pripadnik vrlo prepoznatljive nam populacije, skoro uvek laje, ali nikad ne ujeda...uvek ce te pitati "jel PRCASH nesto?", ili "Jesi' ga zakovo nekoj do sad?". Koju god temu da neko pokrene, on je uvek okrece na nesto vezano za "mindzu", "prcanje", a neretko i "karanje" Ako ga nesto pitas, mozda ti odgovori, a mozda i ne, ali u svakom slucaju posle toga sledi niz pitanja i komentara na tvoj i svaciji seksualni zivot...
ja: izvinite jel ovde staje 37? MP: ma nemam bre pojma, nego mali jel PRCASH ti nesto?
ja: jel mogu ovde da stavim jaknu? MP: moze, moze, a mozes da dovedes i neku macku pa da je ZGUZISH ovde! Kad sam ja bio mlad, sve su znale kako ja PRCAM, a jel KARASH ti nesto? ja:(za sebe)Jebem ti, sta sam ga koj' kurac i pitao...
Stil oblacenja smisljen u Srbiji 90-ih godina. U pocetku se pod sportsku elegenaciju smatralo imati skupu trenerku, bele patike i bele carape. Zatim su primati evolirali i poceli da nose farmerke, dukseve i patike. Zatim je evolucija dostigla svoj pik i doticna gospoda trenutno nosi farmerke, kosulje (OBAVEZNO ISPASANE a da su pri tom gornja 2-3 dugmica otkopcana) i naravno neki "sportski" sako. U stvari to je stil oblacenja koji tacno ne moze da se definise odredjenim odevnim predmetom, ali svakako osoba koja voli da se oblaci "kezual" ce reci da je sportski elegantna. U svakom slucaju izraz je totalno idiotski. Sam termin sportske elegancije su najvise koristili pevaci, fudbaleri i tv voditelji.
Voditelj: "Savo, koji je tvoj omiljeni stil odevanja?" Savo Milosevic: "Aaaa...Mmmm....(glupi rici i zvuci koji su karakterisali Savu)...M...Paaaaa...sportska elegancija, ono taj fazon."
Jelena Bacic-Alimpic: "Pa dobro, reci nam Sasa, koji je tvoj fazon oblacenja?" Sasa Kovacevic (mlada zvezda u usponu bez ijednog hita, ali svi pisu o njemu posto je sladak i sportski elegantan): "Pa ja sam za neke opustene varijante, ono - sportska elegancija." Jelena Bacic-Alimpic: "A ti Chedo?" Cheda Chvorak: "Pa i ja sam isto za taj fazon. Ono u tome se osecam najprirodnije." Zatim se pogledi upute ka Dzeju. Dzej: "Pa boli me kurac, ja sam bre covek ciganin i time se ponosim. Keve mi. Mis`sim boli me patka za stil oblacenja, ja sam ciganin i svoj covek. Ono, pazi, kao ja volim ono sve sto voli svaki normalan covek, ali ja nisam normalan, posto sam ciganin. Hi hi hi hi hi" Publika umire od smeha, Alimpicka je odusevljena... Svi se radujemo i tapsemo njegovim provalama. Zatim Dzej nastavlja. "Ali ono kao u fazonu, volim ono kao tu jebes joj mater, sportsku eleganciju, ono neki dzemperic, farmerke, gilje, ma ono taj rad. Mamu im jebem. Hi hi hi hi hi." Publika nastavlja da se odusevljava.
Voditeljka koja sa teškoćom povezuje reči, a opet pravi beskonačno duge proširene rečenice. Kao Sfinga ona postavlja nerešive zagonetke gledaocima, posle kojih se zapitaju :''Koji kurac?''
Rada: I sada gde smo mi posle ovog dana. Da li smo na početku ili je početak iza nas. I sve to čemu? Ali oni su tu za nas, vatrogasci Beograda, i šta je početak uopšte, pukla cev u Borči.
