žutoj traci...
Ženo medijski si popularna!
Kako Debeli?
Pa eto , snimala te kamera , vidi!
Jao, pa samo sam stala na stanicu da pokupim Marijanu! Pa nije valjda zato?!?
Žuta traka bre ženo, I TO KOD SAJMA, GDE SAM TE 100 PUTA UPOZORIO DA SNIMAJU! Eto ti ovo za uspomenu. Vidi se i Marijana, mada nije neki kvalitet slike za 5000 dinara...
Razvesti se od debele žene.
Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.
Šljivovica za koju ti posle prvog gutljaja treba minimum minuta da kažeš: dobrrra.
Sva ostale su talaška.
Čarape od ovce. Trve. Zimi greju, leti hlade, 'de ćeš bolje. Mejd baj baba, jer baba zna, baba poznaje. Baba hrani ovcu, baba ošiša ovcu, isprede vunu, sa puno ljubavi izabere najlepšu ranflu i isplete ih samo za tebe. Sreća, sreća, radost! Ostaje ti samo da ih obuješ, dobro zadigneš, obuješ opančiće i ponosno izađeš u svet. Ojsa!
Jebite se manekeni, vunenjare rulz!
Indirektan način da se gostu saopšti da je više nego poželjno da se oseća kao kod svoje kuće.
- Stefke, šta piješ? Čime da se poslužiš?
- Može sok neki, bilo koji.
- Može, u frižideru je. (snebivanje gosta koje traje par desetina sekundi)
Jeb'o mu pas mater! Družimo se od prvog osnovne, povatali smo se sa Sanjom isto veče u trećem srednje, jebali je to veče obojica na smenu i sad hoćeš da mi kažeš da ti je problem da odeš do kuhinje po sok? Dobro kraljice Elizabeta, EVO NEKA JA ĆU.
Himna internet navijaca.
Rečenica kojom urolog traži svoje pacijente u čekaonici.
Veoma promiskuitetna devojka. Ispunjena kad je napunjena.
- E da vidiš sinoć s kakvom sam malom bio, havarija, nemoguće.
- Kojom?
- Majom, Džonijevom komšinicom.
- Maja? Pa jebote, ona se puni k'o baterija.
- Sereš?
- Bio s Majom Baterijom, hahahah, brate imaš sidu.
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
Planski koračati onim otiscima u snegu koje je ćale ostavio za sobom idući jutros na posao.
Svaka druga mašina.
Ostale su neparne.
