Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.
Dragi dnevniče:
Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane. Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova). U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku. Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo! P.S. E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.
Specijalni dodaci na osnovni model automobila koji ga čine lepšim, aerodinamičnijim, bržim, udobnijim za putovanje i stabilnijim na putu. Takođe, čine ga i nenormalno skupljim u odnosu na osnovni model iako, u suštini, svrha automobila jeste samo u tome da nas prebaci od tačke A do tačke B iz udobnosti naše fotelje.
- Matori, što sam sinoć provozao jednu malu! Ful dodatna oprema, erbegovi i napred i pozadi, plave halogenke u farovima, sukcija i kompresija maksimalne! Nije ni skupo, 300 evra za celu noć! - Jebiga matori, ti imaš kintu, ja vozim osnovni model. Malo sporije putujem ali stignem do cilja na vreme...
Zanimacija s efektom pujda od koje ti se zacakli oko, digne kurac i pomrači um. Ubica vremena i dizač adrenalina na kratke staze, ali i jak ometač projektovanja zdrave ambicije u realnost na duge.
- „Tokeni! Hoću tokene!“ - „Daj bre iskuliraj više s tim.“ - „Hoću ih odmah! Hoću digram sto partija za redom! Hoću tokene!“ - „Jebote, strpi se koji dan, sami će se uvećati.“ - „Popušiću ti za 100 komada?“ - „Ćale, sad si stvarno preterao. Kevo, gasi kretenu profil!“
Grešnik i otpadnik, te klasičan nemač pojma. Noćna mora svakog poštenog hedoniste. Teško za zamisliti, uvredljivo za videti. Da bi opravdao ovu neprirodnu radnju, govori za sebe da ''kali''. Kali on moj kurac. Posle nektara prepečene rajske šljive madžarke popiti legalni hemijski otrov sa česme? Ili, ne daj Bože, gazirani sok sumnjivog porekla? Ovaj tip ne uživa u alkoholu, pije samo da se što pre našljoka, a i to radi bez ikakvog stila, naiskap. Ne razlikuje viljamovku od dunje, o kajsiji da i ne govorimo. Obično prvi počne da balavi, pada pod sto i kuka kako mu se soba vrti dok leži u produktima sopstvene pegle. Zatim plače što mu je ortak rekao da je sisa pre 4 godine. Konačno, posle 3 sata, zaspi široko otvorenih usta dok mu se bale lagano skorevaju i prave jasan putić do ušiju. Boluje sledeća tri dana i zaklinje se da više nikada neće da se opija rakijom. Ovakvog konzumenta služimo zozovačom ili patinom jer za bolje i nije.
Nasuprot ovom skrnavitelju, sedi poštovalac, znalac i domaćin. On uživa u svakom gutljaju i nikada ne eksira. Pali cigaretu za svaku novu čašicu kako bi pojačao uživanje i izoštrio sva čula. Živo učestvuje u razgovoru, ali je staložen. Društvo se divi bistrini njegovih misli dok on sa poluosmehom jednostavno objašnjava smisao života. Pije često i mnogo, isključivo rakiju, a veoma retko mamura. Svakom narednom sesijom, otvara nova vrata skrivenih podruma sirove boemštine. Merodavan da gradira, proceni da li se oseća na bure, da li je dovoljno odstojala ili da li je boja prirodna. Čest pomoćnik kazandžija jer voli da isprati proces ''od njive do trpeze''. Kada baš ožedni i mora da rashladi tabarku, u obzir dolazi jedino cimenta ladne bunarske vode i to najmanje 5 minuta nakon poslednje konzumacije žutog blaga. Ovog eksperta služimo ''dedinom za vojsku'' koja je arhivirana pre 25 godina, a u međuvremenu je vojska ukinuta.
Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.
Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.
E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.
Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa .... - Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3. - Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima? - Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova. - Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru. - Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju. - Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada? - Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.
Osamnaesti rođendan Milana. Cela familija je na okupu. Otvarajući poklone shvata da nije dobio ništa od onoga što je želeo a i love je bilo malo. Počinje govor: "Vi svi pripadnici uže i šire porodice Jović možete samo da prihvatite da mi popušite kurac, jebem vam majku svima počevši od brkate tetke Dobrile i njenih čarapa sa logoom matriksa pa nadalje." Deda (krsti se): Crni sine kakve sotone su ušle u tebe? - Ama Videćete vi kad se Šešelj vrati. (Kobejnovanje iz sobe)
Savet roditelja, diskusija lagano ulazi u peti sat. Rasprava da li će da se ide u Prag ili u Grčku se zahuhtava. Direktor: Molim vas predsedniče roditeljskog saveta pročitajte poslednji paragraf, vidite kako su bolji hoteli u Pragu... PRS: Ne, ne mogu samo poslednji, moram i predposlednji i poslednji zajedno, jer poslednji može... (Glas iz mase): Ama bre Kovačeviću ne seri više! PRS: Vi svi pripadnici ovog saveta možete samo da prihvatite da mi popušite kurac. A vi samo dalje ometajte pripremu ove ekskurzije pa ćete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali. Jebem vam majku svima počevši od sekretarice Mice pa nadalje. (Kobejnovanje iz prostorije)
Vozilo u kom je koncetracija debila gušća nego u vozilu medicinske ustanove "Laza Lazarević". Normalni putnici na jednoj stanici dobiju krcat autobus saputnika od kojih se većina ponaša kao da im je hirurškim putem odstranjena trećina mozga. Srećni zbog pobede, imaju potrebu da pretvore vozilo javnog prevoza u pokretnu tribinu.