Draga osoba koje ti je izuzetno zao kada pocne da prica kako vise ni inostranstvo nije kao sto je bilo, kako se vise ni tamo nema para, a ti nisi u mogucnosti da mu pomognes.
- E moj brate, nije vise ni Nemacka kao sto je bila, sada treba dobro da se pomucis da zaradis 2.000 ojra, sto ranije nije bio slucaj.- govori ti mladji brat koji nikad nije voleo skolu, i za koga si ti uvek zrtvovao dok je on kao mladji izigravao buntovnika. - Ma verujem ja tebi brate, ali ti zaista ne mogu pomoci, ovde kod nas i pored zavrsenog fakulteta jedva da primam 300 eura.- govoris ti dok sedis u njegovom kabrioletu i evocirate uspomene.
Ženska osoba, ali najčešće muška (svi znaju da muškarci više vole da ojalavaju) u našem životu, što se vrzma tamo-amo i ćoškari. Sebi je sredila život i rešila se egzistencijalne krize na najlakši mogući način*, pa joj se zbog toga dosadno i odlučuje da smeta onima koji svoje egzistencijalno pitanje nisu rešili, no vredno rade svoja posla. Tada Frau Gabrijela otpočinje svoj svakodnevni bojkot i invaziju ličnog prostora dotične osobe, neprestanim upadanjem, pojavljivanjm na vratima, zivkanjem na mobilni telefon, opsadom mejla, fejsbuk/tviter i drugih profila - uopšteno, širenjem nebitnih i prostačkih informacija i tračeva/urbanih legendi baš u nepodesno vreme (ako uopšte i postoji vreme podesno za to) i kada to niko ne želi, ali kada je nemoguće da se to spreči; jedino Frau Gabrijela ima probleme (nije bitno što je to slomljen nokat), zapravo Frau Gabrijela uvek ima probleme i uvek se žali na nešto i svi za te probleme moraju da čuju. Takve osobe se prepoznaju, pre svega po tome što u društvu najviše vole da čuju zvuk sopstvenog glasa (i što se u njihovom društvu najčešće samo to i čuje, satima).
* najčešće odgovor tipa: privaliću se roditeljima/mužu na grbaču, jer nisam sposoban/sposobna ni za šta drugo; alternativa: bogati roditelji/preci sa sela od koje je osoba nasledila dve njive i šest krava.
Dobrotvorna organizacija u koju su spremni da uđu svi oni koji znaju da je najlakši posao na ovom svetu biti glup i koji su na polju matematike ostvarili sledeće rezultate: Snažno identifikovanje sa grupom = kompleks niže vrednosti + prikriven kompleksom više vrednosti osoba sa blagom mentalnom retardacijom.
Srpski sabor Zveri: Mi proizvodimo gluposti since 1389.
Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.
Moto hardkor flegmatika koji se nikada nisu iznervirali u životu, niti će se iznervirati, jer - zašto bi se nervirali zbog nečega što nemaju, kad je i ovo što imaju ionako bonus, pa su zadovoljni.
- Ej, šta ima novo? - Nerviram se u pičku materinu. Ukrali mi mob, 300 evra sam dao za njega! - Ma, opušteno. Tih 300 evra ti je ionako bonus. Samo zamisli da ih nikad nisi ni imao i sve kul. ----------------------------- - Ostavila me Roksanda. Šta ću sad? - Opušteno. Čovek se rađa go-golcat, bez odeće, a kamoli devojke. To što si ikad jebao, to ti je čist bonus. ----------------------------- - Znaš, već deset dana smo zajedno i mislim da je vreme da ti nešto važno saopštim. - Šta? - Pa... Imala sam nezgodu na moru pre dve godine i otfikarili su mi palac na levoj nozi. - Opušteno. - Sigurno? Nije ti trn-of? - Ma, da. Sve kul. Prsti su ti ionako bonus. I noge su ti bonus, a i ruke. Onaj lik Mark iz benda Big Tou nema ruke, pa opet svira bolje od mene.
