Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
mamichnjak
Nikad prežaljeni nerođeni sin naših majaka.
Mića: Mama, je l' mogu duzmem ono na čemu nam stoje peškiri?
keva: Tišina, gledam nešto.
SM: ...naime Berkli mi nije bio prvi pik, no na nagovor....
Mića: Ok, uzo sam, treba mi za duvaljku, idemo u šumu da lovimo zmije..
SM:....mada u zadnje vreme sve se više okrećem čembalu...
keva: Divan mladić...
SM:...slobodno vreme, iako ga imam zaista malo, provodim sa meni dragim ljudima, pročitam neku dobru knjigu...
keva: kulturan...
SM:...inače u poslednje vreme se trudim da svaki dan započnem džogingom, ima prelepa staza u Central parku...
keva: Ahhhh...
Mića: Ćao, otišo sam..
keva: Idi više. Što nisi mogao biti kao Stefan...
Vrijeme za koje je, prema bogovima informatike, moguće stvoriti svijet.
- Evo, uzmi ovu bibliju, vord za 21 dan. A imaš i eksel, programiranje baza podataka, bejzik, ma ima sve, i sve za 21 dan.
- A ima li kakav ubrzani kurs, za sedam dana?
- Ma kakvi, što je brzo to je i kuso. Najmanje 21. Evo viđi kako je svijet ispao, kurca ne valja.
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''
I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''
Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''
Amin.
- E, gde ćeš, Makili...?
- Imam trening.
- Nisam znao da išta treniraš...
- Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš!
- Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!
Poznavanje vlastite tolerancije na alkohol, uzimajući u obzir sve promenjive vrednosti, u takvom nivou da možete popiti dovoljno da se svi oko vas lepo provode, a nedovoljno da započnete sa sranjima.
- Šta bi Đoletu da prebije muziku i olupa gazdu o šank?
- Preterao sa pićem, kad pije normalno onda se svi vesele, ali kad pretera odmah ide da bije...
- Koji mu đavo bi, obično pije umereno...
- Nije jeo ništa ceo dan, sa bauštele odmah došao u kafanu...
Novi trend koji je, meni bar, iritantan kao i poliranje displeja. Svi sad nešto kao nosaju flašice sa sokom ili vodom. Vade ih svakih par minuta, napiju mali gutljaj i zadovoljno ih vraćaju u džep ili torbicu.
Kako su do sad preživljavali? Ne znam... Dehidracija? Ne verujem... Niko se od njih ne vraća sa treninga.
Leti još i da razumem, ali to je postala svakodnevna pojava i u sred zime.
Da je pivska dvolitra, e to bih razumeo, Ali Rosu, Janu, Jodi ili Kolu, ne mogu.
-Izvinite majka, da vas pitam nešto?
-Pitaj sinko...
-Vidim da svaki čas napijate iz flašice.
-Jeste sinko...
-Imate sigurno oko 70 godina?
-Manje više.
-Jel stvarno i vas zahvatila ova moda da nosite vodu sa sobom i u gradski autobus? Mislim, znam da idete samo tri stanice.
-E moj sinko, ne pije baba vodu, evo će treća decenija.
Svaki iole ozbiljan fotograf kog ste pogodili za svadbu.
Dotični će ispucati toliko slika da komotno možete da popunite arhiv prosečne tajne službe jedne zemlje.
Na svakoj slici koju napravi ljudi će delovati iskrivljeno do neprepoznatljivosti, neko zino, nekom ispo slinac, neko trepno, nekom ispala sisa. Nema to veze on u trenutku stvara kubizam, niko na sebe ne liči.
Šlag na tortu predstavlja prodaja tih slika nesrećnim ljudima ako se uopšte prepoznaju na fotkama.
On to radi planski, kad se svi ponapijaju, uvali im sliku na kojoj su ziljavi na jedno oko i prodaje je po ceni koju ni Pikaso lično ne bi zacepio.