Rulja upada u autobus i odmah počinju navijačke pesme. Debeli pubertetlija daje ritam skandiranju udaranjem u prozor ili u ono staklo kod srednjih vrata. Žene koje tu sede uzdišu i prevrću očima u znak negodovanja, jer ništa drugo ne mogu da učine. Muškarci gledaju svoja posla ili se osmehuju na idiotska skandiranja (umeju da budu smešna).
Nakon par navijačkih, kreće: "Naš-je-vo-zač pravi Šumaher, pravi Šumaher, pravi Šumaher... I da-bog-da-se svi prevrnuli, svi prevrnuli, svi prevrnuli..." Autobus zatim staje na stanicu, na kojoj su dve devojke. - BACI SISU DA SE IGRAMOOO, IGRAMOOO, IGRAMOOOOO... U slučaju da nisu u pitanju praznoglave kokoške koje bi se oduševile ovakvom vrstom serenade, devojke jednostavno iskuliraju. Odgovor je naravno spreman: "Zato što ste nafurane, zato ste i same, zato ste i same, zato ste i same..." Prolazak pored Očne kuće "Tadić" pokreće politička pitanja: "Spasi Srbiju i ubij seee, Tadićuuu Boriseeee..."
Na Slaviji se prazni autobus, tako da od pobesnele gomile ostaju samo tri musketara. Konačno je zavladala tišina. Čuje se tek poneki tihi razgovor.
Musketar 1 (glasno): Pusti ga, zove ga riba, mora da se javi papuča hahahahaha! Musketar 2 (prvom, još glasnije): Alo bre seljaku, kako to sediš, nije ti ovo Miljakovac mentolčino! (spazio saobraćajce, ustaje, gura glavu kroz prozor) AVAVAVAV AUUUU VAV AV...
Izraz koji na "kultivizacionoj skali" predstavlja aritmetičku sredinu Rakijade u Pranjanima i Novogodišnjeg bečkog koncerta (da, ono što jedva čekaš da se završi pa da počne skakaonica u Garmišu). Dakle, nešto što ostavlja jako dobar utisak na sva čula, nije poseljačeno, a opet nije ni uštogljejno ko vrhovni sudija Haškog tribunala. Kulturna medijana, ukratko rečeno.
- Kad mi je keva rekla da treba da idemo u zapizdinu kod Despotovca, na svadbu neke sestre koja je devetnesto koleno, dobro mi nije bilo. Mislim se u sebi, koji ću kurac tamo. Al ajde. Pomirim se sa sudbinom i krenem očekujući polivanje jeftinim špricerom, guranje evrića pevaljki u vime, tuču mladenaca i slične običaje, kad ono međutim. Lokal totalno avangardan, plitki tanjiri u dubokim, saksije sa rupom umesto čaša, švedski sto koji se rotira u sfernim koordinatama, a u ćošku DJ remiskuje Moravac. One klinke što kite svatove, kače buksne za revere i uzimaju 100 dindži. Kulturiška, majke mi. Jedva čekam da se i mlađa šveca uda, pa da idem opet.
-----------------------------------
- Priznajem da sam imala predrasude. Ipak je on fudbaler, a ja širim noge da smestim violončelo na Kolarcu. Al nemaš pojma koliko me prijatno iznenadio. Očekujem nekog mamlaza u trenerci, sa tarzankom na glavi, kad ono dolazi tip u fazonu voditelja jutarnjeg programa na b92. Znači, bradica od 2 dana, džemper, ispod viri kragnica od šulje, neke krem pantalone i kanađanke iz ofis šuza. I ne samo to, dečko čita, odma' sam ovlažila na Preverove stihove. Jebote, da mi levi bek recituje Barbaru, zamisli. Ništa, primim se ja ko nikad, odemo kod njega gajbi i odvalim ga od pičke. A on fin maksimalno, čak me i pitao gde da mi svrši. Al bila sam malo zločesta, nisam mu odma dala facijalni kamšat, već samo sise da mi isprska. Mica jedna, posle me detaljno obrisao svršavačkim peškirom i skuvao fuka. - Kulturiška, nema šta.
