"Svaka godina stavlja na tvoje lice novu masku. Ova,veselu: ona,ravnodusnu: druga,zalosnu; sledeca,mozda,punu pokreta i smesnu. Svaka godina stavlja na tvoje lice novu masku i odlazi...Ali tvoje smireno ja,ciji lik poznaju samo bogovi,zna da ono nije maska;da se ono ne osmehuje,ne place,ne gestikulira.Tvoje ja,kada se vidi u ogledalu,kroz prozore ociju,svaki put sve manje svetle,kaze samo sebi:>>Evo nove obrazine koju mi je ostavio zivot.<<...I nastavlja da misli na nesto drugo.Mnoge od tvojih maski su ostale sacuvane za drugo vreme na fotografijama.Trajace vise nego sto zasluzuju.Ali nijedna ni u jednom trenutku nije bila tacan izraz tvoga ja.Neka te to nauci da u ljudima trazis unutarnji lik,skriveni lik.Mozda ces nekada moci da kazes:>>Ovde je bio jedan andjeo,a to nisam znala.<<"