Ako si kojim slučajem došao na svadbu sa ženom i dvoje sitne dece, spremaj se da prodaš bubreg da bi na kraju otkupio sve slike koje ćeš ionako turiti na regal dok ne požute.
:svadba u toku, kum na stolu, mlada pod stolom, muzika trešti:
-Dobro veče, ja sam fotograf koji vas je danas slikao, vi gospodine imate 6 slika, vaša supruga dve, kćerka jednu to vam je 9x200, 1800 dinara.
-Milunka BENSEDIN! Šta si reko?!
-Pa devet slika 1800 dinara, evo sve vaše slike možete pogledati.
-Je li prijatelju da nisi ti promašio profesiju? Evo ovde namigujem na kumu, ovde mi se ženi vidi komad dupeta kad se sagla da dovati bidermajer, ovde si mi sliko ćeru među sise glavu si joj odseko. Jebo majku ako nisi isti Pikaso, slike ti nemaju nikakvog smisla i koštaju u pičku materinu.
-Vi gospodine ako nećete, ne morate kupiti.
-Kupujem samo ovu de mi je ćera da ne drkaš na nju, a ovu ženinu slobodno zadrži. Ćao zdravo.
Sigurno je da ste svi vi, negde u prolazu, čuli za Nelorda. Nije ni čudo, jer, to je često pominjana titula, ili bolje reći ''titula'', na Vukajliji.
Začetnik nelordske loze je famozni Nelord Triša. Dobar lik, al' se nije izvuko.
Ovde ćemo prostudirati sam pojam, viđen iz ugla par poznatih autora na našem omiljenom sajtu.
Red je da domaćin da uvodnu reč, pa da krenemo.
Krajnje očajna pozicija u društvu. Vrlo neslavna titula jer je Nelord najčešće smatran frikom, neretko proterivan i izbegavan, samo zato što je drugačiji, to jest zato što je prsotina.
Nema društvo iz kraja, osim kad treba da se daju pare za cutri.
Sam plaća pakete svima, iako ne vari. Ustvari zavari ponekad, samo da bi rekao da se izvuk'o. A ustvari se nije izvuk'o, a nije ni svestan. Niti će se izvući. Jer je nelord.
U slobodno vreme secira žabe i seče gušterima rep, pa gleda kako isti ponovo raste. Zabavan k'o poređenja na Tarzaniji.
Nelordov najviši cilj u životu je da se izvuče. I koliko god se on trudio i mučio, nikako mu ne ide i nikad mu neće ići. Pitate se zašto?
Zato što je Nelord i zato što je svaki Nelord obeležen da svi znaju da je to on. I celog života će mu pišati u usta s visine, zato što je nesposoban, zato što je nepoželjan, zato što je Nelord.
Jer se nije izvuk'o.
Svoje viđenje ove pojave nam je dao i Burzum. Evo šta kaže mlađani ludak, moj burazer.
Nelord predstavlja osobu koja je miljama udaljena od Lorda. Lord se sam po sebi izvuk'o, dok je nelord neizvučen. Nelordi mogu biti osobe povučene u sebe, one koje pate od akutnog barakudizma, one koje se jednostavno nisu izvukle, trišuju to jest nelorduju. Mnogi nelordi tripuju da su bili Lordovi, ne shvatajući da moraju da se izvuku, ne bi li lordovali.
Jednog prosečnog žene gledaju kao nejebljivo biće, ortaci ukoliko ih ima ga posmatraju kao čudaka, a ćale i keva jedva čekaju da ga skinu sa grbače, ako već nisu. Nelorde startuju random ribe po klubovima, ali ne cilju davanja pičke, već da bi ih obavestile kako su luzeri, kako treba da se oslobode tj. izvuku. Najlakši način za privremeno izvlačenje je ćomanski način: sad si se napio, sad si se naduv'o, još samo da se malo popraviš, da se IZVUČEŠ.
Šta je o ovoj pojavi imao da kaže moj vrlo dobar prijatelj, i jedan od omiljenih autora na sajtu, Džoni Kurajber, ćete upravo pročitati.
Nemojte njemu zameriti što definicija nije žuta, ja je pišem.
Gde početi priču o Nelordu?
Da li od početka kada još u obdaništu niko nije hteo da deli igračke sa njim zato što je čudan?
Ili je možda najzanimljiviji period prvih školskih dana?
Ili pubertet?
Svejedno.
Svodi se na isto.
Od početka života Nelord je izopšteni osobenjak koji jedino uživanje pronalazi u mučenju životinnja raznim spravicama koje je sam izmislio.
Vezivanje mačke preko grede kanapom, pa onda lagano spuštanje na rasplamsalu vatru. To je normalno za njega.
Sviranje nekog čudnog instrumenta kao što je ukulele i slušanje kamerne muzike. I to mu je potpuno normalno.
Jednostavno sve ono što se smatra čudnim on to voli. Ako je i imao drugove, oni su odavno zaključili da to nije neka dečija prolazna faza, nego je ono pravo ludilo koje prati Nelorda tokom čitavog života.
Možda ga i najviše ubija i čini Nelordom taj potpuni nedostatak pičke, jer Nelord neće dobiti ni ako plati. I kurve ga prepoznaju i ne žele snošaj sa njim, jer ko zna šta će da im radi. Možda ono što je radio životinjama u detinjstvu.
Ponekad pomisli da bi najbolje bilo da se jednostavno prepusti halucinacijama. Da uroni u taj svet drugačijih boja i zvukova gde bi ga možda zamišljeni prijatelji prihvatili i eventualno izvukli, ali ne ide. Tako se niko nije izvukao i on se jednostavno nikada neće izvući.
I u pravu je, brat moj Džonson. Naravno, bez kolege producenta ovaj intervju nije mogao da prođe, jer, veoma cenim njegove spise. I kao takav, jedan od omiljenih mi autora ovde, moram sam i kolegu Sidraševića da zamolim da prozbori koju o ovom fenomenu. Evo šta on kaže.
Biti primoran da sa sobom vučeš auru koja kombinuje pogled teleta koje je upravo shvatilo da se keva predozirala senom, držanje Hanibala Lektora, pričljivost Mirka Cvetkovića i reputaciju cirkuske zvezde. Nelordisanje.
Nelorderi vuku korene još od nastanka presvete vere Trišćanstva. U kontekstu Nelorda pominju se drevni spisi koji objašnjavaju prejaku moć Svetog Triše, za koga se veruje da je davni potomak današnjeg Svetog Trifuna. Nelord k'o Nelord, kastriran iz cirkuskog frik šoua, kao kakav kurčić koji smeta, jer je drugom friku grickao uvo na spavanju. Kači pseće slike na svoje av(AV!)atare, neposredno pre nego što iskoristi njihov pseći nagon trčanja za lopticom, koji je toliko jak da će se manifestovati čak i u pravcu Nelordove podignute satare.
Čini ti se da bi Nelord rado mogao izvući kakvu poluautomatsku, i mnogobrojnoj dečici ukaljati svetlu sudbinu, ali on, sam, se izvući neće. Očigledno poslat iz galaksije daleko, daleko, i koja je njegova rola u svemu? Da li je Nelord možda genije, koji je svoju ćutljivost i hroničnu psihodeliju trampio za šenaes' ideja u sekundi koje mu prolaze kroz glavu? Da li? Da li radi Ctrl + C tvojim moždanim ćelijama dok te tako sablasno gleda u oči pet minuta? Možda, u svojim mnogobrojnim i dugotrajnim pogledima ka nebu telepatski razgovara sa Rođom Raičevićem da vidi ima li se šta kvalitetno za izvući gore?
To je čisto hipotetički, jer, NELORD IZVUĆI NEĆE.
Šta o ovoj pojavi imaju da kažu organi reda i mira, poznatiji kao moderatori na našem sajtu, veoma je bitno. Stoga sam dao sebi slobodu, da jednog, tačnije jednu od njih priupitam za mišljenje.
Uspavana prijateljica i zaštitnica hejtovanih mi je izašla u susret i dala svoje mišljenje o ovoj vrsti ljudi.
Evo šta je rekla.
Nelord? Vi to mene pitate šta je nelord? Da l' mislite da ijedno do-sebe-držeće žensko čeljade može il' hoće da vam opiše nelorda, jer bi to, jelte, značilo da je imalo ikakvog, pa čak i neposrednog, kontakta sa istim? Nemam ja pojma o takvom soju, vi ste bre prsli ako mislite da ja mogu išta da vam kažem o tom vo vjeki vjekova neizvučenom socipatskom stvorenjcetu, čija je najveća težnja da ga neko okarakteriše makar kao za strip zanimljivu kreaturu ako već ne kao života, jebanja i spominjanja dostojno biće? Da se nosite vi bre u tri lijepe, otkud ja da znam išta o tome, mojne vas nagruvam kako vam je uopšte palo na pamet mene da pitate o nelordu, i aukurac više s tim.
I na kraju krajeva, dragi moji, i vi koji ste razumeli, a i vi koji niste, imajte jednu stvar na umu. Jedini cilj koji sebi morate da zadate je da se što pre izvučete, inače ćete nelordovati. A to vam nikako ne treba.
Naučni sleng za težak user. Sinonim za nemoguće. Akademski ekvivalent biblijskom čudu. Ustvari, veća je verovatnoća da ćete jebeno hodati po vodi ili istu pretvarati u vino nego što će pored reči ''ANATOMIJA'' u vašem cenjenom indeksu stajati broj deset, osim ako je datum u pitanju. Loto i Bingo da ne pominjemo. Znate ono kada nadrkani, autoritativni i vrlo verovatni homoseksulani profesori tvrde za svoje predmete da ih samo oni znaju za 9 a Bog za 10? E pa, Svevišnji bi iz Anatomije imao maksimalno osam. Da zna bolje nikada ne bi ženu napravio iz rebra.
E sad, razlog zbog čega je sve to tako leži u veoma jednostavnoj i, nažalost, nerešivoj činjenici : ljudsko telo ima 206 kostiju, 78 organa, oko 120000 vena, arterija i kapilara i, u principu, svaki od tih kuraca ima svoj latinski naziv, egzaktnu lokaciju u telu, strukturno-ćelijsko-molekularnu građu ( latinsku, razume se; prim.prev. ) i sve to treba jebeno znati! Hvala Bogu da su bolesti bar malo jednostavnije pa siroti lekari ipak uspevaju nekako da nas izleče...
- Jes' čuo šta ima novo?
- Šta, bre?
- Dobio Rale desetku iz Anatomije, jebote!
- Lažeš! Kako, koji kurac!? Ja je učio godinu dana, upamtio kompletnog Guyton-a, iš'o na jogu zbog koncentracije, raskin'o sa ribom, nisam kar'o svo vreme, šliht'o se onom kopiletu od profesora, majku mu jebem da mu jebem, i na kraju dobio sedam! Kako, bre?! KAKO?!
- Daj, brate, ložim te, prvi je april, xexexe...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
''...Ipak, nekima 1. april nije doneo smeh i šalu. Jovan P., 26 godina, student Medicinskog Fakulteta u Beogradu, ubijen je sinoć kod Vukovog spomenika kada ga je njegov drug, Dušan K., 25, zadavio pred preneraženim očevicima. Počinitelj je odmah priveden i...''
Menstruacija.
"Novi Libres pretvara tečnost u gel i sprečava da se sadržaj izlije napolje".
Buduće vreme od glagola neću.
- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".
